Svetski dan mentalnog zdravlja: Svaki peti tinejdžer u Srbiji ima neki psihijatrijski poremećaj
Komentari10/10/2025
-17:35
Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas s ciljem podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja i održavanju mentalne higijene, a ove godine je kampanja posvećena ljudima koji su pogođeni vanrednim situacijama.
Institut za mentalno zdravlje u Beogradu ove godine akcent je stavio na mlade ljude i pritisak koji trpe u teškim okolnostima, a na tu temu zakazan je i panel Centru za mlade u Resavskoj ulici s početkom od 12 sati.
Neuropsiholog Instituta za mentalno zdravlje Aleksandra Parojčić za Euronews Srbija kaže da su istraživanja o mentalnom zdravlju mladih ljudi pokazala "poražavajuće rezultate".
Unsplash/vitaly gariev
"Na velikom istraživanju koje je rađeno na mladima, pokazalo se da 20,4 posto njih, uzrasta između 11 i 19 godina, ima jedan od psihijatrijskih poremećaja. Prvi put je u Srbiji rađeno jedno takvo istraživanje sa međunarodnom metodologijom. Korišćen je međunarodno prihvaćen upitnik sa 24 poremećaja. Jedno od petoro naše dece i mladih ima najmanje jedan od tih 24 poremećaja koje ta skala ispituje. Drugim rečima, kada idete ulicom i sretnete petoro tinejdžera, jedno od njih ima neku duševnu patnju - i to ne ono po tipu neraspoložen sam i nije mi dobro, nego zaista psihijatrijske dijagnoze", kaže Parojčić.
Mladi ljudi spremniji da potraže pomoć
Naša sagovornica ističe da se odnos prema mentalnom zdravlju promenio poslednjih godina i da su mladi ljudi spremniji da zatraže stručnu pomoć, nego što je to slučaj sa njihovim roditeljima.
Euronews
"Današnje generacije su malo drugačije. Mladi se rado obraćaju za pomoć i traže je bilo na društvenim mrežama, nekako posredno ili neposredno. Kod mladih je više pitanja sada da li mi u Srbiji imamo dovoljno kapaciteta da im ponudimo tu pomoć", kaže neuropsiholog, podsećajući da je na sajtu Centra za mlade (CEZAM) moguće zakazati besplatno savetovanje sa stručnjacima bez uputa i knjižice.
Ona naglašava da je najlakši način da se pomogne mladim ljudima da ih otvoreno pitamo kako se osećaju.
Povezane vesti
"Veliki je pritisak danas. Pritisak je da budu dobri đaci, da završe studije. Pritisak je da li će sutra sa tim studijama i sa tim uspehom koji su ostvarili imati posao. Kako će se izboriti u toj džungli savremenog društva gde je mnogo važno biti i lep i zdrav, dobro obučen i sve ono što nude na društvenim mrežama. Potrebno je biti i u društvu prihvaćen i lider... Ogroman je, znači, pritisak ka tom nekom idealu, ka nekom savršenstvu. To je za mlade osobe mnogo teško", podseća Parojčić.
Na 600 dece samo jedan školski psiholog
Iako ne postoje univerzalni praktični saveti kada je mentalno zdravlje u pitanju, prvi korak u isceljenju je da prepoznamo koje pritiske trpimo i kako to utiče na naša osećanja, emocije, mentalno zdravlje, ukazuje stručnjakinja.
Unsplash/maxim tolchinskiy
"Potpuno smo svesni da ne možemo da živimo pod staklenim zvonom niti da pod njim držimo našu decu, nego je upravo važno osnaživati se tehnikama, metodama relaksacije, svim onim što čini dobrobit mentalnom zdravlju. Mi u CEZAM-u imamo savetovalište i kad neko ima problem, on se javi, dolazi kod jednog od naših 20 mladih psihologa. Ideja je da mlade osobe razgovaraju sa mladima. Ali mi nudimo i druge stvari, da se mlade osobe, pre nego što se ti problemi pojave, osnaže kroz određene umetničke aktivnosti, kroz učenje kako da raspolažu novcem, kako da se prezentuju", ističe neuropsiholog.
Parojčić naglašava da je važno podjednako brinuti i o fizičkom i o mentalnom zdravlju, ali da ih često zanemarujemo.
"Onda su kapaciteti naše zemlje za lečenje i fizičkog i mentalnog zdravlja dosta mali. Mi imamo mali broj psihologa u Srbiji na primarnom nivou, dečjih i adolescentnih psihijatara još manje - svega četrdesetak. Mnogo pomažu i mnogo doprinose mentalnom zdravlju školski psiholozi, ali ni tu situacija nije dobra - jedan školski psiholog na 600 dece. Tako da moramo prvo mi sami da vodimo računa, da prepoznamo svoje probleme, radimo na njima pre nego što oni eskaliraju. Onda je tu zajednica da ponudi neka ovakva rešenja van institucija i na kraju dolaze ustanove", zaključuje naša sagovornica.
Svaki dan treba da se govori o mentalnom zdravlju, ali 10. oktobra, na Svetski dan mentalnog zdravlja, o njemu govorimo još glasnije i snažnije.
Sve je više ljudi koji se bore sa anksioznošću, depresijom i hroničnim stresom, dok stigma i dalje često sprečava da potraže pomoć.
Povezane vesti
Zašto je važno baviti se ovim problemom i kako sistem može bolje da odgovori na izazove, o tome je za Euronews Srbija govorila i psihijatar dr Irena Ðorđević.
Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)