"Lažni sirevi" u pekarama: Otkrivamo da li utiču na zdravlje i kako ih prepoznati

Poslednjih dana pojavile su se informacije da se u pojedinim pekarama umesto pravog sira koristi takozvani "lažni sir". Iako ne mora biti nužno štetan, potrošači često nisu o tome obavešteni, što postavlja pitanje koliko zapravo znamo šta jedemo.

Tehnolog za prehrambene proizvode Srđan Đurićić objašnjava za Euronews Srbija da kada se govori o lažnom siru, kupci obično pomisle da je reč o siru lošijeg kvaliteta. 

"Međutim, to nije tako. To je zapravo sir koji u sebi ne sadrži ni kap mleka. Proizvodi se od različitih biljnih dodataka, kao i određenih emulgatora i boja. U pekarstvu se umesto mlečnih proteina koriste skrob i emulgatori koji daju gustinu siru, a umesto mlečnih masti dodaju se biljne masti, kokosovo i palmino ulje. Ti sirevi samo vizualno i estetski podsećaju na prave sireve, ali zapravo oni to nisu", kaže Đurićić.

On dodaje da je razlika u kvalitetu između pravog i lažnog sira zaista velika. 

"Pravi sir sadrži kalcijum, prirodne proteine i prirodne masti koje našem organizmu koriste. Lažni sirevi to uopšte ne sadrže. Oni mogu sadržati tzv. prazne kalorije i zasićene masne kiseline, koje u većim količinama mogu biti štetne po zdravlje".

Prepoznavanje lažnog sira u pekarama za potrošače je, kako ističe, otežano. 

"Mi kao kupci uglavnom ne možemo da prepoznamo te sireve jer nemamo uvid u deklaraciju proizvoda. Nije isto kada kupujemo u marketima. Bitno je da inspekcije redovno vrše kontrole, a ukoliko se pronađe sir koji nosi oznaku 'sir', a zapravo je lažni, izriču se kazne i zabranjuje prodaja takvih proizvoda".

Euronews Srbija

Cena, prema Đurićiću, može biti indikativna, ali ne uvek pouzdana da nešto nije u redu sa proizvodom. 

"Ukoliko je cena niža, postoji verovatnoća da proizvod nije 100 odsto prirodan. Kupci treba da budu svesni da nije cilj samo kupovati jeftino, već kvalitetno i prirodno, jer hrana koju svakodnevno konzumiramo utiče na naše zdravlje.

U pekarstvu i mesnoj industriji postoje proizvodi koji nisu ono što mislimo da jesu. Viršle, paštete, kobasice – u njih se dodaju proteini soje, boje, emulgatori, skrob. Nose naziv koji je poznat potrošačima, ali zapravo nisu ti proizvodi".

Kako bi se zaštitili, Đurićić savetuje pažljivo čitanje deklaracija. 

"Potrošač mora da obrati pažnju na deklaraciju kako bi video da li je proizvod 100 odsto prirodan. Ako deklaracija sadrži biljne masti, skrob, palmino ili kokosovo ulje, taj proizvod nije prirodan. Takođe, edukacija potrošača kroz medije i razgovore je ključna za podizanje svesti o tome šta jedemo".

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.