"Pola Srba slavi, a pola ide na slavu": Ko je bio Sveti Nikola i zašto je toliko poštovan u našem narodu?

U narodu se često kaže da na Nikoljdan "pola Srba slavi, a pola ide na slavu". Sečenjem slavskog kolača, pripremom žita i paljenjem sveće, brojne porodice obeležavaju jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja. Nesumnjivo, Sveti Nikolaj Mirlikijski Čudotvorac je jedan od najcenjenijih svetitelja kod Srba. Koliko je Nikoljdan važan za očuvanje tradicije, šta sve simbolizuje Sveti Nikola i da li se način proslave krsne slave menja pod uticajem modernog načina života, teme su o kojima su za Euronews Srbija govorili teolog i veroučitelj Četvrte beogradske gimnazije Milana Ivković i muzejski savetnik Etnografskog muzeja Saša Srećković.

Govoreći o ličnosti Svetog Nikole i razlozima zbog kojih je upravo on jedan od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu, Milana Ivković je istakla posebnost srpske tradicije i krsne slave.

"Što se tiče srpske tradicije, odnosno predanja, jedino Srbi kao pravoslavni narod zaista imaju slavu. Slava je jedino nematerijalno kulturno nasleđe koje je ušlo pod zaštitu UNESCO 2014. godine", rekla je Ivković.

Ona je naglasila da Sveti Nikola spada među najrasprostranjenije slave u Srbiji.

"Sveti Nikola jeste jedna od najmnogobrojnijih slava pored Svetog Jovana, Svetog Đorđa. Zašto je upečatljiv? Zato što je u vreme božičnog posta i pred sam Božić", navela je Ivković.

Govoreći o njegovom mestu u narodnom predanju, Ivković se osvrnula na istorijske i legendarne motive koji su oblikovali odnos srpskog naroda prema ovom svetitelju.

"Sveti Nikola je negde u našem narodu ušao kao zaštitnik poznat još od Nemanjića, na primer vezano za Stefana Dečanskog, za njegovo vraćanje vida posle sukoba sa ocem Milutinom, posle dolaska na presto, skidanja tog povoja, gde je on zapravo, moleći se Svetom Nikoli, u stvari po predanju povratio vid", kaže Ivković.

Euronews

Kako je objasnila, upravo je kroz slavu očuvan identitet u vremenima bez državnosti.

"Zato što je negde i slava, između ostalog, u srpskoj tradiciji, odnosno predanju, sačuvala zapravo srpski narod kad god je država bila pod uticajem drugih. Crkva i tradicija kao identitet srpskog naroda se sačuvala zapravo kroz slavu", rekla je Ivković.

Posebno mesto u predanju zauzima i događaj sa Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.

"Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, moreplovaca, i ono po čemu je poznat, bilo je sedam vaseljenskih sabora, gde se raspravljalo o velikim temama crkvenim, i on je poznat po tome što je u tom prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, opalio šamar čoveku koji se zove Arije, koji je pričao protiv crkve, govorio je da je Hristos samo čovek. Tako je došlo predanje da je on neko ko se bori vrlo vatreno, vrlo hrabro, vrlo stameno za veru, za tradiciju, za predanje, za očuvanje istine", ističe Ivković.

Šta je smisao krsne slave?

Govoreći o suštini slavskih običaja, Srećković je naglasio da oni ne treba da se svode na spoljašnje elemente.

"Kada se sve sabere, zapravo i značaj samog svetitelja uvek moramo da se vratimo na tu neku osnovu i na tu neku suštinu, slavskih običaja da se obeležava zapravo da je tada živ prisutan svetac zaštitnik porodice, koji naravno sve ove zemne stvari, prozaične stvari, kako dočekujemo goste, koliko je to bogata trpeza, iskazivanja nekog socijalnog statusa trebalo bi da budu u drugom planu", kaže Srećković.

Kako je dodao, smisao slave jeste ugledanje na svetitelja.

"Mi zapravo treba da se inspirišemo životom i delom tog svetitelja. To je pre svega duhovna suština. Oni koji su svojim životom i delom nad svim nedaćama kroz koje su prolazili kroz život su se izborili i uzvisili", kaže on.

Euronews

Srećković je podsetio i na slojevitost običaja.

"Postoji naravno interpretacija hrišćanske crkve, postoje naravno i narodne interpretacije koje su možda malo laički, a postoje i tragovi tih supstanci koji su iz prehrišćanskih verovanja, slovenskih verovanja, kulta predaka prisutni isto u slavama i ti slojevi su negde duboko još uvek u nama", kaže Srećković.

Govoreći o promenama običaja, Srećković je istakao da su one posebno vidljive u gradskim sredinama, ali da je osnovno verovanje ostalo isto.

"Ostaje to da je Sveti Nikola zaštitnik mnogih ljudi, zaštitnik siromaha. On je svoje nasledstvo podelio siromasima. On je isto tako zaštitnik moreplovaca, putnika. Naša srpska vojska kad se povlačila preko Albanije, pa kad su se prebacivali na Krf, svima je bio na usnama zapravo Sveti Nikola", kađe on.

Krsna slava kao kulturni obrazac i simbol identiteta

Iz ugla etnologije, Saša Srećković je naglasio da se krsna slava ne može posmatrati samo kao običaj, već kao složen kulturni sistem koji se razvijao vekovima.

"Pošto se mi bavimo novom politikom i metodologijom nematerijalnog kulturnog nasleđa, njegova suština je zapravo da se bilo šta o čemu govorimo, o kulturnim fenomenima, u ovom slučaju običajima, da se oni stalno menjaju. I da zapravo kad bi bili zamrznuti oni bi izgubili vremenom i neku svoju osnovnu funkciju", rekao je Srećković.

Euronews

On je istakao da se upravo u toj promenljivosti vidi vitalnost slave.

"Normalno je da se menjaju u pojedinim elementima, ali bitno je da se održi ta neka suština, duhovna suština", naglasio je.

Govoreći o čestoj dilemi da li je savremeno slavljenje više društveni nego duhovni događaj, Srećković je ukazao na važnost ravnoteže.

"Izuzetno je važna ta sabornost kroz taj običaj, posebno kroz krsno ime i slavu, da se izrazi. Saborsnost porodice, bliskih rođaka, prijatelja, malo šire zajednice, to je naravno jedna od osnovnih funkcija tih običaja i rituali su zapravo terapije za zajednicu", rekao je on, dodajući da se u savremenom jeziku to može i tako opisati.

Gostovanje Srećkovića i Ivković u celosti pogledajte u video prilogu.