Australija zabranila mreže za mlađe od 16 godina: Stručnjaci objašnjavaju da li istu zabranu treba uvesti u Srbiji
Komentari
18/01/2026
-16:03
Zabrana korišćenja društvenih mreža za osobe mlađe od 16 godina u Australiji stupila je na snagu 10. decembra 2025. godine. Francuska vlada predstavila je nacrt zakona kojim se predviđa zabrana korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina, počev od 1. septembra 2026. Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Jasmina Mihnjak, psihološkinja, objasnile su za Euronews Srbija da li bi ovakvu zabranu trebalo uvesti i u Srbiji.
Aleksandra Bulatović je na početku razgovora istakla da svaka inovacija ima pozitivnu i negativnu stranu. Napomenula je da zabrana ili strogo ograničavanje pristupa društvenim mrežama tinejdžerima u Australiji predstavlja mnogo više od navodne brige za mentalno zdravlje mladih.
"Ona je simptom autoritarne, paternalističke politike koja poseže za represijom tamo gde bi bila potrebna edukacija, podrška i participacija. U tom smislu, ovakve mere imaju jasno prepoznatljive fašizoidne crte: uniformnost, kontrolu komunikacije i instrumentalizaciju moralne panike", kazala je.
Istakla je da društvene mreže danas nisu samo kanali zabave, već ključni prostori socijalizacije, naročito za mlade čiji se identiteti, interesovanja i osećaj pripadnosti ne uklapaju u dominantne lokalne norme.
"Supkulture (muzičke, umetničke, gejmerske, kvir, aktivističke) u digitalnom prostoru nalaze ono što često ne mogu u neposrednom okruženju: zajednicu, jezik, priznanje i podršku. Oduzimanjem pristupa tim prostorima, deo dece se faktički izbacuje iz procesa kolektivnog stvaranja značenja i gura u izolaciju", objasnila je.
Dodala je da je posebno problematično što se zabrane predstavljaju kao neutralne i univerzalno zaštitničke.
"One ne prave razliku između različitih potreba, konteksta i ranjivosti dece, već ih tretiraju kao homogenu masu koju treba disciplinovati. Takav pristup ne jača autonomiju mladih ljudi, već ih uči poslušnosti i pasivnosti, dok se stvarni problemi – algoritamska manipulacija, nasilje, komercijalna eksploatacija pažnje – ostavljaju netaknutim", navela je Bulatović.
Povezane vesti
"Zabrane retko daju rezultate"
Prema njenim rečima, istorijski i empirijski, zabrane retko daju željene efekte. One ne čine da problemi nestanu, već ih premeštaju u sive zone: zatvorene grupe, neregulisane platforme, tehničke zaobilaznice.
"Istovremeno, normalizuju nadzor, proveru identiteta i duboko zadiranje u privatnost, što dugoročno ugrožava osnovne slobode svih građana, ne samo mladih. Opasan je obrazac da država, pod izgovorom zaštite, ograničava komunikaciju, sužava prostore slobodnog udruživanja i guši kulturnu raznolikost", rekla je.
Heloise / Alamy / Profimedia
Napomenula je da cena toga neće biti jednaka za sve i da će je najteže platiti ona deca kojoj su supkulture i interesne zajednice jedini način da prežive socijalno i psihološki.
Istakla je da digitalno nasilje jeste stvarno i ozbiljno, ali da taj problem ne nastaje zato što deca imaju pristup društvenim mrežama.
"Problemi nastaju zbog nepostojanja efikasnih mehanizama zaštite, sporih institucija, pravne neodgovornosti platformi i sistematskog izostanka digitalnog obrazovanja", zaključila je Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Mišljenje psihološkinje
Jasmina Mihnjak, psihološkinja, je istakla za Euronews Srbija da društvene mreže navode da deca mlađa od 13 godina ne bi smela da ih koriste.
"Po meni je alarmantno što roditelji dopuštaju da te stvari prolaze pod izgovorom da svi imaju društvene mreže. Postoji razlog zašto su društvene mreže navele da ne treba da ih koriste deca mlađa od 13 godina. Podržavam da se granica pomeri na 15 ili 16 godina jer su pre toga nedovoljno zrela da ih koriste", kazala je.
Povezane vesti
Objasnila je da deca koja su mlađa od 13 godina nemaju izgrađen adekvatan način međusobne komunikacije. Istakla je da je potrebno da u komunikaciji uživo nauče osnovne stvari koje kasnije mogu da prenesu na društvene mreže.
"Da bi bili u stanju da koriste društvene mreže roditelji moraju da im objasne šta one znače. Što su deca starija i zrelija komunikacija sa njima je lakša. Lakše će se detetu koje ima 15 ili 16 godina objasniti koje su opasnosti na društvenim mrežama nego detetu od deset godina", istakla je.
Napomenula je da i društvene mreže dovode do toga da njihov mozak bude prestimulisan različitim sadržajem usled čega imaju problem sa održavanjem pažnje, naročito u školi.
"Društvene mreže utiču i na to da nemaju lični kontakt. Čim uđu u onlajn svet sve im postaje dosadno mimo njega", rekla je.
Dodala je da se gubi momenat da se uživo druže, da uživo pokazuju emocije jedni drugima.
"Umesto da nauče kako da podele emociju, kako da se raduju sa drugarom, kako da se naljute na drugara, kako da zajedno rade nešto, oni to prebacuju u srce, lajk, šer i tako dalje", zaključila je razgovor za Euronews Srbija Jasmina Mihnjak, psihološkinja.
Komentari (0)