"Zdrav ten ne postoji": Dermatolog upozorava na opasnosti solarijuma i trendova nege kože
Komentari07/02/2026
-15:30
Iako se poslednjih godina sve više govori o štetnosti solarijuma, paralelno sa upozorenjima lekara, pojavljuju se novi trendovi - od samopotamnjivača i "spray tan" tretmana do komplikovanih rutina nege kože koje su naročito popularne među mladim devojkama. U jeku porasta broja obolelih od melanoma, dr dermatovenerolog Nevena Nešković upozorava u razgovoru za Euronews Srbija da "zdrav ten" ne postoji i da svako tamnjenje znači oštećenje kože.
Solarijumi su u Srbiji zabranjeni za osobe mlađe od 18 godina, ali Nešković ističe da je to tek delimičan uspeh.
"Ljudi još uvek nisu do kraja svesni do koje mere je svaki odlazak u solarijum štetan. Čak i jedan odlazak značajno povećava rizik od melanoma kasnije u životu", upozorava ona i dodaje da se dermatolozi godinama zalažu za potpunu zabranu solarijuma za sve uzraste.
Posebno su rizične mlade godine, kada se koža intenzivno izlaže UV zračenju - bilo kroz solarijume, bilo kroz prekomerno sunčanje.
“Upravo tada se postavljaju temelji za ozbiljna oštećenja DNK u ćelijama kože, koja se mogu manifestovati decenijama kasnije”, naglašava Nešković.
Govoreći o čestim marketinškim tvrdnjama o "zdravim", “eko” ili “zelenim” solarijumima, ona je izričita da su to isključivo marketinške fraze.
"Ne postoji sigurna količina UV zračenja. Ne postoji zdrav ten”, kaže ona.
profimedia
Povezane vesti
Prema njenim rečima, svako tamnjenje kože predstavlja odbrambeni mehanizam organizma.
“Kada koža potamni, ona zapravo pokušava da se zaštiti. Melanin se proizvodi kako bi štitio DNK u ćelijama. Dakle, svaka boja koju dobijemo znači da se koža već osetila ugroženo“, objašnjava Nešković.
Kavi su preparati za samopotamnjivanje?
Kao alternativu solarijumima, mnogi se okreću preparatima za samopotamnjivanje - losionima, penama i kapima. Iako se često doživljavaju kao bezopasnija opcija, ni oni nisu bez rizika.
“Ti preparati deluju kroz hemijsku reakciju dihidroksiacetona sa mrtvim ćelijama kože. Boja koju dobijamo nije melanin i ona se postepeno gubi kako se koža ljušti“, kaže Nešković.
Američka FDA je odobrila upotrebu ovih proizvoda u obliku losiona i pena, ali doktorka podseća da postoji značajna razlika između nanošenja i udisanja.
“Ono što FDA nije odobrila jeste takozvani “spray tan”, ondnosno takozvano prskanje. Tada dolazi do inhalacije supstance, a postoje studije koje ukazuju na rizik od respiratornih problema, alergija, pa čak i ozbiljnijih oboljenja“, upozorava ona i dodaje da se često zanemaruje činjenica da preparat dolazi u kontakt sa sluzokožom nosa, očiju i usta.
Kada je reč o svakodnevnoj nezi kože, naročito kod mladih, doktorka Nešković savetuje jednostavnost.
Povezane vesti
“Devojkama od 17, 18 ili 20 godina nisu potrebne agresivne anti-age rutine, visoke koncentracije vitamina C ili retinola koje viđamo na društvenim mrežama. Njihovoj koži su najpotrebniji blag čistač, hidratantna krema i - SPF koji je zapravo najbolja nega koju koži možemo da priuštimo. Ukoliko imate dilemu, uljana kupka je takođe sasvim u redu i dovojno je blaga. Zna se i koji su sve preparati dobri za mladu, ili osetljivu kožu”, kaže ona.
Kreme kao najvažniji preventivni korak
Zaštita od sunca, ističe Nešković ona, predstavlja najvažniji preventivni korak i navodi da je dobro da se koristi.
“SPF je najbolja anti-age nega koju možemo da priuštimo svojoj koži. UV zračenje je prisutno tokom cele godine, bez obzira da li je leto ili zima“, kaže Nešković, naglašavajući da je važno birati preparate sa širokospektralnom zaštitom od UVA i UVB zraka.
Povezane vesti
Što se tiče mitova o “prirodnoj zaštiti”, navodi ona da ono ono što je prirodno ne znači da je i sigurno, već preporučuje da je važno pre svega posavetovati se sa dermatologom. Kaže da preko mreža postoji mnoštvo informacija i tome kako treba da izgleda nega kože, što ne mora da znači, kaže, da je uvek dobro.
Unsplash
“Maslinovo ili kantarionovo ulje ne mogu da zamene SPF. Naprotiv, neka ulja mogu izazvati fototoksične reakcije i dodatno oštetiti kožu“, upozorava ona.
Na kraju razgovora, doktorka Nešković osvrnula se i na porast broja obolelih od melanoma u Srbiji.
“Svake godine beležimo porast, ali je pitanje koliko je on realan, a koliko je rezultat bolje dijagnostike. Ono što sigurno znamo jeste da redovni pregledi spašavaju živote“, ističe ona.
Pregled mladeža, dodaje, traje do pola sata, bezbolan je i neinvazivan.
“Jedan odlazak kod dermatologa godišnje može da znači razliku između pravovremenog lečenja i ozbiljnih posledica. To je mala investicija vremena za nešto što može sačuvati život”, kaže ona.
Ponavlja da trendovi prolaze, ali posledice oštećenja kože ostaju. Prema njenim rečima, informisanost, umerenost i redovni dermatološki pregledi i dalje su najbolja zaštita.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)