Hleb "Sava" skuplji za 3 dinara: Šta stoji iza nove cene i da li nas čekaju nova poskupljenja?

Svakodnevica građana Srbije odnedavno je obeležena novom korekcijom cene osnovne životne namirnice. Hleb "Sava", najprodavanija vrsta hleba u zemlji čija je cena ograničena državnim uredbama, poskupeće za tri dinara od 7. februara i koštaće 65 dinara. Prema navodima Ministarstva poljoprivrede, ključni faktori koji su doveli do ovog pomeranja cene su rast troškova energenata i povećanje cene rada. Iako na prvi pogled deluje kao minimalno povećanje, ono otvara niz pitanja o stabilnosti tržišta, budućim poskupljenjima i dugoročnoj strategiji prehrambene industrije u Srbiji.

O razlozima poskupljenja i refleksiji na druge proizvode za Euronews Srbija govorio je Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije. On je istakao da ovo povećanje ne treba posmatrati kao drastičan skok, već pre svega kao nužno usklađivanje sa realnim troškovima poslovanja. Pralica naglašava da nije reč o "bombastičnim stvarima", već o preciznom praćenju tržišnih inputa u saradnji sa nadležnim institucijama.

"Ja bih to pre nazvao blagom korekcijom cene hleba, pošto poslednjih šest godina imamo intenzivnu saradnju sa Vladom Republike Srbije. Moram da podsetim javnost da smo pre sedam godina imali prvu kriznu situaciju kada brodovi nisu uplovljavali u luke, već su se zaustavljali kilometrima pre njih. To je bio alarmantan signal koji je prethodio ratu u Ukrajini. Tada smo, u saradnji sa predsednikom, napravili strategiju kako da zaštitimo domaću industriju. Cilj je bio jasan – da ne dozvolimo da stranci postanu većinski vlasnici industrijskih pekara i da nam cenu hleba diktira neko sa strane", objašnjava Pralica.

Ova dugogodišnja strategija pokazala se ključnom kada je rat u Ukrajini doveo do skoka cene brašna na 60 dinara. Zahvaljujući intervencijama iz Robnih rezervi, koje su pekarima prodavale brašno po povlašćenim cenama, Srbija je uspela da održi nisku cenu hleba i spasi mnoge gradske pekare od propadanja. Pralica ističe da se saradnja sa resornim ministarstvom nastavlja svakodnevno, gde se analiziraju svi faktori poskupljenja kako bi se pronašao balans između održivosti pekara i standarda građana.

Afis / Digifoodstock / Profimedia

Kada je reč o konkretnim razlozima za trenutno poskupljenje od tri dinara, iz Unije pekara navode da su troškovi poslovanja porasli na više nivoa. Povećanje nije samo posledica rasta cena sirovina, već i rasta zarada zaposlenih u celom lancu, uključujući i prateće službe poput knjigovodstva.

"Mi smo uveli ta tri dinara jer su plate radnicima skočile, a porasle su i cene usluga koje mi plaćamo. Mnogo inputa utiče na formiranje cene, a ova korekcija je zaista minimalna. Što se tiče drugih pekarskih proizvoda, tu ne bi trebalo da dolazi do značajnijeg skoka cena, osim eventualno kod specijalnih vrsta hleba u okviru velikih trgovinskih lanaca koji su bili pod posebnim režimom marži", navodi sagovornik Euronewsa.

Građane, razumljivo, najviše brine da li je ovo uvod u nova poskupljenja do kraja godine i da li bi cena vekne mogla dostići 70 dinara. Pralica uverava da, ukoliko cena brašna ostane stabilna kao u prethodne dve godine, novih korekcija uskoro ne bi trebalo da bude. Ipak, on napominje da rast standarda i plata neminovno vuče i cene proizvoda, ali da će hleb u Srbiji ostati među najjeftinijim u regionu.

"Ako dođemo do projektovanih plata od 1.500 evra, normalno je da i cena hleba bude veća. Međutim, koliko god ona porasla, biće i dalje skoro duplo jeftinija nego u Bosni i Hercegovini, više nego duplo jeftinija u odnosu na Crnu Goru, a u Hrvatskoj je vekna već sada tri puta skuplja i dostiže 180 dinara. Čak su me zvale kolege iz Hrvatske da pitaju kako uspevamo da održimo ovakve cene", kaže Pralica.

Na kraju, potvrđeno je da hleb "Sava" ostaje apsolutni lider na tržištu. Iako je obaveza trgovaca bila da obezbede da ova vrsta hleba čini 30 do 40 odsto ponude, potražnja je tolika da industrijske pekare sada proizvode i do 90 odsto ovog hleba u odnosu na ukupan asortiman. Kroz široku mrežu trgovina, od velikih marketa do malih seoskih prodavnica, obezbeđena je kapilarna dostupnost ove namirnice svim građanima Srbije, što ostaje prioritet socijalne politike i u narednom periodu.