Komercijalizacija ili tradicija: Šta nam donosi 14. februar u Srbiji?

Četrnaesti februar u Srbiji ove godine donosi jedinstven splet praznika – pored Zadušnica i krsne slave Svetog Trifuna, mnogi obeležavaju i Dan zaljubljenih. Ovaj datum nameće pitanje kako se prepliću tradicija i moderni uticaji, te šta se zapravo krije iza ovih različitih praznika. Etnolog Vesna Marjanović i teolog Milena Ivković u razgovoru za Euronews Srbija objasnile su složenost proslava, uticaj medija i komercijalizacije, kao i dublji smisao ovih datuma.

Etnolog Vesna Marjanović ističe da je "teško predvideti šta će se najviše praznovati", ali primećuje da su "mladi više okrenuti ovom Danu zaljubljenih". Ona objašnjava da su mediji, kao i ljudi koji su dugo radili u inostranstvu i po povratku preneli modele ponašanja, doprineli tome da se ovaj običaj "prihvatio" u Srbiji.

Proslava Dana zaljubljenih počela je da se upražnjava krajem 90-ih godina prošlog veka, a, kako Marjanović napominje, ni u zapadnoj Evropi nije bio toliko raširen sve do poslednje decenije 20. veka. Komercijalizacija je, kako naglašava, zahvatila sve veće praznike.

"Naše tržište sad ima ponude za sve", kaže ona, ukazujući na to kako se potrošačka kultura adaptira na svaki povod.

Ipak, tradicija ne posustaje u potpunosti. Stariji su, prema rečima Marjanović, "upućeni sigurno da idu na Zadušnice", pa čak i oni koji slave krsnu slavu Svetog Trifuna.

"U mnogim sredinama se zadržalo da na dan krsne slave ujutro prvo posete svoje pokojne na groblju pa se onda sedaju za trpezu", dodaje Marjanović, ali primećuje da se taj običaj polako gubi, što "sve zavisi i od vaspitanja kod kuće i od onog šta je ljudima važnije".

Februar se tradicionalno doživljava kao mesec buđenja prirode, priprema za plodnost i rađanje vegetacije od koje je zavisila egzistencija, pa se i ljubav i pažnja prirodno vezuju za ovaj period. Međutim, Marjanović upozorava da mediji i društvene mreže često šire "nakaradno" tumačenje ovih praznika.

Teolog i veroučitelj Milena Ivković primećuje da "dok se jedni običaji nekako vezani za naše pravoslavlje i tradiciju gube, drugi nam se sve više nameću". Ona vidi razloge za to u "globalizaciji, medijima, odnosno prodoru kulture koja nije samo naša, tradicionalno srpska, već kultura koja prodire iz Evrope, Amerike". Ivković dodaje da je proslava Svetog Valentina, kao deo te zapadne kulture, počela da se širi u Srbiji krajem 90-ih i početkom 2000-ih.

Euronews Srbija

Značajno je ispraviti pogrešna tumačenja svetaca. Milena Ivković naglašava da su i Sveti Trifun i Sveti Valentin hrišćanski svetitelji, mučenici iz 3. veka. Njihove hagiografije ne pominju vino vezano za Svetog Trifuna, niti bilo kakvu romantičnu ljubavnu priču vezanu za Svetog Valentina.

"To je nešto što je u ljudskoj potrebi da se neka priča dobije ili kroz neko crkveno predanje ili kroz neki običaj", objašnava Ivkovićeva. Čak i iznenađujuće, Sveti Valentin se suštinski ne proslavlja 14. februara; on u katoličkom čak kalendaru ne postoji tog datuma", ističe Ivković.

Četrnaesti februar je, nažalost, postao "pre svega potrošački dan", kaže Ivković. Bez obzira na poreklo i komercijalizaciju, Ivković ističe da je "suština hrišćanskog života ljubav, ali ne komercijalna, sentimentalna ljubav koja se možda negde danas plasira kao jedina smislena, nego ljubav koja je suštinska, koja je položena na žrtvovanju sopstvenog egoizma, susretu sa drugom osobom".

Iako Dan zaljubljenih često poprima konzumeristički karakter, sama Milena Ivković ukazuje da čin pažnje, poput poklanjanja ruža, ne mora biti loš. "Možda iz toga u stvari nešto lepo postoji. Poklanjanje ruže, pažnje prema drugoj osobi, neko se lepo oseća. Činili smo nešto lepo za drugoga", kaže ona, sugerišući da se i u tim gestovima može pronaći lepota ukoliko su ispunjeni istinskom namerom.

Kada je reč o Svetom Trifunu, Ivkovićeva objašnjava da je naš narod kroz neku svoju potrebu, verovanjem, jako bio vezan za zemlju, plodnost i vinogradarstvo.

"Vino je kao evharistijski element za pričešće jako važno, bilo je na trpezi i Nemanjića, tako da je narod imao potrebu da svemu da neki smisao koji uopšte nije nepotreban, nije besmislen, već je dobio svoju dubinu i suštinu i kroz tradiciju"

Za razliku od toga, Sveti Valentin je "sentiment, kao neki običaj iz zapadne kulture" koji nije postojao u našoj tradiciji.

Dakle, 14. februar ostaje dan višestrukih interpretacija. Dok tradicionalne Zadušnice i Sveti Trifun odražavaju duboko ukorenjene običaje i duhovne vrednosti, Dan zaljubljenih, velikim delom proizvod zapadnog uticaja i komercijalizacije, pronašao je svoje mesto, posebno među mlađim generacijama. Stručnjaci se slažu da suština proslave, bilo verske ili svetovne, treba da proističe iz iskrene ljubavi, poštovanja i razumevanja, a ne iz površnosti ili potrošačkog mentaliteta.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicama možete pogledati u videu iznad