"Da lično bude bezbedno": Koliko su česte zloupotrebe podataka i kako građani da se zaštite

Poverenik za informaciju od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u saradnji sa misijom OEBS-a u Srbiji pokrenuo je drugu nacionalnu kampanju o zaštiti podataka pod nazivom "Da lično bude bezbedno". Kampanja se sastoji od kratkih video klipova u kojima se građanima daju praktični saveti, a cilj je da se poveća svest o značaju zaštite privatnosti.

Kako su zloupotrebe ličnih podataka sve češće, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i informacija Milan Marinović za Euronews Srbija govori o tome kako građani mogu da zaštite svoje podatke i koliko su zaista svesni rizika.

Ciljna grupa kampanje

Milan Marinović objašnjava da je druga kampanja šireg spektra u odnosu na prvu, koja je pre tri godine bila fokusirana na najmlađe i najstarije građane. Ovaj put ciljna grupa obuhvata skoro sve slojeve društva, a posebno one koji ne koriste internet i mobilne uređaje.

"Posebno želimo da obuhvatimo one koji više gledaju televiziju, pa smo zato napravili video animacije od po 30 sekundi, kako bi bile dostupne upravo njima. Ideja je da stalno podižemo svest o značaju zaštite podataka o ličnosti, jer taj nivo nikada nije dovoljno visok”, kaže Marinović.

Ovim pristupom, kampanja se fokusira na dostupnost i razumljivost poruke. Kratki, animirani videoklipovi prilagođeni su gledocima koji možda nisu digitalno pismeni, ali čiji su podaci jednako izloženi riziku zloupotrebe.

Na pitanje koliko se građani danas odgovorno odnose prema ličnim podacima, Marinović naglašava da postoji napredak, ali da još uvek nije dovoljan.

"Veliki broj građana olako daje svoje podatke, posebno na internetu i društvenim mrežama, da bi ostvarili neku trenutnu korist. Mlađa populacija to radi, recimo, da bi skinula igricu ili sadržaj, dok stariji često daju podatke da bi kupili jeftiniju robu ili koristili neki servis, a ne razmišljaju gde ti podaci odlaze", kaže Marinović.

Ističe da obrazovanje o zaštiti podataka mora da obuhvati sve generacije, jer motivacija za deljenje informacija varira.

Marinović ističe da se zloupotrebe dešavaju i u Srbiji, slično kao i u drugim evropskim zemljama, ali da nije moguće precizno znati koliko ih je.

"Kada rukovaoci podacima prekrše zakon, obavezni su da nas obaveste najkasnije u roku od 72 časa. Nekada misle da će to proći bez posledica, pa nas i ne obaveste. Od građana dobijamo sumnje, uverenja ili dokaze da su podaci povređeni, i tada reagujemo najčešće inspekcijskim nadzorom", objašnjava Marinović.

Građani i rukovaoci podacima imaju jasno definisane obaveze, a kampanja takođe služi da ih podseti na praktične korake u zaštiti svojih prava.

Zaštita podataka u eri novih tehnologija

U vremenu pametnih telefona i biometrijskih podataka, pitanje sigurnosti postaje složenije.

"Pre svega, treba razmisliti pre nego što damo otisak prsta ili sken zenice. Postoje i drugi načini zaštite telefona – složenije šifre i lozinke, koje je teško provaliti. Takođe, važno je pročitati politiku privatnosti svake platforme, iako je to najdosadniji deo, jer često saznate kome se podaci dele", ističe Marinović.

Zaštita ličnih podataka nije samo zakonska obaveza, već i svakodnevna praksa. Čitanje politike privatnosti i izbor sigurnih metoda autentifikacije omogućavaju korisnicima kontrolu nad svojim informacijama.

Marinović objašnjava da lica zadužena za zaštitu podataka u kompanijama i institucijama imaju ključnu ulogu:

"Njihova uloga je da rukovaocu podacima pomognu da obrada bude u skladu sa zakonom i bezbedna, a građani im se mogu obratiti kada imaju pitanja ili sumnje o obradi svojih podataka", kaže naš sagovornik.

Postojanje ovih lica znači da građani imaju direktnu kontakt tačku za rešavanje problema i pritužbi, što dodatno doprinosi transparentnosti i poverenju u sistem zaštite podataka.

Kada dođe do povrede, poverenik može da sprovede inspekcijski nadzor i izrekne korektivne mere, uključujući zabranu obrade podataka ili prekršajne postupke.

"Naš zakon je zasnovan na GDPR-u, ali kazne su još uvek ograničene prekršajnim sankcijama. Radi se na novom zakonu, gde će kazne biti administrativne i slične modelima u regionu, što će imati znatno veće dejstvo", objašnjava Marinović.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta: