Nacrt izmena zakona o presađivanju organa: Ko donosi odluku o doniranju - donor ili porodica?

Nacrt izmena zakona o presađivanju organa ponovo je pokrenuo debate, jer prioritet daje mišljenju porodice umesto jasno izraženoj volji donora. Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava i Emila Spasojević iz Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti govorili su za Euronews Srbija  o pravima građana i nedostacima ovog nacrta koji ugrožava autonomiju volje donora. 

Oni su naglasili da suštinski treba pristupiti promeni tog zakona kako bi se znalo kako se postupa u ovoj vrlo važnoj proceduri.

Spasojević je rekla da je odavno trebalo definisati neke stvari u vezi sa tim pitanjem, podsećajući da je Ustavni sud stavio van snage pojedine članove zakona jer nisu bile uspostavljene precizne, jasne i nedvosmislene procedure kako se vrši doniranje organa.

"I suštinski je to i problem. Problem je i taj što je ovaj nacrt zakona, bez obzira na to što se u svojim izveštajima i analizi efekta vrlo rukovodio time šta je Ustavni sud rekao, zapravo nije odgovorio onome što je Ustavni sud naložio", rekla je ona.

Prema njenim rečima, Ustavni sud je, između ostalog, rekao da nije potrebno samo formalno nego suštinski i sadržinski promeniti u toj značajnoj proceduri. 

Euronews

Da je nekoliko odredaba nacrta zakona sporno, kaže Ilić.

"Nacrt zakona koje je Ministarstvo zdravlja objavilo, odnosno dostavilo na mišljenje i o kom se vodila javna rasprava januara ove godine, sadrži nekoliko odredaba koje su, po mom mišljenju, ali i po mišljenju većeg broja organizacija koja se bave zaštitom ljudskih prava i udruženje pacijenata, sporne. Prvo od njih se odnosi upravo na pitanje ko donosi odluku o tome i ko treba da da saglasnost ili da odbije saglasnost o tome da se organi sa umrle osobe mogu koristiti za lečenje drugih ljudi. Naš je stav bio da to prevashodno i jedino treba da bude pitanje osobe čiji su organi u pitanju. Dakle, da svako ima pravo za života da odluči hoće li ili neće biti davalac organa u slučaju moždane smrti", naglasio je on. 

On navodi da postoje različiti modeli unutar Evrope, a da je najsigurniji model da se, kad neko izjavi da želi ili ne želi da bude donor, to primenjuje.

Prema njegovim rečima, nacrt polazi od toga da kad neko izjavi da ne želi da bude donor, da će se to poštovati, što nije sporno, ali da je sporno zašto neko ne može da kaže da hoće da bude donor i da se isto to poštuje kao što se i poštuje odluka da neće da bude donor.

"Nacrt u tom smislu nekako prepušta porodici da ona autonomno odluči, odnosno članovi porodice, hoće li ili neće oni dati svoju saglasnost da se izvrši presađivanje organa. Naravno, mi nemamo ništa protiv učešća porodice u tom postupku, ali mora da postoji neki redosled i mora da postoji jedna vrsta postupka i pravila", rekao je on. 

On navodi da je da je prvo i osnovno načelo, načelo autonomije volje i pravo da svako odluči šta će raditi sa svojim telom, kao što, pre svega, svako od nas odlučuje hoće li pristati na neku medicinsku meru ili neće pristati na medicinsku meru.

"Ako sam ja punoletan, ne pitamo mog člana porodice da li će mene operisati. Ako sam ja svestan i mogu da se izjasnim, mene pitate, a tek ako ja ne mogu nekako da se izjasnim, onda postoje sad pravila medicinskog prava u kojem slučaju lekari donose odluku da se neka mera primeni", naveo je sagovornik Euronews Srbija. 

"Najsigurnije je kad vam se osoba izjasni"

Ilić navodi da su insistirali na tome da se građanima da mogućnost da se oni izjasne jer je svako drugo odlučivanje i svako drugo donošenje odluka je pogrešno, jer neko drugi odlučuje za nekog drugoga, a i vodi u rizik od neke pogrešne odluke i ogrešenja o nečiju volju.

Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

"Najsigurnije je kad vam se osoba izjasni da ne želi da bude donor, vama je jasno da pretpostavka ne važi. Isto je tako jasno da kad se izjasni da želi da bude donor, onda niko ne može da obori tu pretpostavku i kaže ja sam mislio da on misli drugače. A on je izjavio šta on o tome misle", rekao je on.

On smatra da tako prvo treba urediti da svako ima pravo da odluči i navodi da je duga stvar pitanje kako mi dolazimo do tih izjava volja.

On je rekao da su od Ministarstva zdravlja tražili da se približi građanima ta procedura i da se prvo građani podsete kod MUP-a, kad vade lična dokumenta, da imaju pravo da se izjasne.

"Žele, ne žele, šta god oni smatraju da je ispravno, a da onda se građanima olakša to izjašnjavanje kod svakog lekara, notara, kod Uprave za biomedicinu, na sajtu eUprave. Dobili smo odgovor da, nažalost, država nema ljudske i materijalne kapacitete za tako nešto. Ja mislim da o ovako važnoj temi od koje zavise životi ljudi, to ne može bude odgovarajući odgovor", rekao je Ilić.

On je istakao još jednu stvar a to je pitanje kruga živih donora u Srbiji.

"Ukoliko, recimo, neko ima potrebu da mu se presadi bubreg, njemu živi davalac u Srbiji može biti samo najuži srodnik ili partner bračni ili vanbračni, ali, recimo, neki dalji srodnik, od brata ili sestre od tetke, strica, ujaka ili neki još dalji ili, recimo, kum, neki duhovni srodnik ili dugogodišnji prijatelj, ili kolega, ne može da bude donor. Zakon to zabranjuje", rekao je Ilić.

On dodaje da u izveštaju Ministarstva zdravlja stoji da je to stav lekara.

"Mi smo razgovarali sa više nefrologa i oni prosto ne znaju koja je racio te zabrane, naročito iz razloga što smo mi do 2018. godine imali zakon koji to dopuštao. Znači, do 2018. godine je moglo i blisko lice da bude donor, bez obzira na postojanje ili nepostojanje krvnog srodstva određenog stepena. Dakle, moglo je i blisko lice, na primer, bliski prijatelj, bliski srodnik, kum, istopolni partner itd. Po sadašnjim zakonskom rešenju niko od tih ljudi ne može da dođe u obzir i onda naši pacijenti sakupljaju novac i odlaze sa tim svojim donorima u Tursku, izlažu sebe ne samo zdravstvenim rizicima jer vi putujete, rizik je od nekih infekcija, vi ste pod ozbiljnom imunosupresivom, već i od nekih drugih rizika koji su sa tim skopčani, a pre svega i plaćate ozbiljno", rekao je Ilić.

Spasojević kaže da je javna rasprava o nacrtu izmena zakona objavljena krajem 2025. godine, ali da je polovinom januara ove godine produžena do kraja tog meseca.

Ona je naglasila da je javna rasprava jako bitan deo procesa ustanovljavanja nacrta zakona.

Prema njenim rečima, Ministarstvo zdravlja je u svom obrazloženju detaljno navelo zašto su neke sugestije odbijene, neke prihvaćene, ali koje zaista nisu suštinski bitne.

U nacrtu izmena zakona, rekla je ona, predložena su dva ili tri nova člana zakona, od kojih jedan ima 24 stava.

"I to je taj jako dugačak i jako komplikovan predloženi član nacrta zakona koji zapravo treba da ispuni ono što je bio zadatak postavljen, recimo, odlukom Ustavnog suda. I to je jako kompleksno, a nije odgovorilo na taj zadatak. I Povernik za zaštitu ravnopravnosti je u skladu sa, zapravo, standardima koje je rekao i Evropski sud za ljudska prava i evropskim standardima rekao da taj proces mora da bude transparentan i mora da bude vrlo precizan, što nije, jer ima nekoliko stvari koje jednostavno nisu jasne, nisu do kraja ispraćene", rekla je ona.

Ona je navela da sam nacrt zakona pruža pravnu nesigurnost u nekoliko momenta.

Spasojević navodi da je nacrt zakona predvideo da onog trenutka kada potencijalni donor premine, tada zdravstvena ustanova obaveštava rođaka, odnosno člana porodice, da postoji mogućnost da taj član porodice donira organe i da je zapravo to trenutak početka pravne situacije,.

"Dakle, pravna situacija počinje od trenutka kada zdravstvena ustanova obaveštava rođaka, a ne od trenutka kada je zapravo donor pre svoje smrti izrazio svoju želju. Medicinska procedura se prosto ne slaže sa pravnom procedurom i negde čak Ministarstvo zdravlja u svom obrazloženju koristi reč veto na autonomiju volje potencijalnog donatora zarad sigurnosti i etike, što je potpuno besmisleno i anuliralo je autonomiju volje potencijalnog davaoca", rekla je ona.

Ona je istakla da tako postoji više aspekata koje predlagač zakona mora sada ponovo da razmotri. 

                 Više o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.