Demografska slika Srbije: Da li je manji broj rođenih povezan sa posledicama pandemije

Vrlo je verovatno da u Srbiji u ovom trenutku ima oko 6,5 miliona stanovnika, kaže demograf Petar Vasić koji je za Euronews Srbija govorio i o tome kako će izgledati demografska budućnost. Postavlja se pitanje kako danas izgleda demografska slika Srbije i šta nam govore podaci koji iz godine u godinu postaju sve više zabrinjavajući, kao i da li su posledice pandemije i dalje vidljive kroz povećanu smrtnost, skraćen životni vek i promene u načinu života ili je reč o dugoročnim trendovima koji Srbiju prate decenijama.

Da je je situacija loša, govori podatak da je prethodne godine zabeležen najmanji broj živorođenja od kad se vodi evidencija, kaže Vasić i dodaje da je ta brojka ispod 60.000, tačnije 58.445.

"Što se tiče smrtnosti, broj umrlih u prošloj godini je nešto manji nego u prethodnih godinama. Postoji, naravno, i objašnjenja za to. Što se tiče trendova očekivanog trajanja života, dakle, tog nekog životnog veka, nastavlja se trend produžetka očekivanog trajanja života i to je, u najkraćem, slika Srbije što se tiče tih vitalnih događaja i onoga koliko nas ima", rekao je on.

On navodi da u demografiji nema nikakvog prelomnog trenutka i da je demografska slika prirodni sled događaja i posledica spleta faktora koji decenijama oblikuju trendove rađanja u Srbiji.

"Nijedna generacija žena rođena u poslednjih 100 godina u Srbiji nije obezbedila prostu reprodukciju, a to je da imamo više od dvoje dece po jednoj ženi, u proseku. To u Srbiji traje već 100 godina i to prouzrokuje da je svaka naredna generacija sve manja i manja", rekao je on. 

On navodi da i kad bismo imali istu frekvenciju rađenja, odnosno iste stope rađenja, usled smanjenja fertilnog kontingenta, ukupan broj živorođenja mora da se smanji.

"Motivi za roditeljstvo drugačiji nego što su bili pre 100 godina" 

Pad fertiliteta u modernim društvima traje poslednjih 150-200 godina, u zavisnosti od toga koji region posmatramo.

"Ako se držimo Evrope, konkretno ako se držimo Balkana, to kod nas traje sigurno poslednjih 120 do 150 godina, što nazivamo tranzicijom fertiliteta. Početak tog pada teorijski se uklapa u objašnjenja kroz teoriju demografske tranzicije i ono što se dešava u poslednjih oko 70 godina potpada pod teoriju druge demografske tranzicije. Radi se o tome da se kontekst roditeljstva promenio", rekao je Vasić. 

On objašnjava da su motivi za roditeljstvo danas drugačiji nego što su bili pre 100 godina i da je moderan način života, naročito profesionalnog života, u konstantnoj kompeticiji sa privatnom sferom.

Euronews

Iz tog razloga ljudi i porodice danas, kaže on, zapravo prave neki kompromis između svog privatnog i profesionalnog života time što imaju manji broj deca.

Prema njeovim rečima, ekonomski faktori u Srbiji danas su svakako važni i jedni od najvažnijih kada je reč o odluci o roditeljstvu, ali i navodi da definitivno nisu presudni.

"Većina anketa koja se sprovode sa ciljem utvrđivanja reproduktivnih stavova mladih porodica, navode te ekonomske faktore kao važne, ali oni se vrlo često ne nalaze ni u prva tri, kada je u pitanju uticaj na nivo rađenja. Uglavnom je glavni, broj jedan faktor koji se navodi ta nesigurnost koja se ne ogleda uvek u ekonomskoj nesigurnosti, nego u opšte društvenoj nesigurnosti", rekao je on i naveo stabilnost posla i rešenje stambenog pitanja. 

On kaže da su tu sociopsihološki faktori, kriza partnerstva, novo poimanje roditeljstva, očinstva, majčinstva, sukob profesionalne i privatne sfere, lične presije, očekivanja koja ima šira zajednica, porodica, poznanici, prijatelji i strah da li će se odgovoriti na ulogu roditelja.

Navodeći da ekonomski faktori nisu jedini i preovlađujući kada je reč o rađanju, Vasić je rekao da su u Srbiji mere populacione politike isključivo centrirane na finansijsku pomoć porodici sa decom.

"Ako bi ekonomski faktor bio rešenje, onda bi broj rođenja stajao u direktnoj korelaciji sa životnim standardom. On ne stoji ni kod nas, ni u ostatku razvijenog dela sveta", dodaje sagovornik Euronews Srbija.

Kovid kriza i razvodi

Kovid kriza je imala negativan uticaj na nivo rađenja u Srbiji, kaže Vasić i dodaje da je to bilo jasno vidljivo odmah posle prvog objavljivanja rezultata, odnosno podataka o broju živorođenja.

"U suštini nije sasvim jasno kojim spletom faktora je moguće objasniti taj pad rađenja, ali zapravo ono što bi sigurno najšire moglo da obuhvati sve te uzroke jeste prirodna reakcija parova u slučaju jedne neizvesnosti i jedne opšte krize, ne samo zdravstvene nego opšte društvene krize", rekao je demograf.

On je naveo da kovid kriza nije donela pandemiju razvoda. 

Prema njegovim rečima, 20 odsto manje ljudi se razvelo tokom prve pandemijske godine nego što bi se to očekivalo.

profimedia

"Uticaj pandemija na broj razvoda je takav da broj razvoda nastavlja da raste, ali ne onim tempom kojim je rastao do pandemije", rekao je on.

Vasić kaže da je u prvih nekoliko godina trajanja pandemije i prvih nekoliko godina nakon pandemije, zaključno sa 2024. godinom, rast broja razvoda sporiji nego što bi se očekivalo. 

"Dosta različitih analitičara, psihologa tumačilo je kako će ta zatvorenost, upućenost parova jedne na druge uticati zapravo na tu neku porodičnu i partnersku sferu. Ali, podaci su pokazali da je inicijalni pad broja razvoda bio 20 odsto upravo u pandemijskoj godini", rekao je Vasić.

Što se tiče frekvencije razvoda brakova ili u odnosu na opštu populaciju ili u odnosu na broj sklopljenih brakova, postoji jedna tendencija povećanja u Srbiji, navodi on i dodaje da Srbija nije ni na dnu, ni na vrhu evropske liste zemalja po vrednosti te stope divorcijaliteta.

"Dakle, ne može da se kaže ni da je stvar alarmantna, niti da je zapravo pojava marginalna. Pričamo otprilike o broju od 10.000 do 11.000 razvedenih brakova u toku jedne kalendarske godine, dok istovremeno imamo oko 30.000 sklopljenih brakova", rekao je on.

Govoreći o uticaju razvoda brakova na stopu fertiliteta, odnosno na broj živorođenja, Vasić kaže da je evropski društveni kontekst takav, naročito na Balkanu, da je ponovno sklapanje braka relativno retko, za razliku od Sjedinih Američih Država.

"Osim toga, čak i kad se ono desi, nastavak reprodukcija, odnosno rađanja daljeg, uglavnom se ne dešava. U tom nekom smislu je jasan negativan efekt razvoda brakova na nivo rađenja. Dakle, reprodukcija prestaje uglavnom sa prvim brakom", rekao je demograf.

Kako će izgledati demografska budućnost Srbije?

Niko sa izvesnošću ne može da kaže kako će izgledati demografska budućnost Srbije, rekao je Vasić.

On objašnjava da je u demografskim predikcijama dosta važna postojeća starosno-polna struktura, koja u najvećoj meri opredeljuje to kako će se stvari odvijati u budućnosti.

"Srbija će svakako biti društvo starih. Ako pričamo u narednih 20, 30, 40 godina, ne postoji način na koji bi se to moglo promeniti. Moglo bi se donekle usporiti, vrlo teško prirodnim putem, odnosno uticanjem na stopu fertiliteta. Migracije mogu da daju brži efekt na to", rekao je on.

Prema njegovim rečima, prosečna starost u Srbiji sigurno je veća od 44 godine, jer je popis pre četiri godine zabeležio 43,8.

"Verovatno se bližimo i 45. godini u proseku", dodaje on.

Demograf navodi da su u Srbiji migracije dosta dugo nepoznanica i da još ne postoje egzaktni podaci koliko ljudi napušta Srbiju, naročito ne na godišnjem nivou, dok je nešto drugačija situacija sa imigracijom, odnosno sa ljudima koji se u Srbiju doseljavaju.

"Te neke ključne preseke o stanju migracija pravimo u godinama kada se provodi popis stanovništva. Republički zavod za statistiku, baš ovih meseci i u perspektivi, uvodi novu metodologiju gde će moći da se migracije prate kontinuirano i to će dosta da znači, pre svega, za istraživače, ali i za sve one koji su kreatori javnih politika, da bi moglo u realnom vremenu da se prati kako teku ti tokovi migracije", rekao je on.

Navodeći da je Srbija suštinski tradicionalno emigraciona zemlja, Vasić kaže da su tokovi emigracije praktično nesmanjeni gotovo od polovine prošlog veka.

"Počelo je, dakle, početkom 60-tih godina sa sklapanjem bilateralnih sporazuma tadašnje Jugoslavije o organizovanoj radnoj migraciji sa zemljama Zapadne Evrope, tadašnjim razvijenim i današnjim razvijenim zemljama, gde je tadašnja država pokušala da reši problem nezaposlenosti i sve one nisko kvalifikovane radnike za kojima je postojala potreba u Zapadnoj Evropi, prosto im je dozvoljeno i omogućeno da organizovano napuste zemlju i da zadrže privid socijalističkog raja sa niskim stopama nezaposlenih, što zapravo nije bilo istina", rekao je on.

Vasić navodi da nismo daleko od toga da oko 2050. godine u Srbiji bude pet miliona stanovnika,  ukoliko se tokovi migracija drastično ne promene, odnosno da se uspori emigracija i da eventualno ljudi koji su se već odselili počnu da se vraćaju u Srbiju i da stranci požele da se nastane ovde.

"U ovom trenutku dominira imigracija koja je radnog karaktera i nju čine, uglavnom, muškarci nekog mlađeg srednjeg doba do 40 godina starosti. Uglavnom su vezene za gradove u kojima postoji potreba za radnom snagom, da li kroz različite infrastrukturne projekte ili neke druge investicione poduhvate i, uglavnom, to su pojedinci, ne radi se još uvek o naseljavanju porodica, to se vidi po njihovoj starosnoj strukturi, po polnoj strukturi. Doseljavanje porodica imali smo prethodnih godina iz Ruske Federacije, nakon početka rata u Ukrajini, od 2022. na ovamo. To se opet jasno očitava kroz njihovu starosnu strukturu, prosečnu starost, gde se vidi da tu postoje i mlađi i stari pojedinci i deca", rekao je Vasić.