Rad na više od 36 stepeni nosi ozbiljne rizike: Koja su prava radnika, a koje obaveze poslodavaca?

Dok se Srbija suočava sa novim toplotnim talasom, visoke temperature predstavljaju ozbiljan izazov za hiljade ljudi koji rade na otvorenom. Građevinski radnici, komunalci, dostavljači i vozači svakodnevno su izloženi ekstremnoj vrućini, što ne ugrožava samo njihovo zdravlje, već povećava i rizik od povreda na radu. Menadžer bezbednosti Saša Kuzmanović upozorava da u Srbiji ne postoji poseban propis koji zabranjuje rad na visokim temperaturama, ali da poslodavci imaju zakonsku obavezu da procene rizike i zaštite zaposlene.

"Najugroženiji su građevinski radnici, zaposleni u komunalnim delatnostima, dostavljači, ali i svi koji veliki deo radnog vremena provode u vozilima ili rade na otvorenom. Kada temperature pređu 36 stepeni, organizam gubi tečnost i minerale, dolazi do dehidratacije, pada koncentracije i povećava se mogućnost nastanka povreda na radu. Zato je važno da radnici prepoznaju prve simptome toplotnog stresa, ali i da kolege budu obučene da reaguju i pruže prvu pomoć, a po potrebi odmah pozovu Hitnu pomoć", rekao je Kuzmanović za Euronews Srbija.

Kako objašnjava Kuzmanović, domaće zakonodavstvo kroz Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu obavezuje poslodavce da procene rizike i organizuju bezbedan rad, ali ne postoji poseban propis koji određuje na kojoj temperaturi se rad mora obustaviti ili skratiti.

Syspeo / Sipa Press / Profimedia

"Nismo jedina zemlja koja nema takav propis na nivou Evropske unije, ali pojedine države poput Italije, Francuske, Belgije, Portugala i Španije imaju posebna pravila. U nekim slučajevima radovi se obustavljaju kada temperatura pređe 36 stepeni ili se zabranjuje rad u najtoplijem delu dana, između 11 i 16 časova", navodi on.

Sagovornik Euronews Srbija ocenjuje da se u praksi u Srbiji preporuke često ne poštuju, pa radnici ostaju na gradilištima upravo u periodu kada je rizik najveći.

"Nažalost, kod nas se često radi kao da ekstremne temperature ne postoje. Najteži fizički poslovi trebalo bi da se završavaju do 11 časova ili posle 16 časova, ali se zbog rokova često radi upravo u najtoplijem delu dana. Tada dolazi do povređivanja ili samopovređivanja zaposlenih", upozorava Kuzmanović.

On dodaje da dobra procena rizika i obuka zaposlenih mogu značajno da smanje opasnost.

Christophe ARCHAMBAULT / AFP / Profimedia

"Radnici ne treba da čekaju da osete žeđ. Vodu treba piti tokom celog radnog procesa kako ne bi došlo do dehidratacije. Takođe, moraju da prepoznaju simptome kod sebe i kolega – vrtoglavicu, malaksalost, grčeve ili znake toplotnog udara – kako bi na vreme reagovali i sprečili ozbiljne posledice", naveo je Kuzmanović.

A da li poslodavci pre svega poštuju ove smernice pogledajte više u videu iznad teksta.