Evropa se zagreva brže od ostatka sveta: Kako klimatske promene menjaju i Srbiju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Posle kratkotrajnog osveženja nakon višednevnog toplotnog talasa, meteorolozi najavljuju povratak visokih temperatura i nove toplotne talase tokom leta. Klimatološkinja Danijela Božanić navodi za Euronews Srbija da se Evropa zagreva brže od globalnog proseka i da su sve toplija leta i blaže zime deo dugoročnog trenda izazvanog klimatskim promenama. Ona ističe da su, pored sistemskih mera, važne i promene svakodnevnih navika građana u prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove.
Božanić kaže da je porast temperatura dugoročan trend i da se Evropa zagreva brže od globalnog proseka.
"Trend je takav. Porast globalnih temperatura, srednjih, posebno maksimalnih temperatura. Imali smo 2025. kao godinu koja je bila najtoplija u smislu maksimalnih temperatura i broja toplotnih talasa. To je trend, što ne znači nužno da će svaka sledeća godina biti toplija od prethodne, ali možemo da očekujemo da će u proseku temperature biti više“, rekla je Božanić za Euronews Srbija.
Govoreći o uzrocima klimatskih promena, ona je navela da je globalno zagrevanje posledica ljudskih aktivnosti.
"Globalno zagrevanje koje je posledica ljudskih aktivnosti vodi ka tome da imamo potpuno izmenjenu sliku klimatskog režima. Možemo da očekujemo toplije zime, manje količine snega i češće intenzivne padavine praćene elementarnim nepogodama“, rekla je ona.
Tanjug/AP/Mick Tsikas
Božanić je istakla da Evropa spada među regione koji se najbrže zagrevaju.
"Prosečni porast srednjih temperatura globalno iznosi oko 1,3 stepena, dok je u Evropi i Srbiji taj porast maltene duplo veći. To je dokazano i izmereno, posebno u poslednjih 10 godina“, kazala je Božanić.
Povezane vesti
Govoreći o ciljevima Pariskog sporazuma, objasnila je da se granica od 1,5 stepeni odnosi na dugoročni prosek.
"Sporazum iz Pariza rekao je da do kraja veka temperatura ne bi trebalo da poraste preko 1,5 stepeni prosečno. To ne znači da pojedinačne godine ne mogu biti toplije. Tek kada posmatramo prosečne vrednosti za period od 30 godina možemo govoriti o tome da li je ta granica premašena“, rekla je ona.
Na pitanje šta građani mogu da učine, Božanić je navela da pojedinci mogu doprineti smanjenju posledica klimatskih promena promenom svakodnevnih navika.
"Možemo manje da sagorevamo fosilna goriva, manje da vozimo automobile, da štedimo električnu energiju i vodu, ali i da vodimo računa o zelenilu. Uništavanje zelenih površina povećava temperature u gradovima. Istovremeno, moramo da se prilagođavamo izmenjenim klimatskim uslovima i da izbegavamo boravak na otvorenom tokom najvećih vrućina“, rekla je Božanić.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)