Crkva brvnara i stoletni borovi: Selo u Zapadnoj Srbiji u kojem kao da je vreme stalo krije mnoge zanimljive priče

Dok je centar Zlatibora simbol savremenog turizma, svega 15-ak kilometara dalje nalazi se mesto u kojem vreme kao da je stalo. Selo Dobroselica čuva jednu od najlepših srpskih crkava brvnara, ali i retke stoletne borove neobičnih širokih krošnji. Oni su postali simbol ovog kraja, a koje priče skrivaju proveravala je reporterka Euronews Srbija.

Na padinama Zlatibora, među livadama i pašnjacima, smestila se Dobroselica, selo koje i danas čuva izgled stare planinske Srbije.

Mir narušava jedino šum vetra u krošnjama i zvuk crkvenog zvona.

"Ovo selo je karakteristično po tome što je nekada nosilo ime Zloselica. Međutim, kada je car Dušan prolazio ovde i ostao sa svojom vojskom na jednom polju, njega su Dobroseličani poslužili.  Izneli su kajmak, sir, pršutu, i on je video da su oni gostoljubivi. Kada se vratio iz svojih pohoda, on je napisao da želi da se to selo više ne zove Zloselica, već Dobroselica. I tako je ostalo do dana današnjeg", rekla je za Euronews Srbija nastavnica srpskog jezika i književnosti Aleksandra Mijailović.

Crkva brvanara - jedno od najlepših ostvarenja narodnog graditeljstva u Srbiji

U samom srcu sela nalazi se crkva brvnara posvećena svetom proroku Iliji.

Euronews Srbija

Današnji hram podignut je 1821. godine na temeljima stare bogomolje, koju su Turci spalili početkom 19. veka.

Predanje kaže da su meštani prvobitnu crkvu, kako bi je sačuvali, rastavili i preneli na bezbedno mesto.

Mijailović kaže da se crkva u Dobroselici prvi put spominje 1739. godine, u zapisima koji se nalaze u crkvi posvećenoj Svetoj Trojici u Pljevljima.

"Spominju se dva znamenita sveštenika, sveštenik Boža i sveštenik Gavrilo. Smatra se da je ta crkva spaljena, i nakon toga meštani ovog sela dolaze na ideju da naprave crkvu koju će moći da rasklope, da je sklone za vreme te najezde Turaka i da je vrate na neko određeno mesto, njima drago, onda kada prođe najezda. Sve do 1821. godine, kada su je oni konačno stavili na ovo mesto, odabrali ovaj predivan prostor, i od tada je ona na ovom mestu. Tako da možemo da kažemo da crkva ove godine na ovom mestu slavi 205 godina liturgijskog kontinuiteta", kaže Mijailović.

Građena od hrastovih talpi, duga svega osam, a široka pet metara, ova crkva predstavlja jedno od najlepših ostvarenja narodnog graditeljstva u Srbiji.

U njenoj unutrašnjosti čuvaju se vredne ikone i carske dveri, svedoci bogate duhovne i kulturne baštine ovog kraja.

"Crkve brvnare su crkve malih dimenzija, izgrađene su potpuno od drveta. Ono što je još karakteristično za njih jeste da imaju ta mala vrata. Još karakteristično za ovu crkvu brvnaru jeste da ima poseban ključ kojim se otvara, i taj ključ stavlja se tako da je sve potpuno drugačije u odnosu na ono kako mi danas otključavamo vrata. Lepota u tome je ta što kao da nam crkva poručuje - da biste otkrili tajnu crkve, treba da uradite danas nešto drugačije od onoga što ste radili juče", navodi Mijailović.

Euronews Srbija

Stari beli borovi - zaštitni znak Dobroselice

Poseban pečat ovom svetom mestu daju stolovaši, retki vekovima stari beli borovi, čije se široke i ravne krošnje šire poput stolova.

Upravo po tom neobičnom obliku dobili su ime i postali zaštitni znak Dobroselice.

"Ta tri bora su posađena u sećanje na tri sina koja se nisu vratila iz Kosovskog boja. Takva je bila priča. Kada su dolazili sa Šumarskog fakulteta da utvrde da li koren belog bora remeti na neki način temelje crkve, utvrdili su da su borovi stari zaista oko 600 godina, dakle jesu iz tog perioda Kosovskog boja. Ono što je nama takođe zanimljivo u vezi sa borovima jeste da tu nekada dođu pčelice i kao da stave med ili polen, šta već, ostave na kori drveta i tako ga zaleče", rekla je Mijailović.

I dok se Zlatibor menja i razvija, u Dobroselici vreme kao da teče sporije i podseća da se prave vrednosti kriju upravo na ovakvim mestima.