Srbija na udaru ekstremnih vrućina: Naučnici objasnili zašto su rekordi sve češći
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Jun ove godine bio je peti najtopliji jun u Srbiji od početka sistematskih meteoroloških merenja 1951. godine, dok je krajem meseca prvi toplotni talas ovog leta doneo brojne temperaturne rekorde širom zemlje. Analize naučnika ukazuju da su klimatske promene značajno povećale verovatnoću i intenzitet ovakvih ekstremnih vremenskih događaja.
Kako je rekla meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković, najviša temperatura izmerena je u Kikindi, gde je 30. juna bilo čak 40,9 stepeni Celzijusa, što predstavlja novi apsolutni rekord te meteorološke stanice. Na Paliću je izmereno 40,8 stepeni, čime je oboren rekord star više od sedam decenija.
"Rekordno topao jun zabeležen je i u Somboru, Zrenjaninu, Beogradu i drugim gradovima, dok je Novi Sad imao rekordan broj tropskih noći kada temperatura nije padala ispod 20 stepeni Celzijusa. Takve noći predstavljaju poseban zdravstveni rizik, jer organizam nema dovoljno vremena da se rashladi i oporavi. Zbog toga su najugroženiji stariji građani, hronični bolesnici, deca, ali i svi koji rade na otvorenom", rekla je Gojković.
Da li su ovakvi ekstremi posledica klimatskih promena? Upravo na to pitanje odgovaraju studije atribucije, koje ispituju koliko je globalno zagrevanje uticalo na verovatnoću i intenzitet pojedinačnih vremenskih događaja.
Tanjug/Miloš Milivojević
Naime, naučnici sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu analizirali su najtopliji šestodnevni period u junu i uporedili današnje klimatske uslove sa klimom iz 1950. godine. Rezultati pokazuju da bi ovakav toplotni talas tada bio izuzetno redak i javljao bi se u proseku jednom u oko 150 godina.
Takođe, procenjuje se da je ovaj šestodnevni toplotni talas bio u proseku oko 4,5 stepena Celzijusa topliji nego što bi bio u klimi sredine prošlog veka.
"Poruka naučnika je jasna: klimatske promene više nisu problem budućnosti, one već danas menjaju vremenske prilike u Srbiji, čineći toplotne talase češćim, dužim i intenzivnijim, zbog čega prilagođavanje na novu klimatsku realnost postaje neophodno za zaštitu zdravlja i svakodnevnog života", rekla je Gojković.
Povezane vesti
Komentari (0)