Najnoviji izveštaj o položaju Srba: Najteži u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji

Položaj Srba u regionu najteži je u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, kao i u državama u kojima još nemaju pun status nacionalne manjine, ocenjeno je na predstavljanju 18. godišnjeg izveštaja o političkim pravima srpskog naroda.

U udruženju "Napredni klub" upozoravaju na rast nacionalizma, slabu zastupljenost Srba u institucijama i probleme sa obrazovanjem i upotrebom srpskog jezika.

Autori izveštaja navode da je u Crnoj Gori položaj Srba danas znatno povoljniji nego u vreme vlasti DPS-a. Prvi put, kažu, Srbi učestvuju i u izvršnoj i u zakonodavnoj vlasti.

Istovremeno, položaj Srpske pravoslavne crkve stabilniji je nego prethodnih godina, a temeljni ugovor se uglavnom poštuje. Ipak, ostaju duboke podele oko identiteta, zastave i statusa srpskog jezika, kojim govori 43 odsto građana.

"Kjučni problem u Crnoj Gori ostaje i dalje duboke identitetske podele: na one koji insistiraju na crnogorskom identitetu i suverenizmu, i sa druge strane srpskih stranaka", podvlači Lazar Janošević, jedan od autora izveštaja

U Bosni i Hercegovini proteklu godinu obeležila je nova kriza između Sarajeva i Banjaluke, uključujući sporove oko prava Republike Srpske da upravlja zemljištem, šumama i rekama, ističu autori. Kao pozitivne pomake navode poboljšanje odnosa Vašingtona i Banjaluke, ukidanje sankcija delu rukovodstva Republike Srpske i usvajanje, kako ističu, rekordnog budžeta od 7,5 milijardi maraka.

U Federaciji Bosne i Hercegovine slika je, kažu, drugačija: srpski jezik je slabo zastupljen u školama, dok Srbi čine manje od 1 odsto zaposlenih u javnoj upravi.

Tiha asimilacija u Hrvatskoj

Najlošije je, prema oceni autora, stanje u Hrvatskoj.

"Od ove tri države tamo je situacija možda najgora. Prava Srba su konstantno ugrožena. Dolazi, naravno, do pokušaja tihe asimilacije. Zastupljenost u državnoj upravi je takođe na veoma niskom nivou", dodaje Janošević.

Posebno poglavlje posvećeno je Kosovu i Metohiji. Čedomir Antić ocenjuje da Evropska unija, iako je preuzela ulogu glavnog posrednika, nije uspela da obezbedi sprovođenje dogovorenog.

Ni prvi ni drugi Briselski sporazum, kaže, nisu u potpunosti primenjeni, dok se Srbima osporava ravnopravno učešće u institucijama predviđeno tim dogovorima.

"Mi smo imali iz vlasti neke informacije o smanjenju radikalnog broja stanovnika na Kosovu. Nažalost, sadašnja vlast je podržala politiku bojkota u jednom trenutku.  Mislim da vlast nije dobro reagovala na nešto što sam uveren da nije organizovala, a to je taj incident u Banjskoj, koji očigledno u njemu su određenu ulogu igrale strane obaveštajne službe. Postoji mala nada, s obzirom na dobro delovanje Srbije i srpske diplomatije u SAD, da će Sjedinjene Države malo smanjiti gas podrške naciji koja ih najviše podržava na svetu", rekao je Čedomir Antić, predsednik udruženja "Napredni klub".

Najbolje u Mađarskoj i Rumuniji

Pozitivniji primeri, prema izveštaju, dolaze iz Rumunije i Mađarske. Tamo Srbi imaju obrazovanje na maternjem jeziku, kulturne ustanove i mogućnost učešća u političkom životu.

 U Rumuniji, država finansira srpske kulturne i prosvetne ustanove čak i u sredinama u kojima Srbi čine manje od 20 odsto stanovništva.

Suprotna slika je u Sloveniji i Albaniji, gde Srbi, naglašavaju, nisu priznati kao nacionalna manjina.

Što se tiče Albanije, takođe veoma visok status nacionalne manjine. Srbi su priznati po zakonu iz 2017. kao nacionalna zajednica, međutim, podzakonski akti nisu ispratili tu situaciju i jednostavno svoja prava ne mogu praktično da ostvaruju.

Autori izveštaja preporučuju da se Srbima u Albaniji omogući jednostavnije sticanje državljanstva Srbije.