Zašto nas letnje žege izbacuju iz takta? Psihološkinja ističe: "Svaka reakcija množi puta 100"

Ekstremno visoke letnje temperature ne izazivaju samo fizičku iscrpljenost i telesne tegobe, već mogu značajno narušiti i naše psihičko blagostanje. Tokom vrelih dana mnogi primećuju da su znatno nervozniji, impulsivniji i skloniji anksioznosti ili poremećajima sna.

O tome na koji način žega utiče na mozak i nervni sistem, kako razlikovati prirodnu reakciju na vrućinu od ozbiljnijih psiholoških stanja i na koji način možemo zaštititi svoje mentalno zdravlje, u jutarnjem programu Euronews Srbija govorila je psihološkinja Ljiljana Malander.

Objašnjavajući fizičku i psihološku reakciju organizma na ekstremnu toplotu, psihološkinja ističe da telo često izjednačava fiziološki stres izazvan visokom temperaturom sa psihičkom napetošću. Zbog toga se unutrašnji doživljaj nemira dodatno pojačava u kombinaciji sa spoljnim faktorima, poput saobraćajnih gužvi ili lošeg kvaliteta sna.

"Naše telo po prirodi ne ume da razlikuje da li srce lupa zato što je anksiozno ili zato što mu je vruće. I samim tim, automatski se svaka akcija i reakcija množi puta sto. Naše mentalno telo ne može da bude dobro ako naše fizičko telo nije dobro. Vrućina sama po sebi utiče na kvalitet sna, a manjak sna je inicijalna kapisla da svaka frustracija bude uvećana.”

Govoreći o načinu na koji bi trebalo da se postavimo prema svakodnevnim obavezama i ljudima u svom okruženju, Malander naglašava važnost usporavanja ritma i pokazivanja razumevanja za druge.

Prema njenim rečima, usporavanje života ne vodi u melanholiju, već predstavlja neophodno prilagođavanje novim okolnostima. Takođe, kao jedan od ključnih faktora za očuvanje mentalnog mira i regulaciju nervnog sistema izdvaja povremeno isključivanje od mobilnih telefona i neprekidnih vesti.