Nova direktorka UNICEF u Srbiji za Euronews Srbija: Cilj je da nijedno dete ne bude ostavljeno na cedilu

UNICEF u Srbiji ima novu predstavnicu. Kristina de Brojn preuzela je dužnost sa iskustvom u zaštiti prava dece u više zemalja, a sa vladom Srbije usvojen je petogodišnji program od 2026. do 2030.

O prioritetima, ranjivim grupama i partnerstvima govorila je za Euronews Srbija.

Kaže da je napredak veliki, ali da deca sa hendikepom, iz ruralnih i siromašnijih sredina i dalje ostaju iza ostalih, i da cilj nije da se ostavi nijedno dete na cedilu.

Rane godine, predškolski uzrast i škole koje nisu iste

De Brojn ističe da je ovo posebna godina: novi program sa vladom i 80 godina UNICEF-a u svetu.

"Jedan od ključnih prioriteta je da 80 odsto dece bude pokriveno uslugama namenjenim deci do šest godina, i da 83 odsto bude obuhvaćeno intervencijama u ranom detinjstvu, do treće godine. Te rane godine su presudne za razvoj mozga. Deca su prioritet u svakom smislu, ali u Srbiji još uvek ima dece sa teškim izazovima", rekla je de Brojn.

Napredak postoji, kaže, jer UNICEF dugo radi sa vladom, ali razlike ostaju.

"Posebne grupe su ranjivije: deca sa hendikepom, deca iz ruralnih područja, iz porodica slabijeg imovnog stanja. Fokus je da podržimo sav napredak koji je postignut i da dođemo do svakog deteta, bez obzira gde živi, kroz sistem. Da nijedno dete ne bude ostavljeno na cedilu", kaže ona.

Mandat pokriva svu decu, pa i stariju od 18 godina, ali prioritet ostaju rane godine, kada se može najviše uraditi.

"Ako otkrijemo potrebe i zaostatak na mentalnom planu ranije, možemo da postignemo velike rezultate. U školstvu je napredak veliki, tesno sarađujemo sa Ministarstvom prosvete. Nisu sve škole istog kvaliteta. Treba unaprediti one sa slabijim rezultatima, i fokusirati se na nastavu u ruralnim i siromašnijim područjima", objašnjava de Brojn.

Telekom Srbija, veštine i 15 odsto mladih koji ni ne uče ni ne rade

Prošle nedelje UNICEF je potpisao partnerstvo sa Telekomom Srbija.

"Cilj je da se povećaju veštine adolescenata, konkretno u ekologiji i digitalnom učenju, što će im kasnije biti od koristi. U Srbiji 15 odsto mladih nije ni u školovanju, ni na obuci, ni na poslu. Fokus je upravo na tih 15 odsto, zajedno sa Telekomom i vladom. Nadamo se da ćemo premostiti jaz između obrazovanja i veština", kaže ona.

Među digitalnim alatima je i četbot Radoslav, pokrenut sa dva resorna ministarstva.

"Radoslav je digitalni asistent koji pomaže porodicama oko pitanja socijalne pomoći. Kada ste prvi put roditelj, imate pitanja kakvu papirologiju treba popuniti i kome se obratiti. To je koristan alat širom Srbije", objašnjava.

Šta Srbija već ima i šta za godinu dana treba da se vidi

De Brojn je u zemlji tek nekoliko nedelja i kaže da će poređenja sa drugim državama doći kasnije. Iz iskustva u Africi, Aziji i Evropi izdvaja partnerstvo sa porodicama.

"Jedna od oblasti gde se Srbija ističe jeste razvoj u ranom detinjstvu i pomoć u ranom uzrastu. Imamo kvalitetne intervencije na nivou porodica, ugrađene u sistem. Kad ulažemo u decu, društvo i ekonomija imaju koristi", kaže ona.

Za godinu dana želi merljiv obuhvat.

"Da se pojačaju veštine u programima koji već postoje, i da nijedno dete ne ostane bez pomoći. Da dosegnemo svako dete, u velikom gradu ili u selu, iz imućnije ili siromašnije porodice, i da ga obuhvatimo sistemima koji već postoje", objasnila je de Brojn.