Poplava grafita posvećenih Ratku Mladiću - sukob koji se preselio na fasade širom Srbije

Komentari

Autor: N. Zdravković

11/12/2021

13:47

Poplava grafita posvećenih Ratku Mladiću - sukob koji se preselio na fasade širom Srbije - Copyright Euronews Srbija/Branislava Gigović Grubić, Pavle Kostić

veličina teksta

Aa Aa

Ni mesec dana otkako se u javnosti digla velika prašina zbog murala posvećenog Ratku Mladiću, saga na uglu Njegoševe i Ulice Alekse Nenadovića u Beogradu nije okončana. Usledio je i talas novih murala i grafita, a na fasadama širom Srbije osvanuo je lik nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske koji je pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, i kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995.

Sporni mural u Beogradu, iako je više puta na njega bacana farba, poslednji put je prekrečen u četvrtak. Opština Vračar saopštila je da su stanari stambene zgrade na kojoj se nalazi grafit tražili pomoć, a rešenje je doneseno još 20. septembra. Međutim, za manje od dva sata, mural je vraćen u svoje prvobitno stanje.

Ovo nije bio jedini takav slučaj o kom se u prethodnom periodu govorilo, a sukob oko toga da li je Ratko Mladić "zločinac" ili "heroj" preselio se, kako se čini, na fasade i mnogih drugih zgrada, kako u Beogradu, tako i širom Srbije.

Od murala u Njegoševoj do nalepnica na Limanu

Bura zbog murala je počelo još početkom prošlog meseca kada je skup nevladinih organizacija koje su za 9. novembar najavljivale akciju prekrečavanja murala posvećnog Ratku Mladiću, osuđenom za ratne zločine, zabranila policija. Uprkos zabrani, na tom mestu okupila se grupa aktivista među kojima su bile Aida Ćorović i Jelena Jaćimović koje su privedene jer su mural gađale jajima.

Njihovo privođenje izazvalo je rekaciju jednog dela javnosti, pa su se oni iste večeri okupili na Trgu Nikole Pašića. Skup podrške dvema aktivistiknjama pretio je da preraste u incident kada su se sa druge strane pojavila grupa desničara koji su skandirali Ratku Mladiću. Do incidenta ipak nije došlo i obe strane koje je razdvajala policija su se razišle.

Dan kasnije, Đorđo Žujović iz Socijaldemokratske partije Srbije bacio je kreč na mural, a istog dana su ga očistili mladići odeveni u majice sa kapuljačama. Isto se dogodilo zapravo u više navrata - svaki put kada bi neko pokušao da ukloni mural, on bi bio očišćen, a nepoznati mladići bi dežurali na raskrsnici.

I kada je Opština Vračar saopštila u čevrtak da je grafit sa fasada uklonjen i nedugo nakon što je stiglo saopštenje - stiglo je i nekoliko mladića na raskrsnicu sa sunđerima i vodom.

Euronews Srbija

U međuvremenu, nisu samo stanari Njegoševe bili iznenađeni onim što vide na svojoj zgradi. Pre nekoliko dana pojavila se vest da su grafiti sa likom Mladića iscrtani na fasadama nekoliko zgrada u centru Čačka. Nepoznate osobe u Novom Sadu su otišle i korak dalje, pa su u četvrti Liman osvanule nalepnice sa natpisom "Bulevar Ratko Mladić", koje su prelepljene preko tabli sa pravim nazivima ulica. Sa druge strane, nepoznate osobe su i uništile nekoliko grafita podrške Mladiću na nekoliko lokacija u Novom Sadu.

Prema rečima Marka Milosavljevića iz Inicijative mladih za ljudska prava, grafiti koji slave Ratka Mladića bili su "huliganski odgovor" na ono što je bilo najavljeno za 9. novembar.

"To je prouzorkovalo jedan odgovor od strane huliganskih grupacija, ali je to takođe proizvod neodređenosti ili zapravo ne samo neodređenosti društva nego jednog odnosa države koji želi da više slavi Ratka Mladića nego da poštuje žrtve ratnih zločina za koje je on odgovoran", rekao je on za Euronews Srbija.

Žarko Korać, psiholog i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, kaže da treba imati na umu da mural, kao i bilo koja slika i fotografija, samo simbolizuje čoveka i njegovo delo.

"Oni koji to crtaju, oni koji grčevito brane da te slike stoje po zidovima ustvari su ljudi koji odobravaju i cene Ratka Mladića i odobravaju sve što je radio i ne prihvataju osudu Međunarodnog suda koji ga je osudio na doživotni zatvor", rekao je Korać.

Grafita bilo i ranije, ali...

Šta se to tačno dogodilo u srpskom društvu da pojava ovakvih grafita na stambenim zgradama bude gotovo svakodnevica, za Koraća nema mnogo dileme. On kaže da niko nije radio obimnu anketu, koja bi zasigurno bila zanimljiva, a u kojoj bi se otkrilo šta zapravo građani Srbije misle o Ratku Mladiću i presudi.

"U ovom trenutku ta borba da se taj mural skine i da mural ostane je borba ljudi koji misle da je on zločinac i sramota srpskog naroda i onih koji misle da je on ustvari heroj i da su njegovi zločini nešto što je trebalo uraditi. Drugog jednostavnog objašnjenja nema", naglasio je on.

Kako dodaje, grafita jeste bilo i ranije, ali retko i oni su najčešće bivali prekrečeni. Takođe, kaže i da nije bilo uobičajeno da se oni nalaze na ovako velikim i vidljivim raskrsnicama gde mnogo ljudi prolazi.

"To je slika ove vlasti. Pod ovom vlašću je prestala rasprava o ratnim zločinima, vi nemate nijednu jedinu izjavu Aleksandra Vučića ili zvaničan stav njegove stranke o tome da je Ratko Mladić zločinac. Ne samo da je prestala ikakva rasprava o tome šta se događalo devedesetih i kakva je odgovornost ljudi koji su taj rat vodili, nego se sada ide i korak nazad - oni se ponovo kao devedesetih ti ljudi se tretiraju kao heroji. Ti murali su samo slika Vučićeve Srbije", smatra Korać.

Milosavljević kaže da je mural u Njegoševoj "spomenik Mladiću" i da Inicijativa mladih za ljudska prava poziva gradske vlasti, pre svega gradonačelnika Zorana Radojičića, da pokrene postupak uklanjanja.

"Ono što mi želimo da vidimo u javnom prostoru jeste da to mesto poštovanja ne smeju da zauzimaju ratni zločinci, a ako je neka osoba personifikacija najstrašnijih zlih stvari koje su se desile tokom rata u bivšoj Jugoslaviji to je svakako Ratko Mladić. Ja bih pozvao gradonačelnika Beograda i gradsku vlast da se ugleda na jedan humani i dobar gest kako je to gradonačelnik Zagreba komemorirao zločin nad srpskom porodicom Zec", naveo je Milosavljević.

Kako zakon tretira crtanje ovakvih murala?

Milan Filipović, pravni savetnik u nevladinom Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) objasnio je ranije za Radio Slobodna Evropa da crtanje grafita može biti prekršaj ili krivično delo, u zavisnosti od kvalifikacije pred sudom. Kako je rekao, problem grafita mržnje ne može se svesti na pitanje komunalnog reda.

"Grafiti mržnje su u najmanjoj meri pitanje komunalnog reda. Državne institucije bi trebalo da učine sve kako bi efikasno i brzo procesuirale počinioce. Od grafita mržnje do zločina iz mržnje je samo korak", naveo je Filipović.

Podsetio je da Krivični zakonik Srbije izričito zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kada su utvrđeni presudom domaćeg suda ili Međunarodnog krivičnog suda (MKS).

Ovo međutim, ne važi za presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), pred kojim je osuđen Ratko Mladić.

"Zbog ovog neverovatnog propusta, slikanje murala Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca, nažalost, nije samo po sebi kažnjivo. Postavlja se pitanje da li bi slikanje murala Ratka Mladića moglo da se okarakteriše kao neko drugo krivično delo kojim se zabranjuje podstrekivanje mržnje i netrpeljivosti", istakao je Filipović.