Od #NisiSama do #NisamPrijavila: Kako je trend na društvenim mrežama pokrenuo lavinu i pružio podršku žrtvama nasilja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/12/2021

22:50

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Trend koji se pojavio na društvenim mrežama #NisamPrijavila pokrenuo je lavinu i pružio podršku ženama da prijave nasilnike, ocenili su gosti emisije Euronews veče.

Podsetimo, sve je počelo u petak uveče kada je politička aktivistkinja Nina Stojaković na Tviteru objavila da je njenu sestru Lidiju godinu i po dana tukao momak sa kojim je živela.

Nakon što je podelila niz objava, usledilo je na hiljade ispovesti devojaka, koje su se odvažile da pod heštegom #NisamPrijavila ispričaju svoje teške priče.

"Sve ovo što se dešava na društvenim meržama je odlično. Žene dele svoja iskustva i pomažu jedne drugima da prevaziđu traume i teške momenta", smatra Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Ona je u emisiji Euronews veče navela da nije važno samo da neko krivično odgovara za svoje postupke, već da se nasilje zaustavi.

Kako kaže, nasilje može da se prijavi policiji, direktno tužilaštvu, Centru za socijlani rad i medicinskim radnicima, jer su svi u tom lancu dužni da obaveste ostale institucije.

"Da li će postupak ići do kraja zavisi i od reakcije profesionalaca kojima se osoba obratila. Ne treba očekivati da profesionalac ima empatiju i razumavanje za bol i patnju. Ako je to policija, onaj ko prijavljuje treba da da izjavu i dobije kopiju iskaza. Važno je da se napravi zapisnik. Najčešće će neko biti priveden ako je došlo do nanošenja teških telesnih povreda, u ostalim slučajevima - neće", objašnjava Macanović.

Ona je istakla da je važno da se žrtve jave ženskim organizacijama kako bi prošle kroz listu rizika i bio napravljen bezbednosni plan za dalje postupanje.

"Treba prijaviti, ali bezbedno. Žene treba da odlože prijavu dok se ne obezbede uslovi da u trenutku prijave budu na bezbednom. Ako i dalje žive s tom osobom, one mogu biti teže povređene ili ubijene. To se zaboravlja, jer najopasniji momenat je prijaviti nasilje u trenutku kada se dešava", navela je Macanović.

Prema njenim rečima, nije lako doneti odluku da nekoga prijavite.

"Žrtva doživi šok od nekoga od koga ne očekuje, bilo da je to član porodice, kolega ili poznanik. Postoji i medicinski momenat - kad vas neko napadne mozak radi tako da samo sačuva svoj život. U tim mometnima žrtve beže, brane se ili se zamrzavaju - to je često slučaj sa žrtvama silovanja, žrtve imaju amnezije, to su amnezije da bi telo moglo da se oporavi od napada. Tek se kroz noćne more vraća pamćenje", kaže Vanja Macanović.

Ana Manojlović, novinarka RTS-a, članica grupe "Novinarke protiv nasilja", smatra da ovaj talas nije dovoljan, ali je dobro što se dogodio.

"Ovaj talas je bitan, da ukaže na sve one žene što trpe u sebi, potiskuju to što im se desilo. Žene ne prijavljuju nasilje iz straha, boje se da će im se nešto desiti. A i kako da kaže da je 'on mene udario, dodirivao ili pipkao'. Drugi optužujue žene jer su trpele", rekla je Manojlović.

Sve ovo što su žene napisale na Tviteru, poručila je, treba da dovede do osvešćivanja javnosti.

"Ovo treba da pošalje poruku da ne treba zatvarati oči pred onim što se događa. Kako ćemo da vaspitavamo decu, kako će se društvo odnosti prema mladima, da shvate da je šamar nasilje. Da vaspitavamo devojčice od tri godine gde ko ne sme da je dodiruje i dečake šta je prihvatljivo ponašnje. Nije normalno devojčici reči da je štipkanje u školi normalno i da je to pubertet", kaže Manojlović.

Devojkama se, dodaje, od malena govori da se ne oblače provokativnom, što je pogrešno.

"To je iskustvo koje imamo svakog dana, koje doživljavamo i od drugih žena kada kažu - 'pa dobro, ona preteruje, nije to baš tako bilo, da ga nije izazivila, ne bi tako prošla'. Tako nam se govori iz najbolje namere, ali potpuno pogrešno. Nije nasilje samo silovanje, mnogo toga neprikladnog ima. To dolazi od nekoga u koga imate poverenje, to može da bude ujak, teča, najbolji prijatelje, kada imate devet, 10 ili 13 godina, ne znate kako treba da reagujete. Znate da nešto nije u redu, ali vas sramota da kažete mami i tati da se tako nešto desilo, da ne unosite svađu u kuću", kaže Manojlović.

Anđela Milivojević, istraživačka novinarka iz Londona, koristila je program koji je prikupio sve tivitove u kojima je korišćen haštag #NisamPrijavila. Kaže da je za dva dana prikupljeno više od 18.000 objava.

"Čini se da je ovaj haštag važan i zanimljiv, nastao je tokom vikenda kada većina ljudi nije opterećena dnevnim i društvenim temama. Prvi tvit je izašao u subotu, a u nedelju je dostigao pik, kada je objavljeno 14.000 tvitova. Važan haštag jer je napisan na srpskom jeziku, žene su se poistovetile sa njim više nego sa haštagom Me Two. Ovi tvitovi su autentični, dolaze iz svih krajeva i nisu povezani jedni sa drugom. To je i snaga ovog haštaga jer je povezao žene koje se ne poznaju", rekla je Milivojević.

Kako kaže, pored #Nisam prijavila, pojavio se i #Nisam prijavio, koji su koristili mukšarci da iskažu svoja iskustva i neki od njih su zaista strašni.

"Ovi podaci pokazuju dubinu i rasporstranjenost ovog problema u Srbiji. Činjenica je da su žene iskorsitile haštag i da to nisi samo tvitovi žena koje su bile žrtve, već i žene koje podražavaju te iste žene. To su ljudi koji ukazuju nepoverenje u institucije, način na koji tužilaštvo reaguje, to je ujedinilo tviter zajednicu. Pokazalo je zbog čega se žene nisu obratile institucijama, već su svoja iskustva podelila na Tviteru", dodala je Milivojević.