Igre 
Šangajska lista po naučnim oblastima – u jednoj kategoriji Beogradski univerzitet među najboljima
Komentari05/08/2022
-07:06
Objavljena je Šangajska lista po naučnim oblastima, a od 54 naučna polja Univerzitet u Beogradu rangiran je u 13 oblasti. Najbolje rezultate ostvario je u oblasti nauke o hrani i tehnologije hrane gde je pozicioniran između 51. do 75. mesta. Na tom mestu bio je i prošle godine.
Osim nauke o hrani najstariji univerzitet u Srbiji dobro je pozicioniran u okviru prirodno-matematičkih nauka, tehničkih, bionauka, medicinskih, društvenih nauka. Od 201. do 300 mesta u svetu rangiran je u oblasti fizike, nauka i tehnologije instrumentacije, veterinarske nauke, javnog zdravlja. Od 301. do 400 mesta rangiran je u oblasti poljoprivrede, kliničke medicine, dok je od 401. do 500 mesta rangiran iz matematike, ekologije, farmacije, obrazovanja, psihologije.
Rangiranje se obavlja na osnovu objavljenih naučnih radova u prestižnim naučnim časopisima, njihov kvalitet, ali citiranosti.
Uspeh nauke o hrani ostvaren je zahvaljujući radovima istraživača nekoliko fakulteta i instituta. Profesor Hemijskog fakulteta u penziji Živoslav Tešić kaže da je veliki uspeh nauke o hrani pozicioniranje izmeđe 51. i 75. mesta u svetu i da su za to zaslužno nekoliko fakulteta - Poljoprivredni, Hemijski, Tehnološko- metalurški, Biološki, Farmacija, kao i pojedini institutu poput Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", koji publikuju najviše radova o hrani.
Ističe da je Srbija poljoprivredna zemlja, da može dosta da ponudi u oblasti hrane, posebno u voćarstvu i povrtarstvu ukoliko sačuva autohtone sorte voća i povrća koji su prepuno fotohemikalijama, koje nemaju industrijske sorte.
Sačuvati autohtone sorte voća i povrća
"U oblasti hrane Srbija ima izuzetno dobru nauku i nadajmo se da će uspeti da se tako održi, imajući u vidu kakvo je finasiranje nauke. Rangiranje se obavlja na osnovu objavljenih radova o kvalitetu, bezbednost i tehnologiji hrane", kaže Tešić za Euronews Srbija.
Tanjug/Dušan Aničić
Dodaje da država mora više da se bavi hranom, da se bolje povežu nauka i industrija. Kao primer naveo je Holandiju koja je drugi proizvođač hrane u svetu, a teritorijalno je mnogo manja od Srbije.
Povezane vesti
"Naša hrana je mnogo ukusnija od holandske, ali i ostalih zapadnoesropskih zemalja. Kada pogledate njihovu papriku ona je lepa, crvena, pravilna, odgovarajućih dimentija, ali je puna voda. Naša domaća, autohtona je prepuna fitohemikalija. Hrana u Srbiji je visokokvalitetna - naše ariljske maline, paprike iz Donje Lakošnice "kozji rog", zatim lemeška paprika koja se koristi za proizvodnju kulena. Treba sačuvati autohtone sorte jabuka, grožđa koji sadrže značajne količine fitohemikalija, antioksidanse, polifenole. Prokupac je autohtona sorta grožđa koji je bio potpuno zapostavljen, a sada je ponovo doživeo ekspanziju. On se nekada koristio za kupažu da se meša sa drugim vinima. Danas vina proizvedena od "prokupca" uzima medelja po najboljim evropskim sajmovima. Prokupac je prebogat polifenolima, antioksidansima", ističe Tešić.
Naglašava da je kao univerzitetski profesor stalno insistirao da se rade istraživanja, objavljuju naučni radovi o autohtonim sormana voća i povrća, jer je reč o kvalitetnoj hrani jedinstvenoj samo za Srbiju.
"Autohtone sorte ne daju toliko značajne količine, ali je nemerljivo bolji kvalitet od industrijskih. Uzmite kao primer industrijski paradajz od koga se pravi sok i domaću autohtonu sortu "volovsko srce". To ne može da se uporedi. Industrijski nema nikakav ukus, a "volovsko srce" je sorta prebogara likopenom važnim antioksidansom. To sve treba sačuvati i tu važnu ulogu mora da odigra država", istakao je Tešić.
Bolje povezivanje nauke i industrije
Srbija je poljoprivredna zemlja i fakulteti i institutu su poslednju deceniju svoja istraživanja usmerili na oblast hrane. Takođe, novi koncept finansiranja nauke trebao bi čvršće da poveže istraživače i industriju, jer nauka mora da bude u službi privrede. profimedia
Poseban doprinos u dobrom rangiranju UB u oblasti hrane dao je Poljoprivredni kafultet, a prof. Aleksandar Kostić smatra da su dobrom rangiranju mnogo više doprinela istraživanja iz oblasti hemija hrane, nego sama tehnologija hrane.
"Većina objavljenih radova se bavi analizom sadržaja nutrijenata ili bioaktivnih jedinjenja u hrani. Najveći broj publikovanih radova je iz oblasti hemija hrane", rekao je on za Euronews Srbija.
Naglašava da je uspeh još veći ako se uzme u obzir da je sledeća rangirana oblast zauzima poziciju od 201 do 300 mesta.
Univerzitet u Beogradu po naučnim oblastima najmbolje je bio rangiran 2017. godine, tada je u oblasti hrane zauzeo 35. mesto na Šangajskoj listi. Naredne godine ustanovljena je naučna konferencija "UniFood“ posvećena multidisciplinarnim istraživanjima u oblasti hrane.
Povezane vesti
Konferencija se održava svake druge godine, ali je 2020. godina preskočena zbog epidemije virusa korona. Održana je prošle godine onlajn konferencija od 24. i 25 septembra.
Komentari (0)