"Nema čarobnog štapića": O problemu depopulacije sve češće se govori – koliko ljudi napušta Srbiju i gde odlaze

O smanjenju broja stanovnika sve više govorimo, ali se sa problemom ne suočavamo. Projekat Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ponudio je nekoliko načina da se na ovo pitanje odgovori.

Kretanja, migracije, odlasci, selidbe. Koliko ljudi napušta Srbiju, a koliko ih se seli iz mesta u mesto – možda će nam reći popis koji očekujemo sledeće godine. Do tada, jedan od instrumenata da se uhvati puls nacije jeste naš nezaobilazni saputnik - mobilni telefon. Istraživači iz Novog Sada koristili su podatke mobilnog operatera da bi videli koje su najizolovanije opštine u Srbiji.

Sanja Brdar iz firme Biosens istakla je da su pratili meru izolovanosti opštine kroz mobilnost građana.

“Kada se posmatra mobilnost korisnika kroz Srbiju, vidi se da su neke opštine prosto same za sebe, u vrlo ograničenom okruženju. Pa tako Gadžin Han izgleda mnogo izolovan, a kad pogledate Novi Beograd, Novi Sad, to su centri svih mobilnosti“, navela je Sanja Brdar.

Iz Infostuda kažu da više od 80 odsto ispitanih razmišlja o odlasku, ali da daleko manji procenat zaista radi na tome. Oni koji se na taj korak ipak odluče biraju pre svega Nemačku, Rusiju, Hrvatsku, Sloveniju, Crnu Goru, a najviše poslovnih ponuda stiže iz oblasti mašinstva, građevine i informacionih tehnologija.

“Ako pogledamo ko su ti ljudi koji su gledali i razmišljali o odlasku u inostranstvo, ko konkuriše na sve te oglase, to su pretežno ljudi koji imaju 10 i više godina iskustva. To su oni ljudi koji su već na tržištu rada, koji traže bolji život i bolje uslove rada. To bi trebalo da bude na prvom mestu o čemu bi trebalo da se razmišlja i radi na tome u narednom periodu“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda Subotica.

Istraživači Geografskog instituta “Jovan Cvijić” pri SANU koristili su različite podatke, između ostalog, one o noćnom osvetljenju. Prema podacima, raste broj stanovnika u urbanim sredinama, sa dobrom saobraćajnom infrastrukturom, dok sve manje ljudi stanuje u perifernim delovima Srbije. To je naročito izraženo u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji.

Demograf Vladimir Nikitović stakao je da još ne može da se govori da li je pandemija koronavirusa uticala na broj rođenih.

“Bilo je pretpostavki da bi početkom epidemije došlo do bebi-buma u Srbiji, ali to se nije desilo i prema trendovima koje sada možemo da uočimo je da se neće ni desiti“, kaže Nikitović za Euronews Srbija.

Nikitović je istakao da nemamo čarobni štapić da rešimo problem slabog rađanja dece. On je naveo da su donete određene mere podrške rađanju ali da nisu primenjene na najbolji način. 

“Problem je u institucionalnoj pomoći jer nije dovoljna samo materijalna pomoć. Žene se danas ne osećaju sigurno na tržištu rada i to otežava donošenje odluke o rađanju. Problem je i vreme u kojem živimo, jer se danas ljudi teže odlučuju za roditeljstvo ili za veći broj dece“, objasnio je Nikitović.

Sagovornik emisije Euronews Dan je naveo da ljudi odlaze u inostranstvo ali da je to na kraći period od svega nekoliko godina. On tvrdi da nam te imigracije idu u korist, jer ti ljudi osim novca, u zemlju donose i  nova znanja i iskustva.