Društvo

Vatrogasci amputiranu šaku stavili na led, a onda je krenula prava borba: Lekar sa VMA o podvigu o kome priča Srbija

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

18/02/2023

-

17:04

Vatrogasci amputiranu šaku stavili na led, a onda je krenula prava borba: Lekar sa VMA o podvigu o kome priča Srbija
Vatrogasci amputiranu šaku stavili na led, a onda je krenula prava borba: Lekar sa VMA o podvigu o kome priča Srbija - Copyright Tanjug/Ministarstvo odbrane/Andrija Gavrilović, Prinstscreen YouTube/Телевизија Храм

veličina teksta

Aa Aa

Muškaracu (40), koji je u saobraćajnoj nesreći kod Topole izgubio šaku, lekari Vojnomedicinske akademije uspeli su da replantiraju. Ali nije to samo podvig tima sa VMA, već i dobre reakcije vatrogasaca koji su na licu mesta pribrano reagovali, amputirani deo tela pronašli, stavili na led i poslali sa pacijentom u zdravstvenu ustanovu.

Pacijent je najpre zbrinut u KC Kragujevac, odakle je prebačen u Urgentni centar, a zatim transportovan na Vojnomedicinsku akademiju. Tim lekara, predvođen pukovnikom prof. Bobanom Đorđevićem brzo je okupljen, a operacija je trajala punih sedam sati. Glavnu priču u replantaciji organa vodili su mikrohirurzi, ali prof. Đorđević ističe da je to timski rad u koji je uključeno više specijalnosti.

"Pozvao me je dežurni lekar i reakao da imamo pacijenta sa amputiranom šakom. Spakovao sam se i odmah od kuće došao na VMA. Tu je već sve bilo spremno za operaciju, pacijent je već bio pripremljem jer je u replantacionoj hirurgiji svaki minut važan. Odmah smo ušli u operacionu salu. Operacija je trajala sedam sati. Koliko je to naporan poduhvat najbolje govori podatak da se instrumetarke smenjuju na dva sata", priča za Euronews Srbija Đorđević.

Kaže da je pacijent u nesreći imao i sreće. Vatrogasci koji su ga izvlačili nakon prevrtanja kamiona bili su iskusni, pribrani. Pronašli su šaku i stavili je na led. Da bi amputirani deo tela mogao uspešno da se "ušije", zlatni period za replantaciju je šest sati, ali i amputirni deo mora adekvatno da se zbrine.

"Dobro je što su vatrogasci pronašli amputirani deo tela. Vrlo često se ne pronađu i ako se pronađu dešava se da je prošlo dosta vremena ili nije adekvatno zbrinuto. Ovde se sve složilo i odrađeno je kako treba. Pacijent se ne seća šta je amputiralo šaku, ali možemo da pretpostavimo da je to bilo staklo od kamiona ili metal. Pacijent je sada dobro, stabilan je, vitalna je šaka i sada nam preostaje samo period prihvatanja šake koji je uvek rizičan", priča Đorđević.

Replantacije šake se retko rade

Na Vojnomedicinskoj akademiji kažu da u toj zdravstvenoj ustanovi imaju kapacitete ali da se replantacija šake retko radi. Obično dođu pacijenti koji su šaku ili celu ruku izgubili dok rade na poljoprivrednim mašinama. I tu je drugačiji mehanizam povrede.

VMA

 

"Najčešće dolaze zbog povreda na krupačima. Tu teško može da se uradi replantacija ili i kada se uradi nema neku veliku dobit, jer su krvni sudovi i ostale mekotkivne i koštane strukture mnogo oštećene. U ovom slučaju situacija je za nijansu bila bolja. Uspeli smo da spojimo šaku sa ostatkom ruke i da se održi vitalnost", pojasnio je Đorđević.

Profesor Đorđević napominje da VMA ima dobre uslove za ovakvu vrstu hirurgije jer se pod "istim krovom" nalaze brojne specijalizacije koje moraju da budu uključene. Osim hirurga plastičara - mikrohirurga u timu je tokom cele operacije bio i vaskularni hirurg koji je učestvovao u velikom delu operacije.

Međutim, brine ga što se malo mladih lekara danas odlučuje za mikrohirurgiju. 

"Mikrohirurgija je po mom mišljenju vrh hirurgije posebno u mojoj plastičnoj hirurgiji. Mladi lekari na VMA imaju mogućnost usavršavanja mikrohirurških tehnika na eksperimentalnim životinjama u Institutu za medicinska istraživanja. Često organizujemo kurseve, ali prema interesovanju ljudi. Međutm, malo je zainteresovanih. To što je u svetu plaćeno mnogo, kod nas nije, pa moguće da se mlađe generacije zbog tog finansijskog razloga ne opredeljuju za mikrohirurgiju. To su duge, složene procedure i da bi to mogli da uradite morate da znate celu plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i ovladate tehnikom mikrohirurškog šava ", naglasio je Đorđević.

Mnogo kockica se složilo

Nakon nesreće u kojoj je muškarac izgubio šaku mnoge kockice su se ipak složile. Vatrogasci su dobro odradili svoj deo posla, zdravstvene ustanove su inicijalno zbrinule pacijenta uputile su ga dalje sve dok nije stigao na VMA gde je urađen zahvat. Ispostavilo se kasnije da pacijenta i prof. Đorđevića vezaju još nešto. Zapravo pacijent je iz mesta Jermenovci kod Topole gde je rođen i prof. Đorđević.

VMA

 

"Sticajem okolnosti ovaj čovek je iz istog mesta gde sam ja rođen. Prošao je toliko ustanova, išao dalje i na kraju došao na VMA", piča prof. Đorđević.

Tim koji je uspešno izveo operaciju činili su prof. Dr Boban Đorđević, hirurg plastičar, asist. Dr Ivan Leković, vaskularni hirurg, asistent dr Jasmina Ivić, hirurg plastičar, asistent dr Milica Rajović, hirurg plastičar, kapetan dr Ilija Rančić, lekar na specijalizaciji iz plastične i rekonstruktivne hirurgije, Dimitrije Mitić, lekar na specijalizaciji iz plastične i rekonstruktivne hirurgije. dr Ivan Jovanović, anesteziolog, kapetan dr Stevan Orović, lekar na specijalizaciji iz anesteziologije kao i tim instrumentarki i anestetičara.

Komentari (2)

V P

19.02.2023 00:22

Nisu vatrogasci, nego jedan vatrogasac, Branislav Bane Nikitović iz Aranđelovca, koji je pukim slučajem sa porodicom naišao na saobraćajku i nije bio na dužnosti. Zahvaljujući njegovoj hrabrosti i znanju, čoveku je spašena šaka! Zamolio je okolne meštane da donesu posudu i led za amputiranu šaku! Vatrogasci iz Topole su stigli kad je sve bilo završeno! Za svoju hrabrost i požrtvovanost, Nikitović je prošle godine dobio i Nagradu povodom Dana grada Arandjelovca!

Zoran

19.02.2023 10:35

@V P - Neko uporno pokušava da sakrije činjenicu da je vatrogasac-spasilac Branislav Nikitović iz Aranđelovca, van službe, vraćajući se sa puta sa porodicom nailaskom na saobraćajnu nezgodu, bez razmišljanja došao do kamiona, lično pozvao policiju i hitnu pomoć, došao do povređenog gde je uspeo da podveže ranu i zaustavi krvarenje povređenom licu, spasio odsečenu šaku tako što je od meštana tražio led i istu stavio u vanglu sa ledom, sve vreme pričao sa povređenim licem da ga održi u svesti do dolaska hitne pomoći, po dolasku zdravstvene ekipe ušao u kabinu i podigao povređeno lice da bi mogli da ga peuzmu lekari, sve vreme vršenja uviđaja ostao na licu mesta i sada niko ne spominje nega. Zahvalnost lekarima je neizmerna i svaka čast na uspešno izvedenoj intervenciji, ali i sam lekar sa VMA je rekao da je veoma bitna bila reakcija Branislava koji je pronašao šaku i stavio je u led. Rukovodioci Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu uporno pokušavaju da provuku priču da je vatrogasna ekipa VSO Topola koja je izašla na lice mesta odradila navedeni poaso, ali i oni sami su u izveštaju napisali da je sav posao oko pružanja prve pomoći i spasavanja odsečene šake odradio njihov kolega Branislav Nikitović iz Aranđelovca, koji se na licu mesta našao van službe i da je sav posao odrađen pre nego što su oni stigli na mesto nesreće.

Srbija