Stručnjak za sociologiju nasilja: Retki slučajevi gde deca ubijaju decu, teško je objasniti zašto se to dešava

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/05/2023

19:00

Stručnjak za sociologiju nasilja: Retki slučajevi gde deca ubijaju decu, teško je objasniti zašto se to dešava - Copyright Tanjug/Vladimir Sporčić

veličina teksta

Aa Aa

Dve masovne pucnjave kakve su u Srbiji bile nezamislive do ove nedelje, dogodile su se u razmaku od samo tri dana. Dok je javnost traži odgovore, stručnjaci koji su se bavili sličnim incidentima u svetu ističu da nije lako objasniti zatšo se oni dešavaju i da postoje različiti faktori. Upravnik odeljenja za sociologiju Univerziteta u Dablinu Siniša Malešević rekao je za Euronews Srbija da se zločini imitiraju u celom svetu. On je posle tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” govorio za Euronews Srbija istakavši da je i on u šoku jer se Srbija do sada nije susretala sa takvom vrstom incidenata.

"Mi nismo imali takvih slučajeva. Bilo je ranije slučajeva masnovnih ubistava kao što su Žitište ili Jabukovac, ali nikada da je dete ubilo drugu decu. Retko je i u Evorpi da imate takve slučajeve. Imamo u SAD, par slučajeva na Tajlandu, Kini, Brazilu ali u Evropi jako retko", rekao je Malešević.

On se bavi sociologijom nasilja i ističe da je teško objasniti zašto se dešavaju takve masovne pucnjave.

"U SAD je to najčešći slučaj. Videli smo u poslenjih tridesetak godina puno je takvih napada u školama, gde druga deca pucaju u drugu decu. I tu je reč o srednjim školama i Univerzitetima. Retko je da se tako nešto desi u osnovnoj školi. Postoji niz razloga zašto je to tako", istakao je.

Napominje da je pristup oružju važno pitanje i da postoje društva kao što su Singapur, Japan i Australija, gde je otežan pristup vatrenom oružju i broj takvih slučajeva je veom mali.

"Međutim imamo i društvo gde civili imaju dosta oružja, kao što su Island ili Finska, a opet nema ovakvih slučajeva. To nije lako objasniti. Važna je regulacija upotrebe oružja, u SAD je to veliki problem - jug zemlje, kao što su Teksas, Alabama... Puno tih država na jugu imaju vrlo slabe zakone. Maltene svako može da dobije oružje i da ga koristi kako želi, dok Kalifornija ima dosta oštirje zakone i vrlo striktije mere", ukazao je Malešević.

"Veliki problem kultura koja normalizuje i glorifikuje nasilje"

Kao treći i najvažniji problem izdvaja kulturu koja normalizuje nasilje i glorifikuje oružje, i opet pominje SAD za koje kaže da je to tamo veliki problem u smislu drugog amadmana na Ustav, koji dozvoljava da ljudi nose oružje.

"To je nešto što koriste razne institucije, neki političari. Da promovišu ideju upotrebe oružja i nasilja. Sa druge strane imate društva kao Japan i Signapur gde gde postoji odbojnost prema oružju, generalno prema nasilju i to se reflektuje u svakodnevnom životu", rekao je.

Ipak, kaže da iako Amerika ima visok procenat ubistava, većina takvih slučajeva su "jedan na jedan".

"Čak i tamo nije često da pojedinac uđe u neku instituciju i ubije jako puno ljudi. Međutim, to se menja. Zanimljivo je zašto se to događa u školama. Postoji više razloga za to. Jedan je taj što imamo jako puno oružja u SAD, svako maltene može da ga nabavi.Izrazito je slaba regulacija i otpor da se uvedu oštrije mere. To je političko pitanje u SAD i zato postoje vrlo tvrdi, neracionalni stavovi. Čak i neke male mere bi mogle tako nešto da olakašaju", rekao je Malešević.

Koje mere mogu da daju efekat?

Upitan kako mu deluju mere koje se najavljuju posle pucnjave u školi na Vračaru, kaže da su one korisne.

"Ograničavanje i provere ko je dobio dozvolu za oružje je važno. Ovo sa spuštanjem granice za krivičnu odgovornost je problematično. Tu se preko noći menja odnos prema odgovornosti i deci. Ovo je ipak društvena odgovornost. Mi moramo kao društvo da sthvatimo odakle dolaze takovi problemi. Nije rešenje da se kao u Americi vrlo mlada deca odvode u zatvore, gde su izložena groznim stvarima i postaju još veći kriminalci. Kriminaliziranja dece je problematična", smatra upravnik odeljenja za sociologiju Univerziteta u Dablinu.

Među merama koje su se najavljivale je i zabrana pristupa opasnim sajtovima, a često su se ovih dana spekulisalo o uticaju igrica, serija, filmova i društvenih mreža na ponašanje dece.

"Sa jedne starne, to je nagla reakcija zato što video igrice igra verovatno milijardu ljudi na svetu, i deca i odrasli. Broj ljudi koji su uključeni u zločine je minimalan. Same po sebi igrice ne mogu da utiču na potpunu promenu ponašanja. Bilo kakav oblik rigidne cenzure deluje kontraproduktivno. Obično se takve stvari dešavaju izvan kontrole roditelja, društve, škola... Nije to rešenje. Infomacije su dostupne. Ovi društveni problemi se nelaze unutar društva, ne dolaze od spolja. Nasilje dolazi zbog onoga što je unutar društva, a ne nešto što se vidi na televiziji. To je naivan pogled kako nastaje kriminal", ukazao je Malešević.