Igre 
Član "srpske sedmorke" koja je učestvovala u misiji sletanja na Mesec predlaže svemirske projekte za Srbiju
Komentari13/06/2023
-23:06
Poslednji živi član "srpske sedmorke" koja je učestvovala u misiji sletanja čoveka na Mesec Apollo 11 Dejvid Vujić doputovao je danas u Beograd i najavio da će se tokom posete Srbiji sastati sa mnogim srpskim naučnicima i inženjerima i predstaviti im predloge svemirskih projekata za našu zemlju.
Vujić je rekao Tanjugu da je dolazak u Srbiju za njega kao povratak kući, da u Beogradu osim članova porodice ima i mnogo prijatelja i kolega.
"Beograd je divan grad, radujem se što ću videti završeni Hram Svetog Save koji još nisam video, ali još važnije, volim da dolazim u Beograd jer uživam ne samo u atmosferi i ljudima, već i u hrani, kao što je jagnjetina, ćevap i ostalo", rekao je Vujić.
Tanjug/Rade Prelić
Kaže da je jako ponosan na to što je beogadski aerodrom dobio ime po velikom srpskom naučniku Nikola Tesla i na to što Er Srbija u svojoj floti ima avion sa Teslinim likom.
Tokom posete Beogradu, istakao je Vujić, imaće susrete sa mnogim naučnicima i inženjerima, kao i predstavnicima instituta kojima donosi i predlog, za koji smatra da će biti zainteresovani.
"Donosim i predlog za koji smatram da će imati svoj momentum i interesovanje u Srbiji - dajem predlog da 'Tesla' bude centar svemirske tehnologije. Predlog je završen baš pre mog dolaska u Beograd, izrađen je u saradnji sa američkom svemirskom fondacijom i došli smo da to promovišemo u Srbiji. Ovo je prva u seriji prezentacija za inženjere i naučnike", rekao je Vujić.
Na pitanje šta je to dovelo Apolo 11 program do uspeha, Vujić je rekao - entuzijazam i da u to vreme, 1962. godine, nisu imali ništa od čega bi krenuli.
Tanjug/Rade Prelić
Povezane vesti
"Nismo imali svemirsku tehnologiju, nismo imali komponente, imali smo jako malo izvora. Ali gledajući perspektivu - mi smo angažovali 1.000 ljudi nedeljno i to tokom mnogo godina i konačno smo došli do dizajna i razvoja Apolo i 1969. smo spustili čoveka na Mesec", rekao je Vujić.
Od tada do danas taj podvig nije ponovljen, a Vujić kao razlog za to navodi da je nestalo interesovanje.
"Svaka zemlja se suočava sa izvesnim ograničenjima posebno kada su u pitanju vlade, koje finansiraju ovakve projekte. Posle projekta Apolo 17, kada je lansiran poslednji Apolo, nestao je interes, iako je je počeo razvoj spejs šatlova. Administracija je u tom trenutku odlučila da ne želi da finansira NASU ili neke buduće takve projekte", objasnio je Vujić.
Govoreći o razvoju svemirske tehnologije, Vujić kaže da su brojni rezultati i sistemi do kojih se došlo kroz istraživanje svemira u Apolo timu pronašli svoju ulogu u komercijalnom prostoru.
"Mnoge tehnologije su pronašle svoju svrhu i ulogu u dizajnu i razvoju kompjutera i laptopa. Svi napredni sistemi u bolnicama, sve vrste komunkacijskih sistema, napredni meteorološki sistemi i tipovi materijala koje smo mi koristili - sve to je rezultat onoga što smo naučili kroz Apolo program. Svaki od tih procesa zahtevao je i do 5.000 sati intenzivnog testiranja, jer mi nikada nismo bili u orbiti pre toga", rekao je Vujić Tanjugu.
To je bilo potpuno novo okruženje, napominje Vujić.
"Mi smo radili tako što bismo uzeli komponenetu koju smo smatrali kritičnom i testirali je dok se ne polomi ili pokvari, da bi utvrdili pod kojim uslovima će se polomiti", objasnio je on.
Povezane vesti
Kako je rekao, komponente kao što su integrisana strujna kola koja se sada koriste u kompjuterima razvio je Srbin Majk Rebić, takođe član "srpske sedmorke" sa Apola.
Vujić je zahvalio osoblju i direktoru kompanije Er Srbija na izvanrednom letu koji je imao direktnom linijom iz Čikaga i naglasio da je s obzirom na njegove godine i njegovo zdravstveno stanje teško uvek obezbediti udobnost, te da su oni u tome uspeli.
Tanjug/Rade Prelić
Načelnica odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume u Ministarstva spoljnih poslova Ljiljana Nikšić rekla je da je Vujić došao na jedan studijski boravak - "kao maratonac koji sada dolazi u Srbiju na svoj počasni krug".
"On će ovde dobiti životno priznanje - Tesla zlatnu plaketu, kao nagradu za životno delo, koja će biti dodeljena 10. jula na dan rođenja Nikole Tesle, u Savezu inženjera i tehničara i dobiće počasnu člansku kartu", rekla je Nikšićeva za Tanjug.
Ova godina je, dodaje, 12. januara proglašena za "Godinu Nikole Tesle" i istakla da je godina vrlo značajna za Srbe i Amerikance.
"Legenda je došla u Beograd i Vujić će učestvovati u raznim aktivnostima koje se obeležavaju tokom juna i jula. Biće prvo Inženjerska akademija 23. juna, pa gostovanje i na Diplomatskoj akademiji, biće primljen i kod naših resornih ministara, čak ima i ideju o saradnji u oblasti svemirskih projekata, tako da mislim da će ovo zaista biti jedna poseta za pamćenje", rekla je Nikšićeva.
Direktor Er Srbije Jirži Marek rekao je da je velika čast dočekati prvog "Tesla" ambasadora na aerodromu u Beogradu.
"Velika je čast. Kako sam mogao da čujem od njega u kratkom razgovoru, bio je izuzetno zadovoljan, uspeo je i da spava s obzirom da je let dugačak, gotovo 10 sati. Neizmerno mi je drago da je ovakav let udoban", rekao je Marek za Tanjug.
Dejvid Vujić je poslednji živi član čuvene grupe inženjera iz tima "Serbo 7", koji su bili važan deo NASA misije Apolo 11.
Ta grupa od sedam američkih stručnjaka srpskog porekla svojim znanjem i radom doprineli su da 1969. godine čovek napravi prve korake na Mesecu.
Vujić je počasni predsednik Tesline naučne fondacije u SAD, a u Srbiju je stigao povodom obeležavanja 80 godina kulture sećanja na Nikolu Teslu u okviru projekta "Tesline godine, Teslinog naroda", koji sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova.
Komentari (0)