Klimatolog Vladimir Đurđević za Euronews Srbija: Klima će biti sve agresivnija, posle toplotnih talasa slede obilne kiše

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/07/2021

21:40

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Klima se u proteklom periodu dosta promenila, pa nije neočekivano da nakon toplotnog talasa uslede jače padavine koje mogu da izazovu bujice reka. U narednih nekoliko godina klima će postati još agresivnija, pa će i ekstremne vremenske situacije biti učestalije, rekao je za Euronews Srbija klimatolog Vladimir Đurđević.

Poplavljene kuće i stanovi, automobili koji plutaju, na hiljade ljudi koji se evakuišu i spasioci koji tragaju za nestalima - slike su koje proteklih dana obilaze ceo svet.

Nakon neuobičajeno jakih kiša u snažnih poplava koje su pogodile centralnu Kinu, stradalo je najmanje 12 ljudi. Velike reke su se izlile i potopile ulice nekoliko gradova, a neki od putnika ostali su zarobljeni u metrou. U Gradu Džen Džou, koji se nalazi na obali Žute reke, 100.000 ljudi je evakuisano. Brojni vozovi su otkazani, zaustavljeni su i pojedini putevi, a otkazani su i avionski letovi. U prethodnih nekoliko dana palo je kiše na nivou godišnjeg proseka.

U Rumuniji takođe vremenske neprilike stvaraju velike probleme. Dve osobe iz severnog okruga Satu Mare i severoistočnog okruga Jasi stradale od posledica ekstremnih vremenskih prilika i poplava, potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Rumunije Lusijan Bode i upozorio da opasnost još uvek nije prošla.

Broj nastradalih u poplavama u Zapadnoj Evropi prešao je 180, javio je AP. U Belgiji je za sada potvrđen 31 smrtni slučaj, preneo je Tanjug, a među nestalim se vode 163 osobe. Poplave su pogodile i pogranično područje između Njemačke i Češke, a najmanje 65 osoba je evakuisano nakon bujanja reke Ache blizu austrijske granice.

Klima se promenila

Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je za Euronews Srbija da se klima u proteklom periodu dosta promenila i da se shodno tome treba prilagoditi. On je objasnio da su kuće i stanovi u kojima se živi pravljeni shodno vremenskim uslovima koji sada više ne važe, pa su zbog toga posledice koje nastaju nakon nevremena ozbiljnije.

"Događaji u proteklom periodu nam ukazuju na to da su klimatski uslovi inače promenjeni, a sa druge strane naša infrastruktura je pravljena po nekim drugim standardima i u vremenu kakvo je tada bilo, pa je ovo najbolji primer, na šta često ukazujemo, a to je da treba da se prilagodimo klimatskim uslovima i da se sada gradi nešto drugačija infrastuktura", objasnio je Đurđević, dodajući da malo veći podignuti bedem ne znači i veću sigurnost.

Đurđević je naglasio da se Holanđani hvale da su ukrotili vodu, ali da se pokazalo da se oni nisu prilagodili vremenskim promenama. On objašnjava da odvodi ne mogu da prime toliku količinu padavina, da brane nisu dovoljno velike.

“Sada imamo nove uslove i tome moramo da se prilagođavamo", kaže Đurđević i naglašava da su se klimatski uslovi znatno promenili i da je moguće očekivati još ovakvih padavina.

"U narednih nekoliko decenija klima će postati agresivnija po pitanju tih ekstremnih pojava. Imaćemo uvećavanje ovog problema. Sigurni smo da će se do 2050. planeta dodatno zagrejati, bar još jedan stepen, što nije malo. U narednih 30 godina biće tog dodatnog zagrevanja, a uz njega stižu još veći ekstremi", objašnjava Đurđević.

"Sada se dešava ono na šta smo ranije upozoravali a to je da se na svim delovima zemlje dešavaju određeni ekstremi. Pogledajte Evropu, Kinu i SAD. Imali smo i ovde toplotne talase. Ti klimatski ekstremi su nekada bili kao šare na krznu leoparda, ali one su počele da se šire i postaće homogene. Jedno istraživanje je pokazalo da od 2012. godine svakog dana u nekom delu planete postoji neki klimatski ili meterološki fenomen koji odskače. Planeta je na dnevnom nivou inficirana", kaže on.

"Nakon toplotnog talasa izvesne obilne kiše"

Upitan da li su posle tropskog talasa obilne kiše neminovne, Đurđević kaže da su takve stvari očekivane, ali i objašnjava da to zavisi i od toga koliko se Ciklon zadrži.

"Nije neočekivano da nakon toplotnog talasa budu poplave. Postoji termin "bloking" koji objašnjava dugo zadržavanje visokog pritiska, tako da ciklon ne može da prodire iz zapadne ka centralnoj Evropi. Upravo zbog toga se u Nemačkoj duže zadržao. Slična situacija se nama desila 2014. godine kada su ovde bile poplave", objašnjava.

Đurđević kaže da narednih dana Srbiju očekuju prijatni dani, ali i dodaje da se visoke temperature ponovo vraćaju.