Igre 
Ima li dijaloga posle događaja u Banjskoj? Kurti očekivao veće pritiske na Beograd, kad će se sesti za pregovarački sto?
Komentari09/10/2023
-20:10
Deset dana posle poslednjeg sastanka u Briselu, između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i prištinskog premijera Aljbina Kurtija, na kome nije bilo nikakvog dogovora, dogodio se sukob između lokalnih Srba i Kosovske policije u selu Banjska na severu Kosova i Metohije. Novo zaoštravanje odnosa, dovelo je u pitanje nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, na kojem svi međunarodni faktori nastavljaju da insistiraju.
Posle događaja u Banjskoj, iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije stižu jednoglasni pozivi.
"Moramo se vratiti dijalogu, jer je to jedino rešenje za obe strane, Srbiju i Kosovo, da napokon dođu do normalizacije odnosa", rekao je Peter Stano, portparol Evropske komisije.
Zbog različitog viđenja uzroka i krivca za sukob na severu Kosova, pregovaračke strane ponovo imaju suprotstavljene stavove.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani poručila je da nema razloga da za održavanje sastanka pre nego što se preduzmu mere protiv Vučića.
"Prvo sankcije, pa onda možemo da razgovaramo", rekla je ona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa druge strane, ukazao je na razlike između dve strane.
Povezane vesti
"Jedna od tih razlika je i to što ja nikada nisam tražio sankcije protiv bilo koga. Verujem da to nije fer, da to nije politički mudro, a naročito ne da ucenjujete Evropsku uniju da uradi nešto što vi želite, i to protiv nekoga, ne u vašu korist", rekao je on.
Stavovi posrednika u dijalogu nisu promenjeni
Analitičari smatraju da događaji u Banjskoj nisu promenili političke stavove posrednika u dijalogu.
"Mislim da se dijalog mora nastaviti. Nema prečeg i boljeg puta nego dijalog i rešavanja stvari preko dijaloga, svako drugo rešenje nosi u sebi tragediju" rekao je Nedžmedin Spahiu, profesor političkih nauka.
Da dijalog mora da se nastavi stav je i docenta na Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefana Surlića.
"To nešto na čemu insistiraju međunarodni akteri. Znaju da su u trci sa vremenom zato što predstoje izbori u SAD, zatim evropski izbori i da ostale globalne krize smanjuju prostor u kojem se može delovati što se tiče dijaloga Beograda i Prištine. Očekujem, kao što je već i najavljeno, da se priprema određeni dokument koji će se ponuditi Beogradu i Prištini i koji će značiti neku vrstu mape puta kako da se ostvari ovaj evropski sporazum. To će biti jedan konkretan i vrlo težak uslov, pre svega mislim na Beograd", rekao je Surlić za Euronews Srbija.
Sa druge strane, Milica Andrić Rakić iz NVO "Nova društvena inicijativa", nastavak dijaloga smatra neizvesnim i ističe da susret dve strane sada "nije pametan".
"Možda se u nekom trenutku desi, ali dosta je to neizvesno i možda samo na bilateralnom nivou između određenih zemalja, ali kažem sve je to dosta, dosta upitno. To znači da nećemo videti u skorije vreme dijalog. Ja, moram da kažem, po prvi put mislim da i nije pametno da se sreću", rekla je Andrić Rakić.
Povezane vesti
Preuzete obaveze iz ranijih sporazuma moraju sa ispuniti
Bez obzira kada i kako će se dijalog nastaviti, preuzete obaveze iz ranijih sporazuma, moraju da ispune i Beograd i Priština.
Za većinu Srba sa severa Kosova, zahtevi ostaju isti - prvo Zajednica opština sa srpskom većinom i povlačenje kosovskih specijalaca sa severa, zatim ostavke albanskih gradonačelnika i novi izbori. Prištinskim zvaničnicima je Banjska sada dodatni razlog da sve to još čvršće odbijaju.
"Obaveza sprovođenja ZSO je tu...... dakle i dalje većina bez obzira na to da li smatraju da Srbija treba da bude sankcionisana ili ne, svi imaju jedan zajednički stav, a to je da sporazum i rešenje za Sever postoji i da ono mora da se sprovede", navodi Rakić Andrić.
Povezane vesti
Pre događaja u Banjskoj međunarodna zajednica Kurtija je percipirala kao nekog ko koči razgovore. Međutim, nakon svega što se dogodilo, u porukama zapadnih zvaničnika, prema rečima Surlića, vidi se prebacivanje pritiska sa Prištine na Beograd.
"Međutim, moram da izrazim rezervu, te poruke nisu toliko oštre kao što bi Priština očekivala i kao što su u nekoliko navrata Kurti i Osmani zahtevali od međunarodnih aktera da se Srbija sankcioniše. Niko nije govorio o sankcijama, samo se u kontekstu otkrivanja onoga šta se desilo u Banjskoj zahtevalo da Beograd bude potpuno kooperativan. Oni ne koriste termin sankcije, kao što nisu koristili ni za vladu u Prištini. Govore o merama, ukoliko se Beograd ne pridržava određenih preporuka i ukoliko ne bude kooperativan u rasvetljavanju onoga što se dogodilo u Banjskoj da onda mogu uslediti mere", objašnjava on.
Surlić ističe i da bi Beograd trebalo da nastavi da insitira na formiranju ZSO, ali da se boji da mnogi međunarodni akteri, nakon događaja u Banjskoj, smatraju da bi redosled poteza trebalo da bude drugačiji, odnosno da ZSO više nije prioritet. Dodaje da je Priština događaje u Banjskoj iskoristila u svoju korist.
"Glavni njihov cilj je bio da prvo pokažu da nisu jedini loši momci u kraju i to je ono što je bio problem za poziciju Beograda, jer je pre toga bio predstavljen kao konstruktivan akter koji je spreman da primeni tačke dogovorenih sporazuma ukoliko se primeni ZSO. Međutim ovo ide na ruku Prištini jer ona ZSO predstavlja kao jedan remetilački institucionalni okvir koji će trajno biti poligon za krizne i konfliktne situacije na Kosovu", naglašava on.
Komentari (0)