Dok studenti traže izbore, opozicija o biračkim spiskovima, Milivojević: Glume razgovor, a beže od izbora

Premda je aktuelna nekoliko godina, tema izbornih uslova juče je bila u fokusu pažnje predstavnika opozicije i civilnog sektora. U prostorijama Narodnog pokreta Srbije održan je okrugli sto na ovu temu, ali se sastanku nisu odazvali svi opozicioni društveni akteri. Za vlast ovaj sastanak predstavlja unutrašnji dijalog u kom opozicija priča sama sa sobom.

Jedinstveni birački spisak za opoziciju je jedan od najproblematičnijih elemenata srpskog izbornog zakonodavstva. Juče je bio na meniju okruglog stola opozicije i civilnog sektora. Pošto po učesnicima skupa, pokušaj revizije biračkog spiska kroz skupštinsku radnu grupu nije doveo do zajedničkog i prihvatljivog rešenja, smatraju da je neophodno da izrade sopstveni predlog dolaska do prečišćenog spiska birača sa kojim će izaći pred vlast. 

"Organizacija civilnog društva sa političkim grupacijama i drugim društvenim akterima na nacionalnom nivou će pokušati da u jednom otvorenom, inkluzivnom procesu sa javnošću dođu do predloga zakona o dopunama zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji će omogućiti suštinsku, nezavisnu, relevantnu reviziju biračkog spiska, da javnost po prvi put zna ko u Srbiji ima pravo da glasa na kojim biračkim mestima", rekao je juče Raša Nedeljkov, programski direktor Crte. 

Iako pojedini akteri iz različitih razloga nisu došli na sastanak, organizatori poručuju da oko teme izbornih uslova ne sme da bude podela.

"I ono što je zaključak ovog današnjeg skupa pre svega jeste da će se ovaj dijalog nastaviti, da će on biti otvoren i za sve druge društvene aktere, pre svega one koji žele da učestvuju u nekom budućem izbornom procesu koji će se dogoditi, pre ili kasnije. Naravno, i da zajednički iskoristimo to vreme do tih izbora, od kojih vlast očigledno beži, da unapredimo izborni proces u što većem meru", rekao je Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije.

Iz vlasti podsećaju da je do sada već održano nekoliko javnih slušanja o njihovom nacrtu izmena zakona o jedinstvenom biračkom spisku i da je poziv za buduća slušanja otvoren za sve zainteresovane. Skup o izbornim uslovima u organizaciji opozicije tumače samo kao unutrašnji dijalog.

"Šta je zanimljivo u vezi sa tim skupom koji oni organizuju? Što mi nismo pozvani. To im je takav dijalog. Ja nisam pozvana. Zamislite, na skup o izbornim uslovima nije pozvana predsednica Narodne skupštine, a nije pozvan niko iz Srpske napredne stranke. To je baš zanimljiv dijalog. Pričate sami sa sobom".

Okrugli sto o izbornim uslovima ipak je održan u krnjem sastavu. Sastanku nisu prisustvovali predstavnici Demokratske stranke, koalicije NADA, Pokreta Kreni-Promeni i Mi snaga naroda, ali ni predstavnici studenata u blokadi i inicijative Proglas koja je prvobitno potvrdila učešće na skupu.

Milivojević: Bez studenata i ključnih stranaka, dijalog opozicije gubi smisao

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je u gostovanju na Euronews Srbija da je okrugli sto opozicije o izbornim uslovima problematičan i po sastavu i po temi.

"Tri su po meni tu čudne stvari. Prvo, sadržaj jučerašnjeg razgovora. Drugo, saziv skupa. Treće, učesnici skupa", rekao je Milivojević i dodao:

"Gospođa Brnabić je u pravu - zašto nije pozvana i Srpska napredna stranka? Tamo su pozvane neke nevladine organizacije po čudnim kriterijumima. Neke su navodno proopozicione, a neke, čini mi se, prorežimske".

Milivojević je ukazao i na izostanak ključnih opozicionih aktera.

"Među učesnicima nema najjačeg aktera sa opozicione strane – to su studenti. Nema ni nekoliko važnih stranaka parlamentarne opozicije, među njima i najstarije i najuticajnije, bez obzira na broj poslanika – Demokratske stranke. Nema ni DSS-a, ni POKS-a. Nema ni Proglasa, koji je pomogao opoziciji na izborima 2023. godine. Nema ni Kreni-Promeni", rekao je.

Prema njegovim rečima, i tema skupa, birački spiskovi, je neadekvatna.

"Tema biračkih spiskova je deplasirana. U Skupštini se već raspravlja o tome. Opozicija koja učestvuje u radu parlamenta sada traži alibi za nastavak tog učešća. To jučerašnje je, rekao bih, bila jedna mala farsa", naveo je Milivojević.

On smatra da bi opozicija trebalo da se usredsredi na studentski zahtev za vanredne parlamentarne izbore.

"Najbitnije u ovom trenutku je da opozicija pomogne studentima da dobiju odgovor na svoj zahtev od predsednika Vučića, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", rekao je.

Dodaje da bi opozicioni poslanici trebalo da podnesu zajednički zahtev predsedniku i premijeru.

"Studenti nemaju institucionalnu adresu. Poslanici opozicije mogu da sakupe potpise i formalno upute zahtev", istakao je.

Milivojević navodi da deo opozicije nema interesovanje za izbore.

"Dobrom delu opozicije ne odgovaraju vanredni izbori, jer znaju da verovatno ne bi prešli cenzus. Jedini način da pređu prag jeste da izađu na jednoj listi. Ako idu razdvojeno - velika većina ne ulazi u parlament", ocenio je.

O studentskom pokretu kaže: "Oni su u ovom trenutku jedini pravi takmac listi predsednika Vučića. Napravili su čudo – oslobodili građane od straha. Opozicija to nije uspela za 13 godina".

Komentarišući proteste ispred domova funkcionera, Milivojević kaže:

"Niko normalan ne može da priželjkuje tako nešto, apsolutno da navija za tako nešto. Samo što ja moram uvek postavljati pitanje zašto je do toga došlo. Moram pomenuti sada slučaj bivšeg premijera gospodina Vučevića. Ne zaboravite, gospodin Vučević je nakon što je uhapšeno šestoro ljudi u Kragujevcu i Kraljevu pod optužbom da ruše ustavni poredak, rekao - a pazite, on je advokat - da po njemu i onaj ko priželjkuje, dakle pomisli da se sruši ustavni poredak, je na neki način kriv", rekao je Milivojević, te nastavio:

"Znate, to nas vraća Orvelu i romanu "1984", koji je napisao 1949. godine. Znate, tamo imate policiju misli koja vas može uhapsiti i procesuirati ako ste nešto ružno pomislili o Velikom bratu. Imate jednu inkriminisanu instituciju, termin koji se zove Zlomisao. Znači, ako ste u trenutku pomislili nešto loše na račun Velikog brata, vi možete biti procesuirani i hapšeni". 

Podsetio je i da su u vreme pandemije koronavirusa dolazili ispred kuće Dragan Đilasa.

"To nije dobro, ali treba uvek da se zamisle ti ljudi zašto su baš došli do njegove kuće. Dakle, prosto način na koji je bivši premijer (Vučević) komunicirao sa građanima koji ne glasaju za SNS, je očigledno jedan od ozbiljnih uzroka zašto se to danas dešava. Trebalo bi na neki način spustiti tenzije, ali se tenzije ne mogu spustiti ako taj isti premijer za studente, za mlade ljude koji izlaze na ulice - da li su oni u pravu, nije važno, naziva ustašama, nacistima, fašistima, teroristima, zlikovcima, vođama obojene revolucije, vođama, ratnicima hibridnog rata", kaže Milivojević.

Kritikovao je i izjave vlasti prema studentima.

"Vlast ih naziva ustašama, nacistima, fašistima, zlikovcima. Čak je i Lavrov morao da ih demantuje i kaže da se u Srbiji dešavaju unutrašnja trvenja“, zaključio je Milivojević.