Jovanović: Biće mnogo udara realnosti u narednom periodu, studenti će možda čak situaciju doživeti kao izdaju

O aktuelnim temama sa naslovnih strana dnevne štampe, među kojima je i situacija u Studentskom kulturnom centru i na fakultetima, za Euronews Srbija je govorila filozofkinja i autorka podkasta Lukavstvo uma, Andrea Jovanović.

Govoreći o početku blokade SKC-a, kaže da se seća euforije koja je tada vladala među studentima, ali da je bila skeptična zbog načina na koji je to sprovedeno.

"Došao je trenutak — ne nužno trenutak pravde — ali neki osećaj da, ako već postoji neka institucija u ovom gradu, u ovoj zemlji, u kojoj bi studenti možda konačno trebalo da imaju pravo glasa, onda je to upravo ta, jer se do sada nisu pitali ništa", rekla je Jovanović. 

Euronews Srbija

Kako kaže, poenta je bila videti šta će se dešavati nakon što studenti preuzmu SKC, kako će izgledati programi koje će studenti organizovati, čime bi se pokazao, kako kaže, stepen alternativne kulture danas.

"Došli smo do tačke u kojoj se društvo polarizovalo — ko hoće da učestvuje, ko neće, koga ćete pozvati, ko je na 'crnoj listi', ko sme da govori i šta sme da se kaže. Sve je to za mene vrlo brzo postalo prilično razočaravajuće. Ipak, i dalje verujem da Studentski kulturni centar treba, na neki način, da pripada studentima — samo ne na način na koji to trenutno funkcioniše", obrazlaže ona. 

Govoreći o zatečenom stanju, kaže da je zgrada bila skvotirana, odnosno da su tamo mladi ljudi živeli dugo vremena, te da je određena vrsta haosa morala da postoji. 

"U tom smislu, mislim na tu pomalo 'hiperhigijeničarsku' priču — očisti se sve to, sredi se sve to, to tako uvek izgleda na svakom protestu, u bilo kojoj zgradi, bilo gde. Ali, s druge strane, imamo i uništavanje javne imovine, vršenja određenih radnji, to kako su oni zamišljali da vizualno obeležavaju stvari, crtaju na određenim mestima. Meni sve to više liči na ponašanje srednjoškolaca, nego na ljude sa fakulteta", kaže Jovanović. 

U kontekstu nestalih stvari iz SKC, kaže da nema dovoljno informacija da govori o tome. 

Euronews Srbija

"Imala sam informacije i da se to definitivno desilo i da se to zapravo uopšte nije desilo i da je to neka vrsta izmišljotine, ja, zapravo, doneke verujem u institucije, neka istrage to utvrde", kaže ona napominjući da ne vidi kako bi došlo do krađe toliko stvari bez ikakvog problema. 

Odgovarajući na pitanje o reakcijama studenata koji blokiraju fakultete na zatečeno stanje SKC-a, da i njima nije drago zbog slika koje su videli, kaže da je situacija u SKC posledica toga što su uveravani u svoju moralnu superiornost. 

"Možda zato što su mesecima bili uvereni da su ti ljudi bogovi – nepogrešivi, moralne gromade, uz sve ono što im je pripisivano – a sve je to, ipak, bilo upućeno deci. I sada, kada im se pred oči postave slike koje ozbiljno remete njihov pogled na svet, takve stvari verovatno postaju teško oprostive", kaže ona i dodaje da "Ograđivanje od toga pokazuje slom njihove slike o samima sebi, nepristajanje na to, što je po mom mišljenju dobro."

"Biće mnogo udara realnosti u narednom periodu": Pad interesovanja za upis na fakultete, jedan od prvih

Govoreći o manjem stepenu interesovanja za fakultete, kaže da je to posledica blokada. 

"Mislim da to možemo da pratimo – i moje kolege iz Banjaluke, kao i iz Crne Gore, s kojima smo u kontaktu, govorile su još kada su kod njih počeli redovni prijemni ispiti – da se broj studenata značajno povećao. To je već tada ukazivalo na mogućnost da će se kod nas smanjiti broj studenata koji dolaze iz, uslovno rečeno, ‘naših’ zemalja – dakle, zemalja u kojima žive Srbi“, kaže Jovanović dodajući da bi bilo očekviano da se to desi i sa studentima iz Srbije. 

Dodaje da je Filozofski fakultet "prepolovljen", da je psihologija jedini smer koja drži fakultet. 

"Kad sam upisivala fakultet, bilo je, istina, više dece – moja generacija je bila brojnija nego današnje. Ipak, na prijemni ispit za filozofiju nekada se prijavljivalo 96 kandidata, a sada ih je svega 20. Slična situacija je i sa sociologijom i istorijom, gde je evidentan pad interesosvanja“, kaže ona.

Godinu nije moguće "sabiti" u nekoliko meseci

Objašnjava da dolazimo u situaciju da roditelji neće da pošalju svoju decu na fakultete u koje nemaju poverenje.

"Svi fakulteti su bili u blokadi, svi su sebe predstavljali kao moralne arbitre. Ako ste na toj strani, valjda bi vam bilo zadovoljstvo da pošaljete svoje dete upravo tamo – ali to se ne dešava. To je, da kažem, jedan od prvih udara realnosti. Biće mnogo udara realnosti u narednom periodu, ali ovo je samo početak", kaže ona i dodaje da je najveći problem šta će se desiti sa visokim obrazovanjem.

Budući da drži vežbe na dva predmeta na Filozofskom fakultetu, kaže da nije moguće "sabiti" godinu u nekoliko meseci. 

"To će ostaviti drastične posledice. One zavise od struke do struke, ali za neke će one biti ozbiljnije. A kada nova akademska godina počne u atmosferi u kojoj su i sami fakulteti međusobno podeljeni, to svakako nije dobar početak", kaže Jovanović.

Govoreći o očekivanjima od nove akademske godine u kontekstu odnosa studenata prema profesorima i obrazovnim institucijama, Jovanović očekuje velike probleme. 

"Ako se vi u potpunosti odreknete svakog autoriteta, pa i autoriteta u znanju zarad nekakve lažne jednakosti koja se jako pervertirano shvata kao nekakva istost, ako studenti i profesori znaju isto, hajde prosto da zatvorimo fakultete", kaže ona. 

Dodaje da se deo profesora odrekao svog autoriteta u znanju, ali i da je kriza dosta šira.

"Mislim da imamo krizu obrazovanja – i čini mi se da je sve ovo što se dešavalo u akademiji takođe samo jedna od posledica te krize", kaže ona. 

Studenti su izdani kada im je rečeno "možete raditi šta hoćete, vi ste naši mali bogovi, mi samo pratimo"

Govorila je o promeni uloge profesora — od onih koji su u početku pružali podršku blokadi i pomagali studentima, do toga da su kasnije aktivno učestvovali u njenom prekidanju.

S tim u vezi, prokomentarisala je i primer Filološkog fakulteta gde je dekanka rekla da prestaje era spavonica i počinje vreme nastave i polaganja ispita.

"Ako profesorima treba sve ovo da se dogodi da bi sazreli; ako im to još nije bilo jasno — ako ne u novembru ili decembru, onda bar u februaru — i ako nastave da se ponašaju na ovaj način, onda će se sve ovo dogoditi i da je na njima tad bilo da se potpuno drugačije postave“, objašnjava Jovanović i dodaje:

"Ja provereno znam da su na mnogim fakultetima, upravo motor bili profesori, da je insistiranje na nastavak blokade dolazio od strane profesora, ne nužno od strane stuedenata. Studenata je bilo sve manje i manje bilo na tim fakultetima, uključujući Filološki, onda kada je dogorelo i kada je otišlo toliko daleko, vi okrećete leđa i tehnički zabadate nož u leđa", kaže ona. 

Ona je rekla da će i sami studenti ponovo osetiti neku vrstu žalosti, "šamar realnosti”, možda će situaciju doživeti kao izdaju, jer je to, kako je istakla, zaista izdaja.

"Sa te strane – oni su zapravo bili izdani još tada, kada je rečeno: 'Možete raditi šta hoćete, vi ste naši mali bogovi, mi samo pratimo' To je bila izdaja. Oni su to tada doživeli kao podršku, a sada će ovo videti kao izdaju", kaže ona. 

Na kraju je dodala da je dekanka Filološkog fakulteta, inače filozofkinja, u čije znanje i poziciju ima poverenje, dugo podržavala studente.

Celo gostovanje pogledajte u video klipu na početku teksta