"Dobro je da su sve maske pale": Vučević, Petrov i Gajić o vanrednim izborima u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić"
Komentari22/05/2025
-22:02
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom godine ponudio je savetodavni referendum o njegovoj smeni, jer je prema istraživanju jedne agencije ostao bez podrške. U tom trenutku svi su ga odbili, ni on sam ga nije raspisao. Nekoliko meseci kasnije organizatori studentskih blokada poručuju da su izbori jedino rešenje, jer njihovi zahtevi nisu ispunjeni.
A jedina nadležna za taj zahtev je ona nenadležna predmetna institucija, predsednik republike, koji mesecima govori da su svi zahtevi organizatora blokada ispunjeni. Sada im poručuje, više me vaši zahtevi ne zanimaju. Izbori u Srbiji izgleda zaista jesu više od igre, kako se zvala i čuvena serija reditelja Zdravka Šotre. Svi kao da ih ne želimo, a zapravo ih svesno ili nesvesno stalno prizivamo.
Gde se danas zapravo vodi politička igra i zašto su izbori, kada ih navodno nema, uvek tu negde iza ugla, diskutovali su u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević, predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov.
Ono što se dešavalo prethodnih gotovo sedam meseci Vučević je opisao kao napad na državu i njene institucije, kao i pokušaj obojene revolucije i nasilne promene vlasti. Sa druge strane, navodi da su država, ali i narod, pružili otpor opstrukciji, blokadama i nasilju.
"Mnogi ljudi nekada su i nestrpljivi, nervozni i umorni od svega. Mislim da svi moramo uvažavati činjenicu da Srbija odoleva svim ovim pritiscima gotovo sedam meseci. A mnoge države, i veće i snažnije države, ne bi izdržale ni sedam dana. Ovo što se nama sprema, i ono što je sigurno, ništa nije spontano. Ono u što sam ja siguran, je da je svakako bilo pripremano. Da li je pad neke nadstrešnice, ili neka druga nesreća, ili neki drugi povod, litijum, kako god, ovaj scenario je bio napisan. Samo se čekao pravi trenutak da ga autori izbace, odnosno stave na svetlo dana", kazao je predsednik SNS.
Euronews
Na pitanje kako to zna, on je odgovorio da ne veruje u spontanost u politici i da je pratio tokove novca.
"Osim toga, vidim kako je po prvi put pokazano sve ono što su planski pripremali više od 20 godina", dodao je naš sagovornik.
Povezane vesti
"Vaninstitucionalni haos" i društvena podela
Profesor Petrov ukazuje na pokušaje stvaranja haosa izvan institucionalnog okvira.
"Organizovani pokušaj vaninstitucionalnog stvaranja haosa, plenumizacija fakulteta i univerziteta uz pokušaj plenumizacije i drugih sektora u društvu i državi", rekao je Petrov.
On smatra da ovakvi procesi ugrožavaju stabilnost države.
Vladimir Gajić naglašava konfuziju koja vlada među građanima.
"Običan građanin, pretpostavljam da je prilično zbunjen, da mu nije lako da razume šta se stvarno događa", rekao je Gajić.
On apeluje na opasnost od društvene krize.
"Politička kriza je manje opasna od društvene krize. Društvena kriza je ovo što imamo kada dođemo u poziciju da smo podeljeni u društvu. Bez obzira što ta podela verovatno nije na polovini, nije dobro da u toj meri budemo podeljeni i da ne imamo neke elementarne stvari oko kojih možemo kao nacija da stanemo i kao građani ove zemlje", objasnio je Gajić.
Euronews
Povezane vesti
On dodaje da je dobro za izlazak iz krize to što su studenti postavili zahtev da se izađe na izbore.
"Oni će moći da se registruju u nekoj formi da bi mogli da izađu jednog dana na izbore, da ih ne iznenadi eventualno odluka da izbori budu sutra. To ne verujem, ali sve je moguće. Sad su bili prinuđeni da se obrate onome koga su okarakterisali kao nenadležnu instituciju, ali je za ovu stvar direktno nadležan", rekao je predsednik Narodne stranke.
Vučević smatra da su protesti otkrili svoje prave političke ciljeve.
Povezane vesti
"Ako je nešto dobro, to je da su sve maske pale. I ono čemu smo pričali i u decembru prošle godine i tokom ove godine, da iza svega stoje politički zahtevi, da je politika suština svega onoga što se dešava, a ne borba za neko društvo, za rad institucija, za utvrđivanje šta se desilo na železničkoj stanici 1. novembra prošle godine u Novom Sadu", rekao je Vučević.
On kritikuje nejasnoću zahteva i nedostatak formalnih pregovarača.
"Čitav taj narativ koji nam se plasirao kroz neke zahteve, ne potpuno jasne, sa naravno potpuno skrivenim pregovaračima. S kim vi treba da razgovarate? Sa neformalnim organima i telima koje vam ocenjuju da li je nešto ispunjeno ili nije ispunjeno, i tako vrtenje u krug, jedno vrzino kolo, gde su držali celu državu i društvo preko meseci", kaže Vučević.
"Pitanje svih pitanja je što nisu tražili vanredne parlamentarne izbore u novembru ili decembru? Logično bi bilo da su tada tražili. To je samo poštapalica, to je samo most do daljeg vođenja ove revolucije, nikad ne bi priznali izborne rezultate, nikada", dodaje Vučević.
On dalje navodi da je na nadležnim institucijama kada će i da li će biti vanrednih izbora, ali da je SNS spremna za njih.
"Mi nikad nismo bežali od njih, kad god da budu, mi ćemo biti spremni za njih. Ja mislim da smo bliže da to bude sledeće godine nego ove, ali ne mogu da isključim ni da će biti ove godine", rekao je Vučević.
Na pitanje da li je zahtev za raspisivanje vanrednih izbora kapitulacija pred političkom realnošću ili evolucija protesta, Petrov kaže da je to scenario o kojem se govorilo početkom godine.
"Dakle, pokušaj da se dođe do prelazne vlade, jer ta vlada bi bila vlada bez izbora, bez ikakvog legitimiteta. Pošto je taj pokušaj propao definitivno 15. marta, bez ikakve čak poruke na tom nesumnjivo velikom skupu, onda su u narednih nekoliko dana prešli na scenario B. Taj scenario B je isto kao i ovaj scenario A, u stvari jedna vrsta, kako je upotrebljeno, simulakrum privida", kazao je profesor.
Euronews
On je zatim upozorio na pokušaje vaninstitucionalnog delovanja.
"Živimo u nekakvoj vaninstitucionalnoj konfuziji i pokušaj je i dalje plenumizacije svih sektora u društvu i državi. To se pokazuje kroz ovu neformalnu inicijativu, neformalne grupe građana, koja je, sad prvi put sam to čuo, akademski plenum ili plenumska akademija. Evo ja bih predložio malo da ih podučim, možda pre plenumska akademija, jer ovo 'akademski plenum' je nonsens. Šta znači to akademski plenum? Akademska zajednica cela, je li tako? Pa ja, recimo, nisam. I ne samo ja, nego zaista veliki broj ljudi koji žive u tom univerzitetskom svetu i to je verovatno poznato i mojim kolegama pravnicima, ali meni je malo više. Ne branim ih, ali to su ljudi koji su navikli da žive u nekim uslovima, učionica amfiteatara, naučnih veća, kabineta, gde se dosta raspravlja, ali se malo odlučuje. Oni nisu naviknuti na ovu vanrednu situaciju koja je nastala u društvu i vrlo teško se snalaze i organizuju", kazao je Petrov.
Celu emisjiju "Direktno sa Minjom Miletić" pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)