Javni razgovor o biračkom spisku: Šta kažu opozicija i CRTA, a kako na kritike odgovara vlast?
Komentari31/07/2025
-12:04
Nakon okruglog stola dela opozicionih stranaka i civilnog sektora o poboljšanju izbornih uslova, koji se pre dve nedelje održao u prostorijama Narodnog pokreta Srbije, nevladina organizacija CRTA organizovala je javni razgovor o biračkom spisku. Osim o problemima, na skupu je bilo reči i o načinima revizije biračkog spiska.
Izbori iz decembra 2023. i juna 2024. i 2025. ponudili su niz dokaza kako se kroz fiktivno preseljenje birača, dodeljivanje dvojnog državljanstva i zadržavanje preminulih osoba u biračkom spisku, manipuliše u cilju obezbeđivanja izborne prednosti vladajućih stranaka, poručili su predstavnici CRTA tokom javnog razgovora o izbornim uslovima. Ipak, dodaju da sređivanje biračkog spiska na osnovu zakonskog predloga vlasti - ove probleme neće rešiti. Osim što će od 10 članova Komisije za reviziju biračkog spiska, pet biti na predlog vlasti, što po njima neće obezbediti nezavisnost u odlučivanju, iz CRTA kritikuju i spisak ovlašćenja.
"Nemoguće je da se sprovede terenska kontrola isključivo od strane MUP-a Srbije, a da nema nezavisnog nadzora nad tom kontrolom. Takođe, nedostaje i sama provera bezbednosti softvera biračkog spiska", rekao je Pavle Dimitrijević iz CRTE.
Poslanici opozicije, koji su Radnu grupu za izborne uslove napustili početkom godine, kažu da im je cilj da pre sledeće skupštinske sednice izrade sopstveni predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, zasnovan na predlog CRTA, a koji bi omogućio reviziju u skladu sa preporukama ODIHR. Ključno je, kažu, da Komisija za reviziju ima izvršna ovlašćenja i kontrolu nad radom državnih organa.
"Po ovome što se sada predlaže, Komisija bi samo mogla da inicira, da analizira, ali nikako ne bi mogla da kasnije kontroliše šta se zaista uradilo, jer se izvršenje poverava organima države u koje mi svi već sumnjamo. Ono što je dodatna stvar koju predlog vlasti uključuje je da taj izveštaj koji Komisija sačini o tome šta treba uraditi sa preporukama nije konačan, nego mora da ide na odbore koji treba da razmatraju i ne moraju da ga usvoje, nego mogu da ga menjaju. Tako da su napravili sve korake u kojima bi komisija, čak i kad bi uradila najbolje što bi mogla, ne bi mogla suštinski da iskontroliše šta se dešavalo", navela je Ana Jakovljević iz Narodnog pokreta Srbije.
Međutim, vlast, opozicija i civilni sektor saglasni su da je revizija biračkog spiska složen posao za koji je potrebno vreme. Po rečima resorne ministarke Snežane Paunović, novi birački spisak bi mogao da bude spreman za redovne izbore 2027. godine, ali ne i ako bi se išlo na vanredne izbore pre toga.
Iz civilnog sektora i opozicije procenjuju da bi Komisija zasnovana na njihovom predlogu taj posao mogla da obavi za devet do 12 meseci, ali pošto ne veruju da će taj posao obaviti aktulelna vlast, ističu da će to ipak morati da se uradi u izmenjenim političkim okolnostima.
Povezane vesti
Marković: Sve u vezi sa biračkim spiskom jako kompleksna tema
Poslanik Socijalističke partije Srbije i član Radne grupe za unapređenje izbornog procesa za Euronews Srbija objašnjava da je za više od 18 meseci predlog oko biračkog spiska pretrpeo izmene šest puta i to, kako kaže, baš u kontekstu približavanja onome što bi bio negde zajednički predlog kako bi se dobio konsenzus i inkluzivnost opozicionih stranaka i civilnog društva.
"U kontekstu toga i sama CRTA je donekle i priznala da se skoro prišlo onom njihovom inicijalnom predlogu pre 18 meseci, i ja se nadam da ćemo mi u narednim mesecima dobiti ovaj predlog zakona, tako da očekujem da možemo da uđemo u izmene. Ono što jeste suština, suština je da novi predlog zakona o kome govorimo će dobiti po prvi put komisiju za uvid i reviziju biračkog spiska, ta komisija bi trebala da ima deset članova, a od deset članova, pet članova bi bilo na predlog vladajuće većine, tri člana bi išla na predlog opozicionih partija, i preostala dva člana bi išla kao predlog civilnog društva. Ono što je takođe važno napomenuti, sve odluke te komisije bi se donosile dvotrećinskom većinom i u okviru te dvotrećinske većine bi bilo potrebno da i svaki od ovih grupa koje sam naveo, po jedan član podrži takvu odluku. Tako da na taj način bi se dobio upravo taj konsenzus da su svi učestvovali u donošenju jedne odluke", rekao je on.
Upravo ta razmera broja članova je postala kamen spoticanja, a Marković kaže da jeste predlog civilnog sektora, koji je opozicija podržala, da se ide na tri-tri-tri.
"To su neke sada iz našeg ugla, hajde da kažemo, kozmetičke izmene koje mi možemo da branimo i na način da civilni sektor uz naravno uvažavanje koje imamo, nema u tom smislu legitimitet da učestvuje na taj način. Zato je podeljeno na pet, tri, dva, upravo iz razloga što je vladajuća većina, kako i sama reč kaže, većina ima veće učešće, ali mehanizam kontrole se dobija upravo kroz ovo što bi svaki predstavnik, znači jedan od tih pet, jedan od tri i jedan od ta dva koji predstavlja civilni sektor, morao da učestvuje u donošenju odluke, tako da bez tog širokog konsenzusa mi ne možemo odluku da donesemo", rekao je on.
Kako dodaje, sve u vezi sa biračkim spiskom je jako kompleksta tema kojom upravljaju dva resora - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
"Tako da to je sistemska stvar koja iz tog razloga upravo, nadležnosti su nadležnosti dva ministarstva i u kontekstu toga komisija koja je predlog da prvi put bude oformljena, koja nikada do sada nije postojala. Imaće nadležnosti u tom smislu da će moći da traži informacije, vrši analizu, vrši kontrolu i da od nadležnih ministarstava mora po zakonu da dobije odgovor i da na taj način bude kontrolni mehanizam onoga što se radi, a da opet ponavljam da u sastavu same komisije imamo sve predstavnike, kako vladajuće, tako i opozicione, ali i civilnog sektora", dodao je on.
Kako je naglasio, stav Socijalističke partije Srbije od samog starta bio je da je veoma važno da da se razgovara i sedi za istim stolom.
Povezane vesti
"I ja sam, kao predstavnik Socijalističke partije Srbije u radnom telu, pozivao i predstavnike opozicije, ali i civilnog sektora da se vrate za sto, da razgovaramo dobro je, i u svakom slučaju da i oni razgovaraju odvojeno, ali mislim da je veoma važno da sednemo za jedan sto i da nastavimo da radimo na tome da nekako što pre dođemo do zajedničkog rešenja. Sama komisija će trebati devet meseci da bi izvršila reviziju i uvid u birački spisak, ako to uzmemo u obzir da mi još nismo doneli taj zakon, znači mi barim godinu dana do ovog momenta će nam trebati da bi došli do željenog rezultata", rekao je Marković.
Marković je govorio i o rejtingu SPS-a, koji prema novom istraživanju IPSOS-a ima 6,4 odsto podrške. On kaže da se Socijalistička partija Srbije nikada nije plašila i nije bežala od izbora, ali smo uvek bili zagovornici i ponavljamo da je veoma važno da imamo jedan kontinuirani izborni ciklus.
"Vi sami znate da mandat traje četiri godine i smatramo da je veoma važno zbog svih projekata koji se započnu i da je veoma važno da postoji taj kontinuitet, taj ciklus od četiri godine, ali u svakom slučaju Socijalistička partija Srbije, kao što znate, se ne plaši izbora, iz izbora smo uvek spremni i za 3,5 decenije postojanja mislim da smo to dokazali, jer smo jedina politička partija koja je konstantno bila na političkom nebu Srbije u smislu da je parlamentarna stranka. Tako da to potvrđuju i ova istraživanja za one mnoge koji su se ponadali u prethodnom periodu da Socijalistička partija Srbije nestaje. Mislim da, između ostalog, i ovo istraživanje sada moraće da ih razočara, Socijalistička partija je tu, Socijalistička partija Srbije je stabilna, ona ima svoje biračko telo i naravno smo uvek spremni za izbore, ali opet ponavljam, pozivamo na to da prosto je veoma važno da imamo jedan stabilan izborni ciklus od četiri godine", rekao je on i dodao da je prerano govoriti o tome u kakvom će obliku stranka izaći na lokalne izbore u Mionici i Negotinu.
Komentari (0)