Stanisavljević za Euronews Srbija: Raseljena lica glasanjem pomažu opstanak Srba na Kosovu i Metohiji

U susret lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije pozvao je interno-raseljena lica iz južne pokrajine da 12. oktobra iskoriste svoje biračko pravo. Koliko je takvih građana u centralnoj Srbiji i kakav odziv se očekuje? Koji su projekti podrške planirani za izbeglice i raseljene i koliko će im oni olakšati svakodnevni život? I gde je Srbija danas - prolazna stanica ili novi dom za one u potrazi za boljim životom? O tim i drugim pitanjima Euronews Srbija je razgovarao sa komesarkom za izbeglice i migracije Republike Srbije Natašom Stanisavljević. 

Kako je naglasila, Srbija je pozvala interno raseljena lica iz južne pokrajine, koja su privremeno smeštena u centralnoj Srbiji, da glasaju na lokalnim izborima u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.

"Moramo biti svesni da srpski narod živi u nikad težim uslovima na Kosovu i Metohiji i da ovim glasanjem praktično interno raseljena lica konkretno pomažu sunarodnicima da opstanu i da ostanu na svojim vekovnim ognjištima. Ono što je veoma važno istaći je da pravo glasa na lokalnim izborima, znači raspisanim od strane privremenih institucija u Prištini, mogu iskoristiti ona lica interno raseljena koja imaju važeći dokument, znači važeću ličnu kartu koja je izdata od strane privremenih institucija u Prištini. Kada govorimo o broju koliko ima interno raseljenih lica u Srbiji, koja su, znači, sa autonomne pokrajine Kosova i Metohije, je taj broj skoro 200.000. E sad, opet kažem, mogu glasati samo oni koji imaju važeću ličnu kartu izdatu od strane privremenih institucija u Prištini", rekla je ona.

Kako je istakla Stanisavljević, trenutno je aktuelan besplatan broj telefona na koji interno raseljena lica mogu da se jave i dobiju sve informacije koje su im potrebne i ako imaju bilo kakve nedoumice koje se tiču samih izbora zakazanih za 12. oktobar.

Broj telefona je 0800 000 506.

"To je besplatan broj telefona koji je svaki dan aktivan i na njega mogu dobiti sve informacije koje se tiču uopšte samog procesa, koji se tiče samog glasanja i tih informacija, da li imaju pravo i ostala pitanja koja imaju. Mi smo taj besplatan broj telefona otvorili, naravno, u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i sve neke informacije, naravno, zajednički delimo. Ukoliko nemamo tog trenutka odgovor pozovemo ih i kažemo im ono što im je potrebno od informacija. Što se tiče, odziva, broj telefona je počeo da radi od prošle nedelje od srede i mi iz dana u dan beležimo sve veći broj poziva i sve veće interesovanje samih građana", rekla je ona.

Kada je reč o projektima podrške interno raseljenim licima, Stanisavljević objašnjava da su raspisani javni pozivi za jedinice lokalne samouprave za ugovore za građevinski materijal i kupovinu kuća sa okućnicom.

"Nakon toga su jedinice lokalnih samouprava, znači gradovi i opštine, ti koji kasnije raspisuju javne pozive za građane. Znači, građani se konkretno, ukoliko ste izbeglica sa prostora bivše SFRJ i potreban vam je građevinski materijal ili ukoliko još uvek nemate svoju kuću, svoj dom, a želite da kupite kuću sa okućnicom, seosko domaćinstvo, potrebno je da pratite javne pozive u svom gradu ili opštini. Informacije uvek možete dobiti kod opštinskog poverenika za izbeglice. Takođe, informacije možete dobiti svakog dana u Komeserijatu za izbeglice i migracije na našem zvaničnom sajtu, na zvaničnim mrežama Komeserijata za izbeglice i migracije. Svaki javni poziv koji je raspisan u bilo kojem gradu i opštini automatski se vidi i na našem sajtu. Sada se završava taj javni poziv gde mi prvo dodeljujemo sredstva gradovima i opštinama, a nakon toga oni su ti koji raspisuju javni poziv za građane sa svojih opština. Vrednost jednog paketa građevinskog materijala je 800.000 dinara", rekla je ona. 

"Mi očekujemo da ćemo u nekih desetak dana izbaciti konačnu listu svih onih opština koje su se prijavile, kako bi građani mogli da znaju u kojim opštinama će moći da apliciraju. Druga stvar su javni pozivi, gde mi svake godine dodeljujemo, isto bespovratna sredstva, za dodelu ogreva. Dodeljujemo pet kubika drva po porodici i dodeljujemo pakete hrane, znači najosnovnije pakete životnih namirnica. Iste te javne pozive moguće ostvariti u njihovim gradovima i opštinama. Mi očekujemo da ćemo do kraja godine uspeti da pomognemo pet hiljada porodica na ovaj način", dodala je Stanisavljević.

Inače, nedavno je prošlo tačno deset godina otkako je Mađarska podigla žičanu ogradu na granici sa Srbijom upravo kako bi sprečila prilim ilegalnih migranata. Na pitanje da li je Srbija i dalje samo tranzitna zemlja ili migranti ipak biraju da se zadrže, Stanisavljević kaže da Srbija još nije zemlja u koju dolaze migranti koji ostaju.

"Mi još uvek jesmo tranzitna zemlja i to nam govore podaci za ove godine - 7.000 migranata je boravilo u Srbiji, što je smanjenje od nekih 50 odsto u odnosu na prošlu godinu", rekla je ona.

Komeserijat je učestvovao u projektu omogućavanja povratka izbeglica u svoje matične zemlje.

"Nekih 50 lica je u toku ove godine vraćeno u svoje zemlje porekla, u pitanju je dobrovoljni povratak. Znači, oni migranti koji vide da nemaju pravo ostvarivanja azila u drugim zemljama imaju mogućnost povratka u zemlje porekla i od početka godine je skoro 50 lica vraćeno u svoje zemlje porekla", naglasila je komesarka.

Ceo intervju pogledajte u videu na početku teksta.