Više od 150 zemalja sada priznaje Palestinu: Snažna moralna i politička poruka, ali gde su tačno njene granice?
Komentari
24/09/2025
-14:04
Britansko i francusko priznanje države Palestine u Ujedinjenim nacijama predstavlja istorijski trenutak u starom izraelsko-palestinskom sukobu koji traje čitav vek. Uz najnoviji talas, broj onih koji priznaju državu Palestinu porastao na više od 150 članice Ujedinjenih nacija. Ipak, Palestina je država koja istovremeno i postoji i ne postoji, piše BBC. Ona ima visok stepen međunarodnog priznanja, diplomatske misije u inostranstvu i timove koji učestvuju na sportskim takmičenjima, uključujući i Olimpijske igre. Međutim, zbog dugotrajnog sukoba sa Izraelom, Palestina nema međunarodno priznate granice, nema glavni grad, ni vojsku.
Zbog izraelske vojne okupacije na Zapadnoj obali, palestinska uprava, uspostavljena nakon mirovnih sporazuma iz devedesetih, nema punu kontrolu nad svojom teritorijom ni stanovništvom. Gaza, nad kojom Izrael takođe vrši okupaciju, trenutno je usred razornih ratnih dejstava.
S obzirom na status, priznanje je neizbežno donekle simbolično. Ono predstavlja snažnu moralnu i političku poruku, ali će malo toga promeniti na terenu. Ipak, simbolika je snažna.
Kratka istorija priznanja Palestine
Dana 15. novembra 1988. godine, tokom prve Intifade, Jaser Arafat, predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), proglasio je osnivanje nezavisne Države Palestine sa Jerusalimom kao glavnim gradom.
Više od 80 zemalja brzo je priznalo ovu državu, uglavnom iz Globalnog juga – uključujući zemlje Afrike, Azije, Latinske Amerike i arapskog sveta. Većina evropskih priznanja u to vreme došla je od država iz bivšeg sovjetskog bloka. U Srbiji je Palestina priznata još u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i zvanični odnosi sa Državom Palestinom uspostavljeni su 1989. godine.
Dana 13. septembra 1993. godine, sporazumi iz Osla označili su prve direktne pregovore između Palestinaca i Izraelaca, sa vizijom palestinske države koja bi postojala pored Izraela. Taj ishod, međutim, nikada nije ostvaren.
Godine 2012, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je većinom glasova – 138 za, 9 protiv i 41 uzdržan – izglasala unapređenje statusa Palestine u "državu posmatrača koja nije članica". To znači da Palestina nema pravo glasa prilikom usvajanja rezolucija, ali može da prisustvuje sastancima i učestvuje u debatama.
Povezane vesti
Samo pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN – Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija – imaju pravo veta. Ovaj status su dobile 1945. godine kao glavni pobednici u Drugom svetskom ratu. Pravo veta omogućava bilo kojoj od njih da blokira rezoluciju, bez obzira na širu međunarodnu podršku.
Dana 18. aprila 2024. godine, SAD su uložile veto na široko podržanu rezoluciju u Generalnoj skupštini UN koja bi Palestini dodelila punopravno članstvo u UN, čime su blokirale unapređenje statusa uprkos velikoj međunarodnoj podršci.
Tanjug AP/Aurelien Morissard
Sjedinjene Države imaju dugu istoriju vetiranja rezolucija Saveta bezbednosti koje su kritične prema Izraelu – učinile su to najmanje 50 puta od kada su postale članica UN. Ovo dosledno korišćenje veta često je sprečavalo usvajanje mera koje bi se bavile izraelskim vojnim akcijama, ilegalnim naseljima ili okupacijom palestinskih teritorija, piše Al Jazeera.
Ko sve priznaje Palestinu?
Palestinu trenutno priznaje oko 75 odsto od 193 članice UN. Sa priznanjem Velike Britanije i Francuske, Palestina će uskoro uživati podršku četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Kina i Rusija su Palestinu priznale još 1988. godine.
To će ostaviti SAD, daleko najjačeg saveznika Izraela, u manjini.
Vašington je priznao Palestinsku upravu, koju trenutno predvodi Mahmud Abas, od njenog osnivanja sredinom devedesetih.
Od tada su brojni predsednici izrazili podršku za eventualno stvaranje palestinske države. Međutim, Donald Tramp nije među njima. Tokom njegove dve administracije, politika SAD je bila snažno naklonjena Izraelu, navodi BBC.
Povezane vesti
Kako se sve ovo povezuje sa rešenjem o dve države?
Jednostavno rečeno, rešenje o dve države se široko smatra najizvodljivijim okvirom za postizanje palestinske nezavisnosti.
Ono podrazumeva uspostavljanje nezavisne palestinske države pored postojeće države Izrael – čime bi oba naroda dobila svoju teritoriju.
Početkom septembra, Generalna skupština UN je većinom – sa 142 glasa "za" – usvojila deklaraciju kojom se podržavaju "opipljivi, vremenski određeni i nepovratni koraci" ka rešenju o dve države.
Povezane vesti
Deklaracija osuđuje napade Hamasa od 7. oktobra, kao i izraelske odmazde nad civilima i infrastrukturom u Gazi. Izrael i Sjedinjene Američke Države bile su među deset država članica koje su glasale protiv ove rezolucije.
Palestinci teže ka nezavisnoj državi na okupiranoj Zapadnoj obali, anektiranom Istočnom Jerusalimu i u Gazi – teritorijama koje je Izrael okupirao još od Šestodnevnog rata 1967. godine, piše Sky news.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu i većina izraelske političke elite već dugo se protive palestinskoj državnosti, tvrdeći da bi to predstavljalo nagradu militantima nakon događaja od 7. oktobra 2023.
Jedna od najvećih prepreka za rešenje o dve države jeste određivanje granica buduće palestinske države.
Mnogi smatraju da bi to trebalo da budu granice koje su postojale pre 1967. godine, ali je od tada sve veći broj izraelskih naselja izgrađen unutar Zapadne obale, gde sada živi oko 600.000 Izraelaca – uključujući i okupirani Istočni Jerusalim.
Kada je reč o palestinskoj teritoriji, odnosno gde bi bila ta palestinska država, Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put rekao je ranije za Euronews Srbija da se još govori u apstraktnim kategorijama.
"Ako gledamo sad rane 2000. godine i ono što je Klinton nudio dvema stranama, u tom scenariju, možemo da kažemo, to je pik onoga što je palestinska država mogla dobiti iz nekog kredibilnog dogovora koji podrazumeva praktično skoro 100 odsto Zapadne obale, podrazumeva celu Gazu, čak i određene delove Istočnog Jerusalima, ali u tom momentu nisu uspele strane da dođu do dogovora. Palestini je i dalje problem da prizna Izrael, s druge strane, Izrael će uvek naći razloga zašto može da se ne slaže sa određenim tačkama tog sporazuma, tako da ako bismo to gledali kao pik, ono što bi mogla da bude palestinska država je samo manje od toga. Pitanje u kojoj formi Zapadne obale, s obzirom na naseljavanje od strane Izraela, u Gazi, imamo kontrolu situacije na terenu većinski od strane Izraela, tako da i dalje govorimo o apstraktnim kategorijama, realnost još uvek ne prati", naglasio je on.
Komentari (0)