"Energetsko partnerstvo Srbije i Rusije - odnos stariji od mnogih država i saveza": Đurđev o izazovima koji su pred nama
Komentari
23/10/2025
-14:35
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev analizirao je odnose Srbije i Rusije, u svetlu nastupajućih izazova, ističući da današnje partnerstvo nije rezultat trenutne politike, već izraz dubokih istorijskih, kulturnih i duhovnih veza dva naroda koje traju više od jednog veka.
"Današnje partnerstvo između Srbije i Rusije zasniva se na osećanju uzajamnog prijateljstva. Ovaj stabilan odnos počiva na jezičkoj, duhovnoj i kulturnoj bliskosti bratskih naroda, kao i na viševekovnoj saradnji, koja nije bila isključivo vojna i diplomatska, već i ekonomska", rekao je Đurđev i dodao:
"Etničke, kulturne i istorijske veze u velikoj meri su uticale na kreiranje savremenih bilateralnih odnosa između naših zemalja, međutim, naše savezništvo počiva na poverenju koje je bilo testirano više puta tokom turbulentnih vremena", dodao je.
On je naglasio da se veze između Srbije i Rusije najčešće tumače kroz vojnu i diplomatsku saradnju, ali da energetika predstavlja stub stabilnosti srpske privrede.
"Partnerstvo na polju energetike ima dugu istoriju, stoga današnju saradnju treba posmatrati kao deo kontinuiteta dobrih odnosa između Srbije i Rusije, a da ono nije isključivo pojava savremene realnosti, već istorijska kategorija, svedoči burna istorija našeg energetskog savezništva koja seže u drugu polovinu 19. veka", naglasio je Đurđev.
Počeci saradnje nezavisne Srbije i Rusije od Berlinskog kongresa 1878. godine
Govoreći o počecima saradnje između Srbije i Rusije, Đurđev je istakao da se oni mogu pratiti od Berlinskog kongresa 1878. godine, kada je Srbija stekla nezavisnost i postala važan politički faktor na Balkanu.
"Nakon sticanja konačne nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. godine, Srbija je postala jedan od najbitnijih faktora na Balkanu. Iz tog razloga, mnoge tadašnje sile su se borile za naklonost naše zemlje i htele su da baš Srbija bude njen saveznik na Balkanu", rekao je Đurđev i dodao:
Povezane vesti
"Neposredna blizina Austrougarske monarhije i granica duž tri reke – Drine, Save i Dunava – bili su argumenti na strani Srbije i njenog geostrateškog značaja", objasnio je.
profimedia
Đurđev je ukazao da je u to vreme Rusija nizala pobede koje su se pokazale ključnim za suzbijanje rastućeg austrougarskog uticaja na Balkanu.
"Rusiji je bilo važno da sačuva svoj status pokrovitelja slovenskog sveta, te je iz tog razloga morala da potraži nove poluge uticaja kojima bi parirala drugim silama", rekao je i dodao:
"Vraćanje Rusije na ušće reke Dunav, povratak dveju luka – Reni i Izmail – nakon završetka rata sa Turskom, zajedno sa razvojem dunavskog brodarstva i povećanjem proizvodnje nafte u regionu Bakua, bili su faktori koji su značajno redukovali uticaj Beča na Balkanu", objasnio je Đurđev.
Ruski kerozin i trgovina – osvajanje balkanskog tržišta
Prema njegovim rečima, razvoj ruskog brodarstva i trgovine na Dunavu imao je ogroman ekonomski i politički značaj.
"Aktivnosti Noblove kompanije u Bakuu, tehnološka dostignuća, razvoj rečnog transporta sirovina doveli su do smanjenja cena kerozina i njegove transformacije u pristupačan proizvod koji je izbacio do tada sveprisutni američki kerozin sa tržišta. Zahvaljujući Dunavu, ruski proizvodi ne samo da su se probili na Balkanu, već su postali konkurentni i na naftnim tržištima Austrougarske i Nemačke, koja su bila od velikog značaja za ekonomiju Rusije. Uspostavljanje veza između Evrope i Rusije bilo je važno za razvoj njene privrede, dok je razvoj rusko-srpskih ekonomskih odnosa, mada deo ekonomske strategije Rusije, doprineo širenju njenog političkog uticaja na Balkanu", objasnio je Đurđev i dodao:
"Od 1885. ruski kerozin je dobio monopol na lokalnom tržištu. S tim u vezi, važan je podatak da je 1884. godine iz Rusije uvezeno svega 30.000 franaka kerozina, da bi naredne 1885. godine njegov uvoz porastao na 557.390 franaka. Trend se nastavio tokom narednih godina – 1887. godine u Srbiju je uvezeno 29.584 kvintala kerozina, od čega 22.259 kvintala iz Rusije", naveo je.
Promo/NIS
Povezane vesti
Đurđev je istakao da je poslednja decenija 19. veka bila posebno povoljna za razvoj odnosa između Rusije i Srbije.
"Godine 1893. potpisan je sporazum o trgovini i plovidbi, koji je bio sastavljen na ruskom i srpskom jeziku. Pored njega, potpisana je i Deklaracija o uspostavljanju direktne veze između ruskog i srpskog brodarstva na Dunavu, putem koje je ruska roba našla svoje kupce među Srbima", rekao je i nastavio:
"Uvezeni proizvodi iz Rusije doveli su do promene navika domaćeg stanovništva. Tako je ruski čaj postao roba široke potrošnje. Širenje čaja u ‘zemlji kafe’ omogućila je ruska državljanka, kraljica Natalija, supruga kralja Milana, koja je učinila da poziv na čaj postane deo društvenog bontona Beograda".
Povezane vesti
Promena dinastija u Srbiji, ali kontinuitet odnosa
On je istakao i to da na dobre odnose dve zemlje nije uticala ni unutrašnja promena u Srbiji u smislu smene dinastija na tronu.
"Uspostavljanje privrednih veza na relaciji Rusije i Srbije nije bio deo dnevne politike ili usmerenje jednog vladara, odnosno dinastije. Maja 1903. godine dogodio se krvavi vojni puč kojim je zbačena dinastija Obrenovića. Dinastija Karađorđevića, koja je došla na presto, budući razvoj zemlje čvrsto je povezala sa ruskim interesima", kazao je on i dodao:
"Smena dinastija nije uticala na promenu kursa u odnosu na Rusiju – naprotiv, ona je pokazala kako je pozitivan odnos Srbije prema Rusiji postao trajan".
Wikipedia.org/Wsrpskidespot org
On je objasnio i kako je došlo do "svinjskog", tj. Carinskog rata Srbije i Austrougarske.
"Beograd je 1904. uveo novu carinsku tarifu, a 1905. sklopljen je za Austrougarsku nepovoljan trgovinski ugovor sa Bugarskom i Crnom Gorom, što je pojačalo izglede za njihovu političku integraciju, što je bilo veoma opasno po interese dvojne monarhije. Pored toga, Srbija je odbila da sklopi nepovoljan ugovor o nabavci artiljerijskih oruđa sa kompanijom Škoda", kazao je i dodao:
"Kao odgovor, austrougarska vlada zabranila je uvoz srpskih stočarskih proizvoda, dok je Srbija uzvratila zabranom uvoza austrijske industrijske robe. Tako je počeo carinski, odnosno ‘svinjski rat’ između Srbije i Austrougarske. Ti događaji su, paradoksalno, povoljno uticali na dalju konsolidaciju rusko-srpske ekonomske saradnje".
Ugovor iz 1906. godine – energetski temelj savezništva
Đurđev je naglasio da je početak 20. veka doneo novu fazu u odnosima Srbije i Rusije, posebno u oblasti energetike.
"Godine 1906. potpisan je novi trgovinski ugovor između naših zemalja, po kome je Rusko carstvo dobilo monopolsko pravo na uvoz kerozina u Srbiju. Samo te godine izvezeno je 591 hiljada franaka vrednosti ruskog kerozina", rekao je on.
On je podsetio da su tadašnji ruski diplomati s ponosom govorili o uticaju Rusije na srpskom tržištu.
"Ruski diplomata V. N. Štrandman je sasvim samouvereno mogao da kaže: 'Ruski kerozin je čvrsto osvojio srpsko tržište i, prema rečima samih Srba, sada ga je gotovo nemoguće zameniti kerozinom drugog porekla, za šta bi gorionici koji su u zemlji bili potpuno nepodesni.'", naveo je Đurđev.
Wikipedia/Javno vlasnštvo
Đurđev je istakao da sporazum o naftnoj i energetskoj saradnji, potpisan između kralja Petra Prvog Karađorđevića i cara Nikolaja Drugog Romanova 1906. godine, svedoči o dubini i trajnosti rusko-srpskog savezništva.
"Kad se uzme u obzir činjenica da je sporazum o naftnoj i energetskoj saradnji sklopljen još 1906. godine između kralja Petra Prvog Karađorđevića i cara Nikolaja Drugog Romanova, gotovo sa sigurnošću možemo reći da je ovo partnerstvo starije, ne samo od mnogih saveza – vojnih, političkih i ekonomskih – već i od mnogih nacija i država nastalih tokom poslednjih nekoliko decenija", rekao je Đurđev.
Prema njegovim rečima, istorijski kontinuitet odnosa Srbije i Rusije pokazuje da su i političke promene u zemlji, pa i promene oblika državnog uređenja, imale ograničen uticaj na ovo savezništvo.
"Smene dinastija i promene državnog uređenja nisu uticale na odnos između Rusije i Srbije. Iz tog razloga o Rusiji možemo govoriti kao o konstanti koja je imala pozitivan uticaj na razvoj naše državnosti", kazao je Đurđev.
Energetsko savezništvo kao strateško partnerstvo
Govoreći o savremenim ekonomskim i političkim odnosima, Đurđev je naglasio da Srbija i Rusija danas ne dele odnos zavisnosti, već strateško partnerstvo.
"Danas, kada promišljamo o ekonomskim vezama između Srbije i Rusije, o energetskim odnosima, ne možemo govoriti o zavisnosti, već isključivo o strateškom partnerstvu. Partnerstvo sa silom kakva je danas Rusija predstavlja kapital, a naše neuvođenje sankcija možemo sagledavati kao investiciju i siguran zalog za još bolju saradnju u budućnosti".
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
On je ocenio da je Srbija, odlučivši da ne uvede sankcije Rusiji, donela državnički mudru odluku.
"Smatram da je Srbija napravila pametan izbor kada se opredelila da se suzdrži od restriktivnih mera i da bude praktično jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Ovaj izbor smatram mudrim i razboritim potezom", rekao je Đurđev i dodao:
"Činjenica je da naša celokupna privreda počiva na ruskim energentima koje dobijamo po najnižoj privilegovanoj ceni. Uvođenje sankcija Rusiji moglo bi da bude kobno za Srbiju, a ne za Rusiju koja to ne bi ni osetila. Zato je svaki pritisak da Srbija uvede sankcije zapravo direktan poziv našoj zemlji da izvrši najpre energetsko, a potom i ekonomsko samoubistvo".
O budućnosti odnosa – Rusija kao strateški oslonac Srbije
Govoreći o budućnosti srpsko-ruskih odnosa, Đurđev je istakao da je za Srbiju ključno da zadrži i ojača postojeće partnerstvo sa Rusijom, naročito u vreme globalnih političkih pritisaka.
"Potrebno je da Rusija bude Srbiji ono što je Amerika Izraelu, a da bi se to desilo neophodno je ojačati saradnju u svim sferama, pogotovo u oblasti zajedničkog identiteta, bezbednosti i proizvodnji hrane, po ugledu na saradnju kakvu imamo u energetici", rekao je Đurđev.
On je dodao da neuvođenje sankcija Rusiji nije samo politička odluka, već prvi korak ka izgradnji stabilne i dugoročne strategije odnosa dve zemlje.
"Zarad toga, kao prvi korak ka ostvarivanju tog cilja jeste neuvođenje sankcija sa naše strane. Posledicu te odluke ćemo, verujem, videti u bliskoj budućnosti", rekao je Đurđev i zaključio:
"Sad kada se Srbiji ponovo preti uvođenjem sankcija, od velike je važnosti sačuvati Rusiju kao svog saveznika. Ako nas i čekaju neki novi carinski ratovi, mi ćemo izaći kao pobednici, jer imamo na koga da se oslonimo – na sebe i na bratsku Rusiju".
Komentari (0)