Odbor za pravosuđe predložio Skupštini da odbije izveštaje Vrhovnog tužilaštva
Komentari
01/12/2025
-23:30
Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije danas prihvatio izveštaje Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac o radu tužilaštava u Srbiji od 2020. do 2024. godine i odlučio da Narodnoj skupštini predloži da izveštaje odbije.
Za ovu odluku na sednici je glasalo svih 11 prisutnih članova, a sednici nije prisustvovala Dolovac, već troje njenih saradnika.
Prema rečima predsednika odbora Uglješe Mrdića, Izveštaj Vrhovnog javnog tužioca i Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije za 2024. godinu nije usvojen, jer ne ispunjava svrhu izveštavanja, kao ni međunarodne standarde na koje se Srbija obavezala, naročito nakon ustavnih promena, već ispunjava samo formu.
Mrdić je ocenio da Izveštaj ne ispunjava standarde analitičnosti, transparentnosti, strateškog planiranja, kvalitativnog merenja učinka koje zahtevaju novi zakoni i evropske preporuke, kao i metodologije prikupljanja i obrade podataka u skladu sa domaćim propisima i standardima EU u Poglavlju 23.
U Izveštaju, koji obiluje kvantitativnim podacima o broju predmeta, izostaju kvalitativni pokazatelji, naročito u složenim predmetima korupcije, organizovanog kriminala, nasilja nad ženama i decom, maloletnicima i drugim prioritetnm oblastima rekao je Mrdić.
U tom smislu, kako je naveo, izostali su podaci o razlozima za obustave postupaka, analiza ukinutih optužnica, analiza neuspelih optuženja pred sudovima, uzroci dugotrajnih istraga, kao i troškovi koje je Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima.
Mrdić je naglasio da zbog lošeg rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal država mora da plati odštetu od 152 miliona evra osobama protiv kojih je JTOK vodilo krivični postupak, ali su na kraju oslobođeni.
Povezane vesti
On je precizirao da je u slučajnu "stečajne mafije" isplaćeno 43 miliona evra, u predmetu "đubretarska mafija" je odšteta 38 miliona evra, u slučaju "Luka Beograd" je 41 milion evra, dok je u predmetu "Miroslav Mišković" 30 miliona evra.
Posledica ovakvog izveštavanja jeste nemogućnost da se oceni kvalitet, profesionalnost i zakonitost rada tužilaštava u 2024. godini, a pogotovo kada su u pitanju troškovi koje je Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima koje je vodilo tužilaštvo, naveo je Mrdić pored ostalog i podsetio da prema članu 58 Zakona o javnom tužilaštvu za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Srbija, a ovog podatka nema u Izveštaju Vrhovnog javnog tužioca.
Pored toga, u Izveštaju nije data analiza predmeta i trendova u posebno prioritetnim oblastima korupcije i visoke korupcije, organizovanog kriminala, privrednog kriminala, digitalnog i sajber kriminala, nasilja u porodici i maloletničkog kriminala, niti se jasno i detaljno razdvajaju podaci u ovim oblastima o toku istraga, dužini trajanja, fazama zastoja, broju optužnica po složenim predmetima, učinku posebnih odeljenja viših tužilaštava, radu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) i Javnog tužilaštva ratne zločine (JTRZ) u 2024. godini.
Ovo je, prema stavu Mrdića, ozbiljan nedostatak jer su navedene oblasti prioriteti Srbije i jasno su definisne javnim politikama, većim brojem strategija i posebno su značajne za EU integracije.
Sve to, kako je rekao, za posledicu ima neispunjavanje jasno postavljenih prioriteta Srbije, ali i gubitak sredstava iz EU fondova za čije povlačenje jeste uslov dostizanje postavljenih ciljeva u Poglavlju 23.
U Izveštaju nema prikaza višegodišnjih trendova (2020–2024), usled čega se, kako je dodao, ne može proceniti da li je došlo do napretka nakon reforme 2022. godine, kao i kakav je uticaj reformi na rad tužilaštava u 2023–2024. godini, te da li su sistemski problemi i dalje prisutni.
Nema jasno prikazanih pritužbi građana i postupanje po pritužbama, što za posledicu ima gubitak poveranja građana u institucije, naglasio je Mrdić i ukazao da je izostala i analiza i identifikacija "uskih grla" i predloga rešenja, kao jasni i merljivi ciljevi i indikatori učinka za 2025, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, strategijama Srbije i Poglavljem 23.
Povezane vesti
Pored toga, u izveštaju, po oceni Mrdića, nedostaje samoprocena i efekti rada, a u skladu sa preporukama Evropske unije, Saveta Evrope (GRECO), Venecijanske komisije i OECD, kao i podaci o transparentnosti i zakonom propisane javnosti rada.
Odsustvo samoprocene i samoocenjivanja (samokritičkog uvida u rezultate, propuste i rizike), je ozbiljan institucionalni problem, ukazao je Mrdić, podsećajući da se prema međunarodnim standardnima u samostalnom tužilaštvu, kakvo je tužilaštvo u Srbiji, to smatra jednim od ključnih problema.
Bez samoprocene, kako je naveo Mrdić, Vrhovno javno tužilaštvo ne pokazuje spremnost da identifikuje greške, spremnost da samo analizira šta nije urađeno dobro i odgovornost pred garađanima i u Narodnoj skupštini.
On je istakao da Evropska unija, Savet Evrope (GRECO), Venecijanska komisija i OECD zahtevaju da pravosudne institucije rade samoprocenu, transparentno i da objavljuju sopstvene slabosti i daju preporuke za poboljšanje.
Ukoliko to izostaje, Izveštaj ne ispunjava standarde iz Poglavlja 23 i podložan je opravdanim kritikama u EU izveštajima, naveo je Mrdić i ukazao da Izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva služi ispunjavanju formalne obaveze, a ne evaluaciji rada što dovodi do zastoja u napretku Srbije kada su u pitanju GRECO evaluacije, dostizanje standarda Venecijanske komisije i preporuka EU u Poglavlju 23.
Kako je rekla tužilac iz Vrhovnog javnog tužilaštva Zorica Stojšić na početku sednice, Dolovac je juče dobila poziv za sednicu i zbog ranije zakazanih obaveza ona danas nije mogla da prisustvuje, zbog čega je Stojšić sa kolegama došla.
Stojšić je u kratkim crtama predstavila izveštaje javnih tužilaštava navodeći da svaki izveštaj ima statistički prikaz sačinjen od podataka koje šalju javna tužilaštva.
Njen kolega Miljko Radisavljević je precizirao da se iz izveštaja vidi da je povećan broj izrečenih kazni zatvora, pad izrečenih uslovnih osuda, a porast izrečenih novčanih sankcija.
Poslanik i član Odbora za pravosuđe Života Starčevič je rekao je da bi u Narodnoj skupštini glasao za razrešenje Dolovac, jer je od nje već tražio da podnese ostavku zbog niza propusta u radu, a zamerio joj je neujednačenu praksu u postupanju javnih tužilaca, a naročito onih koji su odbili da gone za krivična dela izazivanje panike i nereda, a što je, kako je naveo, dovelo do produbljivanja tenzija u društvu.
Drugi član Odbora Dragan Nikolić je prokomentarisao nedolazak Dolovac na današnju sednicu, kao nepoštovanje prema zakonodavnoj vlasti i naglasio da njeno ponašanje predsetavlja pokušaj da se formira četvrta grana vlasti "tužilačka".
"Građani Srbije ne zaslužuju ovakvo ponašanje, građani koji su mene birali za poslanika u 5. mandatu rekli bi da ovi izveštaji ne treba da se usvoje. Ja ću glasati protiv njih", naglasio je Nikolić.
Reč je o izveštajima Vrhovnog, odnosno ranije Republičkog javnog tužilaštva, za 2020, 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu.
Dolovac je prvi put za Republičkog javnog tužioca izabrana 2010. godine.
Komentari (0)