Ministarka Pavkov o novom Zakonu o upravljanju otpadom: Iskorak u primeni evropskog modela
Komentari12/12/2025
-10:55
Srbija je dobila novi Zakon o upravljanju otpadom, koji kao sistemski zakon ima za cilj da obezbedi uslove za značajno smanjenje nastajanja otpada, zaštitu životne sredine i unapređenje kvaliteta života svih građana.
Zakonom će biti otklonjene dosadašnje protivrečnosti i dvosmislenosti, a prvi put je omogućeno postojanje snažnih mera prevencije otpada, posebno otpada od hrane, a uspostavlja se i obavezno planiranje upravljanja otpadom kod svih proizvođača otpada.
Zakon je usklađen sa evropskim standardima, uključujući i EU direktivu koja ograničava upotrebu štetnih ftalata u elektronskoj i električnoj opremi. O ovoj temi za Euronews Srbija govorila je Sara Pavkov, ministarka za zaštitu životne sredine:
"Ovo je svakako iskorak u kontekstu primene evropskog modela. Vrlo je jasno da građani razumeju da je ovo jedan od iskoraka gde neće biti kraj u ovom maratonu koji mi moramo da ispratimo po pitanju zakona o upravljanju otpadom, jer ovo nije nešto što se radi na staze koje su takozvani sprint, ali vrlo je značajno da smo mi ovim zakonom po prvi put uveli meru prevencije za otpad od hrane. Ja sam posebno ponosna na to zato što velike količine se nažalost odlažu, odlagale su se neadekvatno i nije postajao zakonski osnov da to može da se smanji", rekla je ministarka za Euronews Srbija.
Ona je istakla da je ministarstvo već krenulo sa pripremom podzakonskog akta kojim će to biti definisano.
"Mi ne želimo da imamo količine otpada od hrane na deponijama niti bilo gde drugde, ako može to da se iskoristi na drugačiji način, a može. To je jedna od važnih stvari. Druga stvar je što smo usaglasili razne terminološke stvari koje su bile nejasnoće u različitim članovima zakona. Uveli smo obavezu izrade plana upravljanja otpadom kod proizvođača otpada. Definisali smo kretanje, dokument o kretanju otpada i načina koji će se pratiti neopasan otpad, što nije bilo jasno i precizno definisano. Ustoličili smo terminologiju vlasnika i držaoca otpada, jer je tu bilo nekih prepisivanja u prethodnom periodu kako su to radile neke zemlje koje su skoro ušle u EU, odnosno u nekom prethodnom periodu", rekla je Pavkov.
Ona je dodala da su otvorena vrata za uvoz neopasnog otpada koji može da se koristi u energetske svrhe i za tu novinu takođe se kreće sa izradom podzakonskog akta kako bi precizno bili definisani indeksni brojevi i način tretmana tih indeksnih brojeva u našoj zemlji.
Povezane vesti
Ministarka ističe da je tretiranje otpada jedna ekološka i ekonomska privredna grana koja će biti uspešna u budućnosti.
Euronews Srbija
"Po pitanju reciklaže, mi smo sad negde na 15-16 odsto otpada iskorišćenosti u reciklaži na teritoriji naše zemlje. Naš target je naravno iznad 30 odsto po direktivama Evropske unije, ali upravo ovaj diverzitet načina korišćenja otpada može da koristi privredi, može da smanji divlje deponije, može da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte i može da u krajnjem slučaju bude eventualno alternativni energetski resurs", kaže Pavkov.
Ministarka očekuje da će se na proleće sledeće godine krenuti sa probnim radom Regionalnog centra za upravljanje otpadom Kalenić, koji će biti rezultat dugogodišnjeg rada za 15 lokalnih samouprava.
"To je velika stvar za taj deo Srbije, ali paralelno krećemo u izgradnju i regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu, nadograđujemo Srem-Mačvu, regionalni centar u Sremskoj Mitrovici, završavamo dokumentaciju za Novu Varoš i paralelno pomažemo lokalnim samoupravama da uklanjaju divlje deponije tamo gde ima kapaciteta da svoj otpad transportuju ka regionalnom centru kako se iste ne bi ponavljale, jer građani žele da znaju gde nose, kako nose i ne žele da imaju otpad blizu sebe", istakla je ministarka.
Ona je dodala da je 2009. godine Zakonom o upravljanju otpadom omogućen uvoz opasnog otpada.
Sada je novina, prema njenim rečima, da se otvaraju vrata za uvoz neopasnog otpada koji može da dolazi iz komunalnih izvora, industrijskih izvora i to je otpad koji ne može da ide na reciklažu onako kako je to definisano direktivama, ali može da se iskoristi u energetske svrhe.
U planu je da se prate svi standardi propisani na nivou Evropske unije, a to znači korišćenje najbolje dostupnih tehnologija i tehnika koji će obuhvatiti apsolutno sve uslove zaštite prirode, vodne uslove i sve ostale.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Tu nema nikakvih bojazni zato što to radi jedna Nemačka, to radi jedna Danska, to radi jedna Švedska i to je praksa koja je ustoličena u EU koja donosi pozitivan efekat, a dodatno je važno što priprema našu privredu da bude konkurentnija na tržištu EU kada proizvodi iz tih privrednih grana se budu plasirali na evropsko tržište", dodala je ona.
Od 1. januara stupaju na snagu dva nova zakona koja se odnose na karbon taksu. Ministraka je dodala, da se Srbija prilagođava direktivama EU na način praćenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen dioksida i oporezivanja istih.
"Intencija ovog zakona je da se pripremimo za ono što nas čeka u EU, ali i da pripremimo našu privredu, pogotovo ove grane koje ste spomenuli, oni koji proizvode gvožđe, čelik, cement, đubrivo, ali i električnu energiju, da mogu da ozelene svoju privredu kako bi upravo svoje proizvode mogli da plasiraju uopšte na evropsko tržište", rekla je ona.
O kvalitetu vazduha
"Nažalost, to nije izolovan slučaj za našu zemlju, jer prema merenjima i monitoringu Evropske agencije za zaštitu životne sredine, na osnovu izmerenih parametara, samo tokom decembra meseca možemo da vidimo da sve zemlje u regionu, uključujući i Srbiju, imaju povišene vrednosti zagađujućih materija. Dakle, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska...", rekla je ministarka.
Zaključila je da problem sa zagađenjem vazduha posledica više od pola veka načina korišćenja određenih privrednih grana u kontekstu energetike sa jedne strane, a sa druge strane je to posledica nekih geografskih položaja određenih gradova koji nažalost zbog određenog vazdušnog pritiska imaju takvu situaciju da je u periodu kada je grejanje povišeno i kada se više koriste individualna ložišta, među kojima imamo najveći problem koji se tiče emisija PM čestica, dolazi upravo do evidentiranja ovih povišenih vrednosti.
Ona je napomenula da je Ministarstvo zaštite životne sredine prethodnih pet godina napravilo konkretne iskorake, nakon čega je premašen rezultat koji je bio definisan 2024. godine, a do 2026. biće zamenjeno 200 kotlova u javnim ustanovama.
Kompletno gostovanje ministarke Pavkov pogledajte u videu iznad
Komentari (0)