Vanredni izbori na Kosovu i Metohiji zakazani za 28. decembar – koje izborne rezultate stranke mogu da očekuju?

Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji će se održati 28. decembra, zvanično izborna kampanja nije počela, ali se političke stranke ponašaju kao da jeste. Partijski lideri albanskih partija već obilaze birače, obećavajući im bolji život, dok se Srpska lista bori protiv prištinske administracije kako bi na izborima uopšte učestvovala.  

Pokret Samoopredeljenje, lidera Aljbina Kurtija, siguran je u pobedu, ali traži od glasača više od pedeset odsto podrške kako bi se, kako kaže Hekuran Murati iz ovog pokreta, nastavio kontinuitet najuspešnije kosovske vlade i kako se ne bi ostvario cilj partija koje su sprečile formiranje vlade nakon prošlih izbora. 

"Cilj je izgleda bio da se suzi prostor za delovanje, u nadi da će se cela država urušiti i da će oni izaći i ponašati se kao trijumfalisti na račun države, a to je tragično", kaže Murati.

Tragična je bila Kurtijeva vlada, odgovor je Demokratske partije i Demokratskog saveza, posebno zbog poremećenog odnosa sa saveznicima. Bedri Hamza iz ove partije kaže da zbog toga i svojih dobrih rezultata na lokalnim izborima, očekuju pobedu i moguću međusobnu koaliciju. 

"Bez političkog dogovora, kada nemate 50 odsto, ne možete stvoriti institucije. Mi kao Demokratska partija ćemo doprineti da imamo otvorenu kampanju. Imamo jasne prioritete, kao što su ekonomski razvoj, znamo da cene nastavljaju da rastu, poslovna klima nije povoljna, imamo veliku prazninu u zemlji, posebno kod mlađe generacije, imamo mere EU, i imamo obustavu strateškog dijaloga", rekao je.

Ljumir Abdidžiku iz Demokratskog saveza Kosova kaže da su oni spremni.

"Spremni smo da preuzme kormilo zemlje. Da se obezbedi dostojanstveno upravljanje. Spremni smo da popravimo nastalu štetu, da se uvede evropske standarde rada, da vrati Kosovo na njegov evroatlantski put. Spremni da se povrati poverenje građana i poštovanje saveznika", rekao je.

Kurtijeva koaliciona partnerka na izborima 2021. godine, predsednica tzv. države Kosovo Vjosa Osmani, čiji mandat uskoro ističe, ima samo jedno očekivanje. 

profimedia

"Na Kosovu nikada nije bilo i nikada neće biti antiameričke vlade. Na Kosovu je postojala i uvek će postojati najproameričkija vlada koju bilo ko može pronaći bilo gde, jer imamo najproameričkiji narod, a svaka vlada dolazi iz ovog naroda", kaže ona.

A svoj narod, Srbe sa Kosova i Metohije, na odgovonost, jedinstvo i sabornost, poziva Srpska lista, najveća srpska stranka, očekujući da osvoji svih deset mandata zagarantovanih za Srbe. 

"Znamo šta je bilo u prethodne tri godine kada je Aljbin Kurti kršio sva prava srpskog naroda, i znate šta je sve pretrpela Srpska lista, da se protiv svih čelnika i viđenijih Srba vode postupci za napad na ustavni poredak. Vrši se institucionalno nasilje prema svakom Srbinu koji ne želi da bude poslušnik Prištine. To niti može, niti sme da nas zaplaši… Pod sličnim uslovima smo izašli na prošle izbore i ostvarili ubedljivu pobedu", rekao je Igor Simić iz Srpske liste.

Srpska lista se, kao i pre i posle prošlih izbora, nije izjasnila, da li bi i sa kim ušla u eventualnu koaliciju.

Savić: Treći izborni ciklus ove godine

Pred predstojeće parlamentarne izbore na, politička scena ostaje duboko podeljena, uz kampanju koja faktički počinje u senci trećeg izbornog procesa ove godine. Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv ocenjuje za Euronews Srbija da albanske partije fokus stavljaju na sever i odnose sa Zapadom, dok se u srpskom političkom korpusu ne očekuju veća pomeranja u odnosu na februarske izbore.

I nakon glasanja, dodaje Savić, gotovo je izvesno formiranje koalicione vlade, dok ključna pitanja odnosa prema srpskoj zajednici i institucionalne stabilnosti ostaju otvorena.

"Ovo je, nažalost, treći izborni proces ove godine i možemo slobodno reći da je godina izgubljena u izbornim ciklusima. Faktački, mi smo skoro godinu dana bez funkcionalnih institucija“, kaže Savić u razgovoru za Euronews Srbija.

Iako kampanja zvanično počinje sredinom decembra i traje svega desetak dana, albanske političke partije već intenzivno komuniciraju sa biračima. Prema Savićevim rečima, vladajuće Samoopredeljenje neće menjati dosadašnji politički kurs.

"Fokus Samoopredeljenja ostaje isti - sever Kosova. Ono što će biti zanimljivo jeste kako će se ponašati opozicione albanske partije, koje će kampanju verovatno graditi na pokušaju popravljanja odnosa sa zapadnim saveznicima, pre svega sa Briselom i Vašingtonom“, objašnjava on, podsećajući da su mere Evropske unije prema Kosovu i dalje na snazi, kao i da je strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama prekinut.

Kada je reč o srpskoj političkoj sceni, Savić navodi da na izborima učestvuju samo tri srpske liste, što je manje nego na prethodnim parlamentarnim izborima održanim u februaru.

"Jedina nepoznanica je da li će Srpska lista osvojiti svih deset zagarantovanih mandata ili će partija Nenada Rašića zadržati jedno poslaničko mesto. Ne očekujem veća odstupanja u procentima, jer je prošlo svega deset meseci između dva izborna ciklusa“, ističe Savić.

Posebna pažnja - povratak srpskih stranaka u institucije

Posebnu pažnju, dodaje Savić, izaziva povratak srpskih stranaka u prištinske institucije nakon trogodišnjeg bojkota.

"Srpska zajednica trenutno ima faktički samo dve funkcionalne institucije – školstvo i zdravstvo. Pitanje je kako će se nova skupštinska većina odnositi prema srpskim partijama i da li će ih doživljavati kao političke protivnike ili kao neophodne partnere bez kojih se ne mogu formirati vlada i donositi zakoni“, kaže.

Govoreći o mogućnosti formiranja stabilne vlade, Savić ocenjuje da je gotovo izvesno da će nakon izbora biti neophodna koalicija.

"Sumnjam da Samoopredeljenje može samostalno da formira vladu. I na prethodnim izborima su najavljivali apsolutnu većinu, ali do nje nisu došli. Očekujem da će i sada morati da prave dogovore kako bi se izašlo iz institucionalne blokade koja pogađa i albansku i srpsku zajednicu“, navodi on.

Jedna od tema koja dodatno utiče na političku atmosferu jesu protesti podrške Hašimu Tačiju, bivšem predsedniku samoproglašenog Kosova, kojem se sudi pred Specijalnim sudom u Hagu. Savić smatra da su protesti pažljivo usmereni na pitanje individualne odgovornosti.

"Fokus protesta sveden je isključivo na individualnu odgovornost, čime se izbegava pitanje komandne odgovornosti. To otvara širu debatu o prirodi zločina i budućim mehanizmima za procesuiranje ratnih zločina“, ocenjuje on.

Iako je Tačijev trenutni politički uticaj ograničen zbog višegodišnjeg boravka u pritvoru, Savić ne isključuje mogućnost njegovog povratka na političku scenu u slučaju oslobađajuće presude.

"U istorijskom smislu, Tači i dalje ima ogromnu simboličku težinu među kosovskim Albancima. Ukoliko bi došlo do oslobađajuće presude, njegovo ime bi moglo da okupi značajan broj birača, jer ga deo javnosti i dalje doživljava kao ‘oca nacije’“, zaključuje Savić.