Šef IOM-a u emisiji "Diplomata": Srbija primer odgovora na migrantske izazove

U novom izdanju emisije "Diplomata" koju Euronews Srbija realizuje u saradnji sa magazinom "Diplomacy&Commerce" govorio je Zejnal Hadžijev, direktor Međunarodne organizacije za migracije (International Organization for Migration - IOM). 

Pre nego što pređemo na misiju IOM-a, možete li našim gledaocima reći nešto o svojoj karijeri pre nego što ste postali šef misije IOM-a ovde, i kako ste provodili vreme u Srbiji tokom protekle godine?

- Imam prilično dugu karijeru u IOM-u. Počeo sam, uskoro će biti 30 godina, sa IOM-om još u svojoj matičnoj zemlji Azerbejdžanu 1996. godine. Radio sam tamo četiri godine kao nacionalno osoblje i bavio se raznim pitanjima migracija. Nakon toga postao sam međunarodno osoblje i ponovo počeo u Srbiji, tada na Kosovu.

Tamo sam proveo četiri godine radeći na različitim projektima i inicijativama, nakon čega sam premešten u misiju u Iraku, gde sam proveo još četiri godine. Zatim sam postao šef misije u Tadžikistanu na četiri godine, a potom sam preuzeo misiju u Belorusiji gde sam radio sedam godina kao šef misije. Nakon toga sam nastavio kao regionalni koordinator za Centralnu Aziju pet godina, sa sedištem u Astani, Kazahstan, pre nego što sam došao ovde. Od oktobra prošle godine sam ovde, u ovoj prelepoj zemlji.

Euronews

Veoma mi je drago i uživam ovde. Ovo mi nije novo, jer sam bio ovde pre više od 20 godina, a sada, kada se vraćam, mogu videti veliki napredak – ne samo u pogledu infrastrukture i životnog standarda ljudi, već i u napretku u upravljanju migracijama. Ovo je veoma stimulativno i prijatno okruženje za rad i život - rekao je Hadžijev.

IOM je stigao u Srbiju 1992. godine. Kako se misija IOM-a razvijala od tada do danas?

- Da, IOM je otvorio kancelariju u Beogradu 1992. godine, što je bio veoma izazovan period za ceo Balkan, a posebno za Srbiju. IOM se tada prvenstveno fokusirao na pružanje pomoći raseljenim licima kroz međuresornu saradnju. Mnogi su se ljudi kretali širom bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju, i IOM je bio tu da podrži te raseljene osobe zajedno sa državnim institucijama, drugim partnerima i međunarodnom zajednicom.

Kako se situacija menjala, IOM je prilagođavao svoje aktivnosti i intervencije prioritetima Vlade Srbije. Nakon završetka konflikta, IOM je podržavao period postkonfliktne reintegracije, pomažući ljudima da se vrate u mesta porekla ili se integrišu, i sarađivao sa vladinim partnerima na raznim pitanjima, uključujući i borbu protiv trgovine ljudima sredinom 2000-ih.

IOM je takođe pomagao u izgradnji efikasnijeg sistema upravljanja migracijama. U to vreme, Srbija je, kao i mnoge druge zemlje, bila svedok velikog odliva radne snage u zapadnu Evropu, a IOM je sarađivao sa vladom kako bi osigurao bolje opcije i podršku za te ljude, uključujući eventualni povratak.

U poslednjih deset godina, Zapadni Balkan, a posebno Srbija, suočava se sa rekordnim prilivom tranzitnih i neregularnih migranata. Vlada Srbije je odgovorila veoma efikasno, a IOM je blisko sarađivao sa mnogim partnerima kako bi se odgovorilo na te izazove. U kratkom periodu, preko 1,5 miliona ljudi prošlo je kroz Srbiju, a zadatak da se obezbedi njihova bezbednost i zaštita bio je izuzetno izazovan.

Saradnja sa Vladom Srbije je bila odlična – obezbeđeni su ljudski i finansijski resursi, infrastruktura, i omogućeno je sigurno kretanje migranata. Naravno, takva masovna kretanja dovode i do problema, posebno u pogledu prava ranjivih grupa, pa je bilo ključno izgraditi sistem koji pruža zaštitu najugroženijima - rekao je Hadžijev.

Kompletan intervju pogledajte u video prilogu kao i izveštaje sa proslave Dana nezavisnosti Libije; Ceremonije primopredaje dužnosti Šefa NATO Kancelarije vojnog izaslanstva u Beogradu; Božićnog sajma Etno mreže u Rezidenciji britanskog ambasadora kao i Božićnog prijema u Ambasadi Republike Hrvatske.