Novi pritisci zbog Kosova i Metohije: Da li je Srbija ostala sama na diplomatskoj vetrometini?

Uloga diplomatije čini se značajnijom nego ikada. Kako je najavio predsednik Srbije, regionalni i globalni akteri pokrenuli su novi talas priznanja nezavisnosti tzv. države Kosovo, dok se istovremeno najavljuje povlačenje američkih diplomatskih predstavništava sa gotovo čitavog Zapadnog Balkana. U takvom kontekstu nameće se pitanje - da li je Srbija ostala sama na diplomatskoj vetrometini i kakve se promene dešavaju u savremenim međunarodnim odnosima?

Sagovornici Euronews Srbija su saglasni da se pitanje Kosmeta ne može rešiti brzo, ali da Srbija mora da gradi širu međunarodnu prepoznatljivost i kredibilitet. Naime, govoreći o navodnom novom talasu priznanja Prištinske nezavisnosti, nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-u Branka Latinović ističe da takvi potezi ne bi trebalo da iznenađuju, naročito kada dolaze iz zemalja koje su tu politiku najavljivale i ranije, dok Branko Branković, bivši ambasador u UN ističe da termin "novi talas" treba posmatrati sa rezervom.

"To je deo njihove spoljne politike i nije nešto nepoznato ili neočekivano. Međutim, uvek je pitanje tajminga, zašto baš sada i zbog čega", naglasila je Latinović gostujući na Euronews Srbija. 

Kako dodaje, to je proces koji traje decenijama, te navodi i da "bez sistemskog ulaganja u diplomatiju, teško je očekivati ozbiljnije pomake".

Prema njenim rečima, odgovor Srbije mora biti klasično diplomatski - kroz demarše prema zemljama koje su donele takve odluke, ali i kroz pažljivo i argumentovano ispitivanje pozadine tih poteza.

Euronews

"U diplomatiji se stvari tanano ispituju i veoma odmereno koriste diplomatski kanali za reagovanje", rekla je ona.

"Novi talas" ili znak nervoze?

Govoreći o "novom talasu" Branković, objašnjava da to treba posmatrati sa rezervom.

"Kada se kaže novi talas, to bi značilo sedam, osam ili 10 zemalja. Ovde govorimo o dve zemlje i ja to vidim kao znak određene nervoze, pre svega kod Turske", ocenio je Branković.

Rekao je i da se ovde otvara još jedna, kako je ocenio, "čudna stvar", a to je stvaranje saveza Hrvatske sa Albanijom ili nekom drugom članicom NATO.

"To postaje objektivno smešno, jer NATO ima svoje i pravila i sva ponašanja i zašto bi unutar tog NATO-a sad išli takozvani podsavezi. Tako da je tu sve, ja bih rekao rezultat svega onoga što se događalo u Evropi i događa u vezi sa Ukrajinom". 

Euronews

On ukazuje da i posle više od 15 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti tzv. države Kosovo, više od 100 zemalja članica UN i dalje ne priznaje prištinsku nezavisnost.

"Sve je više glasova, čak i u zapadnim zemljama, da je bombardovanje SRJ bila velika greška, a da je Kosovo kao država praktično mrtvorođeno", rekao je Branković, dodajući da se geopolitičke okolnosti, uključujući rat u Ukrajini, neminovno reflektuju i na pitanje Kosova i Metohije.

Branković je komentarisao trenutnu situaciju u Evropskoj uniji, naglašavajući da je Srbija evropska zemlja i da je njeno mesto u EU.

"Naš cilj je da postanemo članica Evropske unije, ali trenutna situacija u EU, u kojoj se same države članice suočavaju s izazovima i pokušavaju da se reorganizuju, usmerava čitav proces u pravcu sporijeg napretka. Ne bih rekao da je to potpuno zaustavljeno, ali definitivno se prijem novih članova usporava", zaključio je Branković.

"Ćošak" nije samo Kosovo i Metohija

Osvrćući se na izjavu predsednika Srbije da je zemlja "saterana u ćošak" na diplomatskom planu, Latinović smatra da se to ne odnosi isključivo na Kosovo.

"To je šira spoljnopolitička situacija – od energetskih problema, preko slučaja NIS, do ukupne pozicije Srbije", navela je ona.

Latinović upozorava da diplomatija ne funkcioniše od slučaja do slučaja, već zahteva dugoročno građenje kapaciteta, profesionalizma i jasnog diplomatskog stava.

"Slabosti o kojima se govori rezultat su dugotrajnog procesa deprofesionalizacije struke, kako unutar ministarstva, tako i u diplomatskim predstavništvima", istakla je.

Aktivna uloga Srbije - propuštene prilike

Jedan od ključnih problema, prema njenim rečima, jeste nedovoljna aktivnost Srbije u međunarodnim organizacijama.

"Male zemlje nemaju moć stalnih članica Saveta bezbednosti, ali imaju moć da budu aktivne. Srbija se, na primer, još nije kandidovala za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN", podsetila je Latinović.

Takva pozicija, dodaje, omogućila bi Srbiji veću vidljivost i uticaj u međunarodnim debatama.

U razgovoru je otvoreno i pitanje kadrovske politike u diplomatiji. Latinović ocenjuje da u Ministarstvu spoljnih poslova i dalje postoji jezgro profesionalnih kadrova, ali da oni često nisu na pozicijama sa kojih mogu da utiču.

"Imate vrhunske diplomate pred kraj karijere koji su praktično neangažovani, što je velika greška", rekla je ona.

Kritikovala je i praksu dugotrajnog boravka ambasadora u inostranstvu bez povratka u zemlju, kao i imenovanja ljudi bez adekvatne stručne pozadine.

"Izgradnja diplomate počinje obrazovanjem, mentorstvom i aktivnim učešćem u međunarodnim forumima. A mi često vidimo da na takvim skupovima nema predstavnika ministarstva", naglasila je Latinović.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.