"Otvaranje mostova" ka Baltiku: Brnabić u Talinu - diplomatski pokušaj da se odblokira evropski put Srbije?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nalazi se u dvodnevnoj poseti Estoniji, gde se danas sastala sa predsednikom estonskog parlamenta Laurijem Husarom. Jedna od tema razgovora, kako se i očekivalo, bio je proces evropskih integracija Srbije, a dobri odnosi sa baltičkim zemljama i pokušaj da one budu "odobrovoljene" veoma su važni za bilo koji korak napred u nastavku pregovora sa EU.

Kako je Brnabić poručila iz Talina, Srbija i Estonija će raditi na većem razumevanju i zbližavanju, a cilj je da Beograd sa baltičkim zemljama izgradi "jače mostove saradnje i da sa njima ima otvorenu komunikaciju".

"U ime predsednika Aleksandra Vučića uručila sam poziv predsedniku Estonije da dođe u posetu Srbiji, kao i mom kolegi, predsedniku parlamenta. Radićemo dalje na većem razumevanju između Estonije i Srbije. Ono što je moj cilj u parlamentarnoj diplomatiji je da izgradimo mnogo jače mostove sa baltičkim državama i da imamo otvorenu komunikaciju, u kojoj možemo da razgovaramo o svim temama koje nekada njih navode da ne daju saglasnosti za otvaranje određenih klastera", rekla je Brnabić novinarima posle sastanaka sa predsednikom Estonije Alarom Karisom.

Podsetimo, Srbija ni krajem 2025. godine nije uspela da otvori Klaster 3, iako je on četiri godine tehnički spreman. Saglasnosti za njegovo otvaranje nema među državama članicama EU, a među zemljama koje su se pominjale kao one koje nisu dale zeleno svetlo su gotovo uvek i tri zemlje Baltika - Litvanija, Letonija i Estonija.

profimedia

Baš zbog toga, analitičari su više puta naglašavali važnost produbljivanja diplomatskih odnosa sa njima, ali činjenica da Srbija nije imala ambasadu ni u jednoj baltičkoj zemlji nije išla u prilog. Korak napred načinjen je krajem prošle godine kada je Vlada Srbije donela odluku o otvaranju ambasade u Rigi.

"Važno da imamo ovakve posete"

Određene promene u diplomatskim kontaktima sa Baltikom primećene su još tokom leta 2024. godine, kada je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić imao turu posete tim zemljama. Usledio je dolazak poljskog premijera Donalda Tuska u Beograd, koja se takođe dovela u vezu sa tim, jer je Poljska mapirana kao država koja Srbiji može da pomogne u poboljšanju odnosa sa Baltikom.

Prema podacima koji su se tada mogli naći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, Srbija nema ambasadu ni u jednoj baltičkoj zemlji. Litvanija, Letonija i Estonija pokrivene su na nerezidencijalnoj osnovi ambasadama u Poljskoj, Švedskoj, odnosno Finskoj.

Brnabić je sada u Talinu izrazila uverenje da će otvaranje ambasade u Rigi biti završeno do kraja marta.

"Prvi put ćemo imati ambasadu u baltičkim zemljama. Pre toga smo imali da li ambasadu ili na nivou otpravnika poslova 1920-ih ili 1930-ih godina. Toliko smo zapustili naše odnose sa baltičkim državama, tako da je važno da nastavimo ovaj posao", rekla je Brnabić.

Istakla je da je Srbiji tokom njene posete Talinu ukazana počast koja se retko vidi, imajući u vidu da Estonija važi za zemlju koja je prilično kritična prema Srbiji i skeptična prema njenom evropskom putu.

"Ono što sam ja danas doživela ovde je sve suprotno tome. Zbog toga je važno da imamo ovakve posete, zato što se često u današnjem svetu vodimo percepcijama, a ne onim kako jeste i kada dođete i razgovarate sa nekim, vidite kakva je u stvari situacija i kakvo je stanje stvari i kakav je njihov pogled prema vama", rekla je ona.

Govoreći o tome da li Srbija pokušava da "odobrovolji" Baltik, Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, rekao je ranije za Euronews Srbija da to jeste pokušaj da se ublaže negativni stavovi i percepcije prema Srbiji.

"Sve tri baltičke države su bile protiv otvaranja Klastera 3, pored skandinavskih država i nekih drugih. Tako da to jeste neka vrsta diplomatske ofanzive koju je dopunio i francusko-italijanski non pejper, koji je imao za cilj da odobrovolji države članice i promene mišljenje kada je u pitanju otvaranje Klastera 3, međutim, vidimo i to je bilo neuspešno. Srbija jeste imala tu neku vrstu diplomatske ofanzive da proba da se otvori Klaster 3, ali očigledno nije bilo dovoljno i očigledno je da postoji jedan ozbiljan jaz i nepoverenje između Beograda i pojedinih država članica, a govorimo o 7,8 možda i 10 država članica, koje zapravo nemaju poverenja da postoji ozbiljan napredak u reformama u Srbiji i zabrinute su za stanje vladavine prava u Srbiji i to je jedan od ključnih razloga zašto ne dolazi do otvaranja Klastera 3. Tu je onda i poseban segment spoljnopolitičko usaglašavanje koje dodatno komplikuje i otežava poziciju Srbije jer Srbija se nije usaglasila sa sankcijama Rusiji i Belorusiji i to onda posebno budi frustraciju kod ovih baltičkih država koje imaju poseban odnos prema Rusiji", rekao je on.