Joksimović: Trilateralni sastanak SAD, Rusije i Ukrajine ukazuje na napredak

Komentari

Aleksandra Joksimović - Copyright Tanjug/Sava Radovanović

Autor: Tanjug

23/01/2026

14:01

veličina teksta

Aa Aa

Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović izjavila je danas da najava trilateralnog sastanka SAD, Rusije i Ukrajine, koji će se održati danas u Abu Dabiju, ukazuje na očigledno približavanje stavova i napredak po pitanju postizanja mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije, s obzirom na to da je prvi put ruska delegacija prihvatila da direktno razgovara sa ukrajinskom stranom.

Joksimović je za Tanjug komentarisala izjavu predsednika SAD Donalda Trampa nakon Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da je imao više razgovora o Ukrajini i da i ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski "žele da postignu sporazum”, i ukazala da je Tramp u svom govoru u Davosu dao jednu izbalansiranu izjavu rekavši da je odgovornost za nepostizanje sporazuma podeljena, odnosno da leži i na Putinu i na Zelenskom.

“Znamo da je Stiv Vitkof kao specijalni izaslanik Trampa bio u Moskvi i da je razgovarao danas sa Putinom, a s druge strane se Tramp susreo sa Zelenskim. U tom govoru je Tramp takođe napravio zaokret gde je izrazio oštre stavove prema EU da mora jasnije delovati”, dodala je ona.

Joksimović je istakla da je evidentno da u ovom trenutku Tramp prema Zelenskom ne izražava onako negativne stavove kakve je imao na početku njegovog mandata, i da realno postoji nekakav pomak po pitanju postizanja mira, odnosno da se približavamo trenutku gde postoji realna šansa da se rat u Ukrajini okonča.

Na pitanje gde bi moglo da bude potpisano potencijalno primirje između Rusije i Ukrajine, Joksimović je rekla da je to pitanje dela dogovora, istakavši da će biti jako važno gde će se potpisati sporazum i ko će biti konkretni potpisnici u odnosu na ono što se budu dogovorili.

“Bilo je važno da se SAD obavežu u vezi sa garancijama bezbednosti u odnosu na Ukrajinu. Deluje da je postignut dogovor i u tom delu pregovora, to je i za EU bilo od izuzetnog značaja. Videćemo šta je još novo na stolu, Zelenski je rekao da je pitanje Donbasa ključno i najspornije”, izjavila je ona.

Kako je navela, očigledno je da će Ukrajina morati određene ustupke da napravi po pitanju teritorije, ali na koji način će to uraditi - ostaje da se vidi.

Komentarišući to što je Tramp nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom izjavio da je postignut okvir budućeg sporazuma o Grenlandu i čitavom arktičkom regionu, kao i da je "Vašington dobio sve što je želeo i da je ovo dogovor za večnost", Joksimović je rekla da iako je Tramp u svom govoru u Davosu izjavio da ne namerava vojno da interveniše, s druge strane se stvorilo ozbiljno nepoverenje između članica EU i Vašingtona zbog čega i postoji određena zebnja da bi Tramp mogao da se predomisli po pitanju vojne intervencije.

“Tako se komentariše i njegova najava da je postigao dogovor sa Ruteom. Ima onih koji smatraju da je najava rešenja u vezi sa Grenlandom izlazna strategija Trampa, koji je hteo iz ove priče da izađe kao pobednik. Njegove najave dodatnih carina za osam zemalja EU su dovele do toga da je EU odložila ratifikaciju trgovinskog sporazuma sa SAD, ali vidimo da se sinoć na njihovom samitu razgovaralo o tome da se taj postupak ipak ubrza i da se ne zateže dalje odnos sa Vašingtonom”, navela je ona.

Joksimović je napomenula da u Evropi vlada veliko nepoverenje po pitanju politike Vašingtona, odnosno Trampa, jer svi strahuju od njegovih naglih promena raspoloženja i od toga da li će održati reč u kontekstu postizanja određenih sporazuma, ili će u hodu menjati mišljenje.

Prema njenim rečima, skoro svi su saglasni da sve da je Trampu i udovoljeno ono što je hteo po pitanju Grenlanda, to verovatno ne bi bilo dovoljno, zbog čega vlada zabrinutost EU za budućnost evroatlantskih odnosa.

Govoreći o trenutnom odnosu SAD i Evrope, Joksimović je izjavila da iako postoje tendencije da se određene nesuglasice pomire i da se pronađe rešenje za različite stavove, u govoru predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen je moglo da se čuje da se svet trajno menja i da Evropa mora da se prilagodi tome da bude samostalna u svemu.

Dodala je da nemaju sve članice EU jedinstven stav, zbog čega Tramp i računa na određene podele i podršku pojedinih evropskih zemalja.

“Tema Odbora za mir je takođe jedna od onih koja je dovela do podela između Brisela i Vašingtona. Bugarska i Mađarska su pristupile tom Odboru, ali su ključne članice počele to da odbijaju ili su suzdržane. Bez obzira na to što je ovaj Odbor uspostavljen u Davosu, postavlja se pitanje kakva je njegova realna budućnost. Od ideje da se bavi rešavanjem Gaze do toga da bude trajno telo koje bi razmatralo ključna žarišta u svetu je velika razlika”, navela je Joksimović.