Evroparlamentarac iz Rumunije za Euronews: EU mora da drži svoja vrata otvorena za Srbiju, bez lažnih izgovora
Komentari26/01/2026
-15:57
Delegacija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta imala je niz sastanaka i susreta sa društvenim i političkim akterima u Srbiji sa ciljem utvrđivanja činjenica o stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji. O utiscima sa tih sastanaka za Euronews Srbija govori jedan od članova delegacije Evropskog parlamenta, evroposlanik Šerban Dimitrije Sturza.
On je rekao da je otkako je izabran u Evropski parlament kao predstavnik Rumunije, odabrao da se prvenstveno bavim poslovima koji su vezani za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
"Smatram da je veoma važno pomoći pristupanje tih zemalja Evropskoj uniji, pošto ne mogu da zamislim Evropu koja bi se u geografskom smislu razlikovala od Evropske unije, ne mogu ni da zamislim nekakvu sivu zonu koja Evropsku uniju ignoriše. Bavim se svim što ima veze sa integracijom zemalja bivše Jugoslavije, odnosno svih zemalja Zapadnog Balkana, bilo da se radi o Srbiji, koja je naravno najveća i najmnogoljudnija zemlja, ali i o Crnoj Gori, Albaniji, Republici Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini", kaže on.
Prema njegovim rečima, proces pristupanja Evropskoj uniji treba da se zasniva isključivo na zaslugama i potrebno je prigrliti vrednosti iz onog što se naziva pravne tekovine EU.
"Prvi put sam u Srbiji u zvaničnom svojstvu, u okviru ove misije Evropskog parlamenta. Više puta sam privatno boravio u Srbiji u kojoj imam prijatelje i to je meni draga zemlja. Lično, član sam Evropskog parlamenta koji snažno podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji", rekao je on.
Kako je naveo, evroparlamentarci su došli u Srbiju da se informišu o tome kakva je situacija i dodao je da su imali brojne sastanke sa studentima, novinarima, predstavnicima vlasti i predstavnicima opozicije.
"Možemo, na žalost, da konstatujemo da je danas srpsko društvo potpuno podeljeno. To je nešto što ne možemo da prenebregnemo i potrebno je boriti se protiv toga. Naravno, Srbija nije jedina zemlja u kojoj postoji neka vrsta radikalizacije i podele društva. Ipak ovde je to izuzetno izraženo i to su između ostalog posledice studenskih demonstracija, ali i nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu koje se, nažalost, dobro sećamo. Čuli smo puno toga o problemu korupcije i želim da kažem da shvatam da je potrebno boriti se protiv korupcije. Svako je naravno protiv toga, ali Srbija po korupciji nije nikakav izuzetak. Korupcija postoji u mnogim drugim zemljama, a ne samo u Srbiji", rekao je Sturza.
Povezane vesti
Na navode poslanika vlasti u Srbiji da nisu doživeli takvo nepoštovanje da delegacija kasni 30 minuta na sastanak i da je zbog kašnjenja evroparlamentaraca vreme za sastanak prepolovljeno, sagovornik Euronews Srbija je potvrdio da su malo zakasnili i da nisu mogli tom sastanku da posvete onoliko vremena koliko je bilo predviđeno.
"Lično žalim zbog toga i izvinjavam se jer sam deo delegacije, ali to je između ostalog bilo i da bismo na vreme stigli na naredni sastanak sa ministrom za evropske integracije. Na neki način trebalo bi imati više razumevanja, ali moram da potvrdim da smo sticajem okolnosti imali manje vremena i to je izazvalo negodovanje što mogu da razumem", naveo je on.
"Bilateralna pitanja ne smeju da predstavljaju prepreke procesu pristupanja"
Sturza kaže da je njegov lični stav da se bilateralna pitanja između dve zemlje, Srbije i neke druge zemlje koja je bila deo bivše Jugoslavije, moraju rešavati na bilateralan način, na isti način na koji se rešavaju problemi između Bugarske i Severne Makedonije.
Euronews
"Drugim rečima, bilateralna pitanja ne smeju da predstavljaju prepreke procesu pristupanja neke zemlje EU. I ja se borim za to da se ti različiti bilateralni sporovi rešavaju odvojeno od razgovora i koraka koje treba preduzeti u procesu pristupanja, tj. bilateralna pitanja moraju se rešavati bilateralno. Za mene je važno da vam kažem da je moja poruka bila sledeća - Srbija mora da drži otvorena vrata kada je reč o svom pristupanju u EU, ali i da EU mora da drži svoja otvorena vrata, bez stvaranja lažnih izgovora, bez menjanja pravila. Pravila moraju da budu veoma jasna, veoma precizna", naglasio je on.
On je naveo da je ministru spoljnih poslova Srbije rekao da razume da je društvo umorno, demoralisano, pa čak i nezadovoljno posle tako dugog čekanja.
"Ja sam sused Srbije, jer sam iz Rumunije, i imamo odlične bilateralne odnose, iako i dalje postoje pitanja koja treba rešiti kada je reč o poštovanju manjine koju vi nazivate Vlaškom, a koju mi, ovde u Srbiji, nazivamo rumunskom. Ali, uprkos svemu, ja u potpunosti podržavam vaše pristupanje Evropskoj uniji", naglasio je on.
On je, međutim, konstatovao da je da su odnosi između EU i Srbije danas prilično hladni, ali da takođe shvata da se Srbije oslanja na više strateških stubova.
Povezane vesti
"Tu nije samo EU, tu su EU, Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina. I, nažalost, Srbija nije napravila jasan izbor kada je reč o pristupanju EU", naveo je on.
Da li su evroparlamentarci pokušali da izbegnu izložbu o Jasenovcu
Vlast u Srbiji je tvrdila da su evroparlamentarci želeli da izbegnu izložbu o žrtvama logora Jasenovca u holu Skupštine Srbije, što je član delegacije EP Tonino Picula to demantovao, te na pitanje šta se tu zaista dogodilo, odgovara:
"Kada smo stigli tamo, prošli smo kroz taj foaje u kome je bilo mnogo novinara koji su, uzgred, zaklanjali panoe i fotografije sa te izložbe. Zatim smo bili usmereni ka sali u kojoj je održan taj sastanak i u jednom trenutku pozvani smo, odnosno zamoljeni da obiđemo izložbu koja se nalazila spolja i tu su takođe bili prisutni novinari, a mi smo tu izložbu obišli sa velikim interesovanjem. Šta da vam kažem? Naravno da je bilo stradanja, kako sa strane Srbije, tako i sa strane Hrvatske. Rat nikada nije lak, nikada nije čist. Da je bilo žrtava? Naravno. Obišli smo izložbu, ali ne mogu da vam kažem da smo izbegavali. To nije tačno. Uopšte nismo izbegavali da obiđemo tu izložbu. Jednostavno smo stigli, prošli kroz jedan hol, došli u centralnu salu za sastanak i pri izlasku, odnosno ponuđeno nam je da bacimo pogled, da razgledamo, da obiđemo tu izložbu. I to smo i učinili".
Povezane vesti
Kao izvestilac Evropskog parlamenta iz senke za Crnu Goru, upitan da li je realno da Crna Gora bude članica EU 2028. godine, on kaže da je imao priliku da prošle godine ode u Crnu Goru, a da će uskoro putovati kako u Podgoricu, tako i u Tiranu.
"Njihov ulazak je ostvariv, naravno. Možemo da konstatujemo činjenicu da je Crna Gora ostvarila značajan napredak na svom putu ka pristupanju EU. Za mene je to važna stvar. Crna Gora je mala zemlja sa malim brojem stanovnika, ali, znate, često objašnjavam i ubeđujem moje kolege poslanike u Evropskom parlamentu iz različitih zemalja u korisnost pristupanja tih zemalja, ne samo Crna Gore, već svih zemalja Evropskoj uniji. Zašto smatram da je pristupanje tih zemalja EU važno? Zato što bi to moglo da donese više stabilnosti, više mira, a i više prosperiteta", naveo je on.
On je na kraju intervjua rekao da će se vratiti što je pre moguće kako bih još snažnije podržao integraciju Srbije u Evropsku uniju.
Komentari (0)