Đurđev: Anksiozno srpstvo i nacija bez projekta
Komentari
29/01/2026
-13:04
Dok mi gledamo u sebe i iscrpljujemo se beskrajnim raspravama o detaljima, svet oko nas ne čeka, ne koleba se i ne sumnja. Svet se ubrzano spaja u blokove. Dok mi preispitujemo reči, drugi oblikuju strukture. Dok mi merimo ko je veći i kome je duži, drugi postavljaju vojne, političke i ekonomske osovine koje će određivati naredne decenije. Na Balkanu se, tiho ali efikasno, formira vojno-bezbednosni savez pod snažnim turskim uticajem i pokroviteljstvom. To nije retorika, to je arhitektura. Na Mediteranu, Izrael istovremeno gradi sopstvenu bezbednosnu mrežu, jasno profilisanu, dugoročnu i strateški promišljenu, između ostalog i kao protivtežu turskom širenju. Velike nacije i ozbiljne države ne vode polemike one vode procese, ističe predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.
U izjavi za Euronews Srbija on je dodao to da srpski narod i Srbiju očekuju mnoge turbulencije.
"Srbiju očekuju izbori i neizbežne političke turbulencije. Republika Srpska je pod kontinuiranim pritiskom da se odrekne sopstvene ustavne pozicije i političke volje. U Crnoj Gori, srpski narod, brojčan i istorijski ukorenjen, već godinama živi u političkom rasulu između identitetskog opstanka i političke marginalizacije. Svi relevantni spoljni akteri to pažljivo posmatraju, analiziraju i koriste", naveo je on i dodao:
"A mi? Mi ništa ne oblikujemo. I što je još opasnije čak ni ne pokušavamo. Jednostavna istina geopolitike glasi tako da u svetu postoji nekoliko globalnih projekata. Oni koji ne formulišu sopstveni ili se priključuju tuđem ili postaju zona entropije, prostor bez smisla, bez centra gravitacije i bez ideje budućnosti".
Analizu naše pozicije Đurđev nastavlja dodajući da je "srpski svet" danas između četiri tuđa projekta.
"Srpski svet je danas upravo to - prostor između četiri tuđa projekta. Prostor bez jasnog pravca, bez unutrašnjeg poretka, bez zajedničke vizije. Samo propadanje, konkurencija uticaja i haotično kretanje. Srpstvo je u prošlosti imalo velike i uspešne projekte. Imalo je jasnu predstavu o sebi, o svom mestu u istoriji i o svojoj misiji. Danas novi projekat nije formulisan. Ni državni ni nacionalni ni civilizacijski. Ako uđemo u tuđi projekat, rezultat je uvek isti. Postajemo sredstvo, ne subjekt. I sami počinjemo da se pretvaramo u zonu entropije bez projekta, bez nacije, bez samosvesti". rekao je on i nastavio:
"Zato se mora postaviti bolno, ali suštinsko pitanje da li srpski narod danas, u političkom smislu, uopšte postoji? Kao politički entitet, srpski narod je razrušen početkom XX veka da bi se stvorio jugoslovenski narod. Taj projekat je propao. Zatim je i formalno zatvoren. Ali srpski nacionalni projekat nakon toga nikada nije obnovljen. Ono što je ostalo nije bila zajednica niti nacija, već stanovništvo jedne teritorije. Istovremeno, unutar te iste teritorije, izgradnja nacija malih naroda teče mirno, dosledno i uspešno. Sa sopstvenim elitama. Sa sopstvenim zahtevima. Sa sopstvenim značenjima".
Povezane vesti
On nabraja i to gde se odvija to što on naziva izgradnjom nacija malih naroda.
"U Crnoj Gori svedočimo izgradnji novog identiteta uz sistematsko potiskivanje srpskog. U Republici Srpskoj traje borba za očuvanje već postojeće političke samobitnosti. U Srbiji narod postoji, ali bez artikulisanog istorijskog cilja. Pravac je očigledan. I kraj takođe. Istorijski princip je neumoljiv ili formulišeš sopstveni projekat ili te uključe u tuđi. Treća opcija ne postoji", kaže on i nastavlja:
"Šta, u takvim okolnostima, elita treba da uradi? Za početak, da prestane da na ljude gleda kao na poreske obveznike, a na teritoriju kao na resurs. Da počne da je doživljava kao otadžbinu. Da postane jedno sa narodom u zajedničkoj kulturnoj, etničkoj i verskoj sudbini. Problem nije u izazovima, niti u nedostatku sposobnosti. Problem je dublji. Odsustvo naroda neminovno rađa odsustvo elite. Odsustvo narodnih zahteva prema eliti proizvodi veštačku elitu, ljude drugačijeg kvaliteta i kalibra, koji sebe nazivaju elitom, ali to u suštini nisu. Bez naroda nema projekta. Bez projekta nema budućnosti. Sve ostalo su samo detalji i dekoracije".
Đurđev dodaje i to da postoji razlika između generacija.
"Upečatljiva je razlika između naših baka i deka, pradedova i generacije naših roditelja. Kao da su izrezani iz različitih materijala. U gotovo svakoj porodici oseća se tiha, ali veoma duboka pukotina. Ljudi rođeni ranije živeli su po principu dužnosti, a ne profita. Oblikovali su ih vera, crkva, porodica, zemlja i ukorenjenost. Znali su da čovek ne živi zbog udobnosti, već zbog služenja Bogu, porodici i otadžbini. Taj unutrašnji kod prenosio se ne kroz slogane, već kroz način života, kroz poštovanje hijerarhije, odgovornosti i časti. Čast je bila važnija od straha, a dužnost od lične koristi. Upravo su ti ljudi izgradili državu. Gradili fabrike, odlazili na front i ginuli bez proračuna. Ne zbog profita, već zbog unutrašnje energije srpske civilizacije.
"Generacije rođene posle sedamdesetih odrastale su u drugačijem svetu bez crkava, bez molitve, bez žive tradicije. Odgajali su ih škola, televizija i sistem. Dobili su sigurnost, ali su izgubili ukorenjenost. Karakter je zamenio komfor. Srpstvo je izgubilo strast. Lično je postalo važnije od opšteg dobra. Kada su došle devedesete, ta generacija je bila nespremna za istorijski udarac. Nisu uspeli da održe zemlju na okupu, niti da osećaj dužnosti prenesu svojoj deci".
Đurđev ističe i to da je današnje stanje samo posledica.
Povezane vesti
"Danas živimo posledice tog raskida u Srbiji, u Srpskoj i među Srbima u Crnoj Gori. Ovo su anksiozna i surova vremena. Ponovo postaje jasno da bez unutrašnjeg jezgra ni tehnologija ni novac ni slogani nas ne mogu spasiti. Energija srpstva živi u onima koji osećaju odgovornost, koji traže smisao, koji znaju da život nije samo spisak prava, već prihvatanje obaveza. Država u kojoj odluke donose gomile, saveti i privremeni savezi osuđena je na slabost. Kada 'mnogi' vladaju, niko nije odgovoran. Istorija je to potvrdila nebrojeno puta", kaže i dodaje:
"Jaka država počiva na jasnoj vertikali odgovornosti. Ako nešto želiš, uradiš to. Ako ne želiš, tražiš izgovore. Izgovori su maska za strah i neodlučnost. Znanje bez akcije je mrtvo. Svet se ne pokreće govorom, već delima".
Na kraju, on ističe i to šta je potrebno uraditi kako bi se stanje popravilo.
Povezane vesti
"Vreme je da prestanemo da slušamo one koji lepo govore. Vreme je da počnemo da gledamo one koji deluju tiho, odlučno i odgovorno. Samo tako možemo najpre preživeti, a potom i ojačati u ovom 21. veku u kome nema mesta za slabe i veštačke nacije, u kome nedostatak tradicije i duhovnosti ne može biti nadomešten tehnologijom i veštačkom inteligencijom. Ako ste veštačka nacija ni veštačka inteligencija vas neće spasiti. Jedini izlaz je u samopoštovanju, iz koga prirodno sledi samopouzdanje, a potom i delatna akcija", zaključio je Đurđev.
Komentari (0)