Đurđev: Trampova povelja za "Savet za mir" - planetarna vlast ili milion dolara po čoveku

Objavljena je Povelja za Trampovu glavnu ideju - Savet za mir. Zasad je reč o preliminarnoj verziji dokumenta, ali i takav tekst omogućava da se izvuku bar dva nesporna zaključka već nakon prvog čitanja. Prvo, u dokumentu ne postoji nijedna referenca na Gazu. Drugo, što je još značajnije, ovo očigledno nije zamišljeno kao instrument za rešavanje konkretnih, lokalizovanih sukoba, već kao projekat jednog globalnog "saveta direktora" za upravljanje mirom, kaže Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.

On dodaje da je ova ideja američkog predsednika Donalda Trampa zapravo "pokušaj institucionalizacije kontrole nad pojmom mira".

"Drugim rečima, ne radi se o mirovnoj inicijativi u klasičnom smislu, već o pokušaju institucionalizacije kontrole nad samim pojmom mira. U tom ključu postaje razumljiv i ambicijski domet dokumenta, ovo je pokušaj da Donald Tramp postane svojevrsni CEO planete Zemlje. Zaista, zašto se zadovoljiti borbom za treći predsednički mandat, ako možete da ciljate nešto suštinski veće? Predsednik bez mandata i vlast bez ograničenja. Najindikativniji delovi dokumenta nalaze se u odredbama koje tretiraju poziciju predsedavajućeg Saveta za mir", navodi Đurđev.

On ističe i da postoje ključni pasusi nacrta.

Član 3.2 (a) Donald Dž. Tramp će služiti kao prvi predsednik Odbora za mir, a odvojeno će služiti kao prvi predstavnik Sjedinjenih Američkih Država, pod uslovom samo odredbi Poglavlja III.

(b) Predsednik će imati isključivo ovlašćenje da stvara, menja ili raspušta zavisne subjekte kako je to potrebno ili prikladno za ispunjavanje misije Odbora za mir.

Član 3.3 – Sukcesija i zamena Predsednik će u svakom trenutku odrediti naslednika za ulogu predsednika. Zamena predsednika može se dogoditi samo nakon dobrovoljne ostavke ili kao rezultat nesposobnosti, što je utvrđeno jednoglasnim glasanjem Izvršnog odbora, u kom trenutku određeni naslednik predsednika će odmah preuzeti položaj predsednika i sva povezana ovlašćenja.

Đurđev ističe da ovakav odnos menja demokratiju iz korena.

"Ovakva konstrukcija ukida sve klasične demokratske i međudržavne mehanizme kontrole. Predsednik je istovremeno vrhovni arbitar, zakonodavac, izvršilac i regent sopstvenog nasledstva", kaže on.

Kada je u pitanju reakcija Rusije, Đurđev ističe da je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da je Rusija spremna da donira milijardu dolara.

"Ruska reakcija na inicijativu bila je promišljena i taktički kontrolisana. Vladimir Putin zahvalio je Trampu na pozivu u Savet za mir i najavio da je Rusija spremna da donira milijardu dolara iz zamrznute ruske imovine fondu Saveta. Istovremeno, Moskva je naglasila da će mogućnost formalnog pristupanja biti razmotrena naknadno, nakon konsultacija Ministarstva spoljnih poslova i relevantnih partnera".

Đurđev ističe i to da su se ruski predstavnici već sreli sa Stivom Vitkofom.

"Putin je takođe istakao da američke pretenzije na Grenland ne dotiču Rusiju, ali je u istom dahu najavio i dolazak Vitkofa i Kušnera u Moskvu na razgovore o Ukrajini. Podsećanja radi, Dmitrijev se već ranije sastao sa Vitkofom u Davosu".

Ipak, smatra Đurđev, u celoj toj prili posebno mesto zauzima Grenland.

"Putin je izneo procenu da je ekonomska vrednost Grenlanda 200–250 miliona dolara, upoređujući ga sa Aljaskom, ali je suštinsku poentu formulisao jasnije - američki interes nije u prirodnim resursima, već u pretvaranju ostrva u vojno uporište protiv Rusije. Geografska blizina strateškim objektima na severu Rusije čini Grenland idealnom platformom za raspoređivanje raketa i bombardera", kaže on i nastavlja:

"Još pedesetih godina prošlog veka, SAD su razmatrale opciju razmeštanja nuklearnih bojevih glava upravo na tom prostoru. Istovremeno, Danska je označena kao država koja je Grenland tretirala kao klasičnu koloniju, često surovo i bez stvarnog poštovanja lokalnog stanovništva. Od „meke moći“ ka otvorenoj imperiji".

Đurđev dodaje i koje su implikacije ovakvog američkog pristupa mirovnim rešenjima u svetu.

"Ono što ovaj koncept suštinski razlikuje od prethodnih američkih strategija jeste napuštanje modela tajne kontrole putem međunarodnih finansijskih institucija kao što su MMF i Svetska banka. Umesto toga, uspostavlja se model otvorene dominacije silom – bez posrednika, bez iluzija i bez diplomatskog kamuflažnog jezika", kaže on i dodaje:

"Aneksija Venecuele, pritisci na Iran i pitanje Grenlanda nisu izolovani incidenti, već delovi jedinstvenog plana širenja američke imperije. U tom kontekstu, odnos prema Evropi postaje razumljiv: evropske elite tretiraju se kao 'nelegitimna kasta', dok se EU posmatra kao budući protektorat i vojna baza za pritisak na Rusiju".

Đurđev dodaje da je dugoročni plan SAD ipak opkoljavanje Rusije sa svih strana, bez obzira na sve ekonomske činioce saradnje dve strane.

"Američka elita, bez obzira na Trampovu retoriku, Rusiju ne vidi kao partnera, već kao 'benzinsku pumpu sa nuklearnim oružjem'. Dugoročni plan, u vremenskom rasponu od 10 do 30 godina, jeste opkoljavanje, slabljenje i konačno uspostavljanje kontrole nad ruskom teritorijom i resursima a time i nad čitavom Evroazijom", kaže on i nastavlja:

"U tom smislu, sveobuhvatni razvoj ruskih oružanih snaga, jačanje državnosti i pobeda u specijalnoj operaciji predstavljaju jedini racionalan odgovor na Trampov imperijalizam, iza kog stoje globalističke elite koje otvoreno sanjaju o nestanku Rusije sa karte sveta. Tramp je to formulisao grubo i direktno - 'Posle rata koji smo pobedili — da nije bilo nas, svi biste govorili nemački i možda malo japanski. A posle rata, dali smo Grenland Danskoj. Ali oni su nezahvalni'. Ovde nije ključan sam Tramp, već presedan. Nikada ranije niko nije tako govorio snažnim državama ni Srbiji, ni Rusiji, ni Nemačkoj, ni Francuskoj. Čak su i neprijatelji birali reči".

Đurđev navodi i razloge za takav pristup.

"Razlog je jednostavan - iza tih država je postojala stvarna moć. Danas se ovakve izjave ne čuju zato što su drugi postali hrabriji, već zato što su neki postali slabiji. Problem nije u tuđoj aroganciji, već u sopstvenoj neefikasnosti, razvučenosti odluka i nedostatku jasnih konačnih ciljeva. Jakima se ne drže predavanja. Jaki se poštuju. Poštovanje nije saosećanje. Poštovanje je rezultat".

Đurđev zaključuje i psihološkim mehanizmom do kojeg se dolazi.

"Prema Talon-Boudriju, prikaz novca aktivira ne samo vizuelni korteks, već i centre za emocije, motivaciju i donošenje odluka. Vrednost nije bitna reakcija je automatska. Ketlin Vos je pokazala da izlaganje simbolima novca povećava upornost, ali i socijalnu otuđenost, stvarajući iluziju autonomije i samopouzdanja koje ne korespondira sa kvalitetom odluka", kaže on i zaključuje:

"U tom svetlu treba čitati i vest da Tramp razmatra mogućnost da svakom stanovniku Grenlanda ponudi milion dolara ukoliko ostrvo glasa za priključenje SAD. Sa oko 57.000 stanovnika, cena bi iznosila 57 milijardi dolara - sitan trošak za imperiju, ali moćan neurobiološki signal".