Raste napetost između Amerike i Irana: U regionu raspoređeni nosači aviona i trupe - koji su vojni potencijali SAD

Američki predsednik Donald Tramp objavio je 21. aprila u kratkom vremenskom periodu dve kontradiktorne izjave, što inače oslikava njegovo delovanje od početka drugog mandata januara 2025. godine. Prvo je izjavio da će bombardovati Iran, a nakon toga da je na molbu pakistanskog premijera i načelnika generalštaba produžio trajanje primirja na neodređeni period. Čime raspolažu u vojnom pogledu SAD i Izrael u slučaju novog rata sa Iranom i šta se može očekivati u budućnosti? 

Kako to prenose izraelski mediji, američki ambasador u toj zemlji Majk Hakabi je danas hitno pozvan na dalja savetovanja u Vašington radi učešća u mirovnim pregovorima između Izraela i Libana. Hakabi je još ranije poznat svetskoj javnosti po svojim stavovima koji podržavaju širenje i stvaranje velikog Izraela, o čemu je već pričao u jednoj izjavi. Može se sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da će razgovori u Vašingtonu ići u pravcu toga kakvo je raspoloženje Izraela u slučaju ponovih napada na Iran, iako to nije glavna tema njegovog odlaska.  

Ono što brine jesu izjave iranske strane koje su se čule nakon Trampove objave. Iranski zvaničnik Mehdi Mohamadi, savetnik predsednika parlamenta Galibafa, je poručio da "produženje primirja ne znači ništa" i da je ono samo kupovina vremena SAD da izvrše novi iznenadni udar. Iz medija te zemlje takođe stižu poruke da zvanični Teheran "neće priznati prekid vatre" i da ga se možda neće pridržavati.    

Pomorske snage SAD se uglavnom oslanjaju na dve grupe nosača aviona, kao i na razarače i podmornice koji su u njihovoj pratnji. Nosač aviona USS Džerald Ford je nakon popravke i saniranja štete u Splitskoj luci ponovo u zoni dejstva. Prvo je bio raspoređen u Istočnom Mediteranu, a zatim je premešten u Crveno more kako bi branio izraelsku teritoriju u slučaju napada Huta iz Jemena.   

Drugi nosač aviona USS Abraham Linkoln se već nalazi u Indijskom okeanu i pomaže ostalim američkim brodovima, pre svega razaraču USS Tripoli, u blokadi iranskih luka. Mnogi analitičari smatraju da je na odluku Trampa o odlaganju napada i produžetku primirja uticala činjenica da treći nosač aviona USS Džordž Buš još uvek nije stigao u zonu odakle može operativno da deluje prema Iranu. Njegov se dolazak očekuje u narednih 3 do 5 dana, jer se on trenutno nalazi kod obale Kenije. 

Tanjug/AP/Altaf Qadri

Prema zvaničnim podacima svaki od nosača aviona može da ponese do 90 letelica, što ukazuje da će američke snage raspolagati sa oko 270 aviona četvrte i pete generacije. Kad je reč o lovcima četvrte generacije, to su uglavnom F-15 Igl i F-16 Falkon, koji su namenjeni za borbu sa drugim avionima, uništavanje radarskih položaja i bombardovanje neprijateljskih položaja. Njima treba pridodati ozbiljan broj F/A-18 Super Hornet, koji su se proizvodili u dve verzije tako da predstavljaju četvrtu i 4.5 (4+) generaciju, u zavisnosti od godine proizvodnje. 

Lovci pete generacije, F-22 Raptor i F-35 predstavljaju ponos američkog vazduhoplovstva. Prvi od navedenih, F-22 Raptor je napravljen 1991. godine od strane američke avio industrije sa ciljem da omogući stvaranje prevlasti u vazdušnom prostoru neprijateljske države. Vlada u Vašingtonu do sada nije dozvolila niti jednoj državi da kupi ovu klasu aviona, te se do sada svih nešto manje od 200 proizvedenih primeraka nalazi u sastavu američkog vazduhoplovstva. Ono što jeste glavna karakteristika ovog aviona je to što njegov aerodinamičan oblik utiče na to da bude manje uočljiv od strane neprijateljskih radara, a velika pokretljivost i brzina mu daju prednost u borbi. Za sada F-22 nije izgubio niti jednu borbu što mu daje status ne poraženog aviona u bitkama vazduh-vazduh. 

Avion F-35 je proizveden u mnogo više primeraka u odnosu na F-22, a američka vlada je dozvolila prodaju svojim saveznicima, pa se on sada nalazi u vazduhoplovstvu mnogih zemalja. Na Bliskom istoku Izrael poseduje oko 50 ovih aviona, a očekuje se da u narednim godinama stigne još 25 primeraka koje je platila vlada u Tel Avivu. No međutim on nije mnogo korišćen u vazdušnim borbama sa drugim avionima, pa je obaranje iranskog školskog aviona Jak-130, ruske proizvodnje, prvi uspešni pogodak. Ova klasa aviona veoma je doprinela uništavanju iranske PVO u ratovima 2025. i 2026. godine, ali navodi koji stižu iz Teherana govore da je u toku poslednje operacije „Ričući lav“ iranska vojska oborila 2 aviona F-35, što američka strana negira.  

Flight Plan / Alamy / Profimedia

Ono čime vojska SAD još raspolaže jeste elitna 82. vazdušno-desantna divizija koja je dovedena na prostor Bliskog istoka verovatno sa ciljem da izvrši desantni udar na neko ostrvo u Persijskom zalivu, u slučaju potrebe vršenja većeg pritiska na vladu u Teheranu. Njima pomažu 11. i 31 ekspediciona jedinica marinaca koje su uvrštene u sastav Bokserske amfibijske grupe, koju čine tri jurišna broda USS Boxer, USS Cumstock i USS Portland.   

No međutim, ono u čemu može oskudevati američka strana jeste ograničen broj PVO raketa, kako je to prenosila inostrana štampa tokom sukoba sa Iranom. Takođe, problem može predstavljati i ograničeno delovanje radarskih sistema koje je Iran uspeo da uništi tokom prethodnog sukoba, kao na primer onaj vredan 1,1 milijardu dolara u bazi Al-Udeid u Kataru.