Apostolović: Cilj je da do juna ispunimo obaveze na evropskom putu, kamen spoticanja je set pravosudnih zakona
Komentari
22/02/2026
-10:13
Ambasador Srbije pri Evropskoj uniji i šef Operativnog tima Danijel Apostolović kaže za RTS da postoji volja i energija kao nikada do sada da se realizuju postavljeni ciljevi na evropskom putu Srbije. Ističe da je Brisel i dalje kritičan prema setu pravosudnih zakona, kao i da je važno da se to pitanje reši što pre kako bi se klaster 3 vratio na dnevni red.
Ispunjavanje svih obaveza iz oblasti vladavine prava do juna ostaje ključni cilj Srbije na putu ka Evropskoj uniji, kaže Danijel Apostolović.
"Ključna poruka za mene je cilj koji je predsednik Vučić postavio, a to je da se sve obaveze iz oblasti vladavine prava ispune do juna. Tu je dosta zakona, veliki broj strateških dokumenata, ali i dokaz primene zakona", dodaje Apostolović.
Poručuje da se poseban akcenat stavlja na ispunjavanje preostalih preporuka ODIHR-a.
"Predsednica Narodne skupštine već uveliko radi na tome. To je važno i zbog predstojećih izbora u toku ove godine. Važno je, takođe, da se u skorijem periodu u potpunosti formira REM, dakle da se izaberu preostali članovi REM-a", navodi Apostolović.
Naglašava i važnost pripreme preostalih klastera za otvaranje.
"Takođe, cilj nam je da i to završimo do juna. Dakle, da budemo u potpunosti spremni. Uradićemo sve da se u narednom periodu sa Evropskom komisijom usaglasimo o konkretnim terminima", ističe Apostolović.
Povezane vesti
Ukazuje da su imali sastanak Operativnog tima za pristupanje EU sa generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Hertom Jan Kopmanom i sa njegovim timom, prenosi RTS.
"Mislim da možemo apsolutno da računamo na njegovu podršku u narednom periodu, kao i na podršku ambasadora Evropske unije u Beogradu Andreasa fon Bekerata i njegovog tima. Ono što sam ja dodatno tražio od Kopmana jeste da Srbiju uvrsti među prioritetne kandidate kako bi se proces sam po sebi brže odvijao, kako ne bismo mesecima čekali na komentare na zakone, podzakonske akte koje u narednom periodu budemo slali Evropskoj komisiji", kaže Apostolović.
"Ima i volje i energije, možda kao nikad do sada"
Na pitanje da li postoji dovoljno volje i energije u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti za realizaciju postavljenih ciljeva, sagovornik odgovara potvrdno.
"Apsolutno ima i volje i energije, možda kao nikad do sada. Ja vam to kažem kao neko ko je u ovom procesu od samog početka. Na kraju krajeva, tu je i moja energija da pokrenem brojne stvari“, naglasio je Apostolović.
Dodao je da se u prethodne tri nedelje video sa gotovo svim našim ministrima, državnim sekretarima, pomoćnicima ministara.
"Detaljno smo razgovarali o svemu onome što nas čeka. Važno je zaista da uđemo u novu dinamiku odnosa sa Evropskom unijom. U petak sam na poziv premijera Macuta bio i na sednici Vlade gde sam informisao ministre i članove Vlade o svemu onom što je Operativni tim do sad uradio i šta su naši planovi za bližu budućnost", dodao je Apostolović.
Poručuje da i zakonodavna i izvršna vlast, ali i sudstvo i tužilaštvo i druge organizacije imaju veliki broj obaveza.
Povezane vesti
"To se najbolje vidi kada se pročita Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku i u tom smislu važno je da svi budemo maksimalno efikasni", kaže Apostolović.
Klaster 2 najbliži otvaranju, najviše izazova u poglavljima 23 i 24
Prema njegovoj oceni, klaster 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, trenutno je tehnički najbliži otvaranju.
"Za taj klaster je nadležan ministar Siniša Mali. On je sa svojim timom detaljno razradio planove. Imamo spreman Zakon o kontroli državne pomoći, urađen je takođe Akcioni plan za šeme državne pomoći. Evropskoj komisiji takođe treba da dokažemo nezavisnost Komisije za kontrolu državne pomoći", objašnjava Apostolović.
Ukazuje da je nešto izazovnija situacija kad je reč o klasteru 5 koji se odnosi na poljoprivredu, koheziju i resurse.
"Tu Ministarstvo poljoprivrede ima zahtevan zadatak, 10 zakona, a Ministarstvo zdravlja dva zakona. Oba ministra su već krenuli sa izradom ovih zakona", dodaje.
Što se tiče klastera 6, kaže da tu nemamo nikakvu konkretnu obavezu da ispunimo.
"Tu je neophodno da dođe do političkog konsenzusa među još nekoliko država članica da nam daju saglasnost na izveštaj o skriningu kako bismo mi dostavili našu pregovaračku poziciju za poglavlje 31 – Zajednička spoljna i bezbednosna politika", navodi Apostolović.
U narednom periodu, a procenićemo koji je to najpovoljniji trenutak, pokrenućemo to pitanje, kaže Apostolović.
"Najviše izazova mislim da će biti u poglavljima vladavine prava 23 i 24. Detaljno sam pogledao prelazna merila, ima ih 91 za ova dva poglavlja. Moja gruba i našeg tima procena je da smo 27 ispunili, 18 delimično, 46 smo već počeli razne aktivnosti ka ispunjavanju. Dakle, ambiciozan plan, ali verujem da ćemo ga dostići do juna", poručuje Apostolović.
Govoreći o tome da li je otpočeo razgovore i sa nevladinim organizacijama, Apostolović kaže da jeste.
"Imao sam dobar sastanak sa Bojanom Selaković, koordinatorkom Nacionalnog konventa. Mislim da je jako važno da u narednom periodu intenziviramo komunikaciju i odnos. Ono što mi je važno da smo se Bojana i ja razumeli da je važno da se postigne napredak u procesu evropskih integracija Srbije", dodaje Apostolović.
Pravosudni zakoni i kritike Brisela
Brisel je, kako kaže Apostolović, i dalje kritičan prema setu pravosudnih zakona usvojenih u januaru.
"Jedna od ključnih zamerki, ne ulazeći u suštinu, jeste i procedura. Dakle, kao država u procesu pristupnih pregovora, bili smo u obavezi najpre da zatražimo mišljenje Venecijanske komisije, pa potom da sve zakone pošaljemo Evropskoj komisiji, kako mi kažemo na konačno zeleno svetlo. U međuvremenu, kako bismo iskomunicirali to na adekvatan način sa kolegama iz Brisela, predsednica Narodne skupštine je uputila zahtev za urgentnim mišljenjem Venecijanske komisije. Čim budemo dobili to mišljenje, postupićemo po njemu i to je poruka koju smo preneli Briselu", naveo je Apostolović.
Reakcija briselskih zvaničnika je da je važno da se ovo pitanje što pre reši.
"Ono nam jeste kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora i moje mišljenje i ocena na osnovu mojih razgovora je da se klaster 3 i cela priča o otvaranju klastera 3 neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne bude završilo", poručuje Apostolović.
Koji su ciljevi
Kada je reč o ciljevima u narednom periodu, Apostolović kaže da postoji agenda.
"U narednih 10 dana detaljno ćemo definisati sve aktivnosti sa Evropskom komisijom, rokove završetka. Mi moramo sa njima sada da uđemo u jednu potpuno drugačiju dinamiku odnosa. Do sad se podrazumevalo, za jedan zakon vama treba godinu, godinu i po dana da ga usvojite. To ovim tempom i ciljevima koje smo postavili nećemo moći. Dakle, mislim da ćemo morati da budemo bukvalno u dnevnoj komunikaciji sa njima. Moraće i oni da pojačaju svoj tim, mi svoj tim da pojačamo i da prosto prioritetno postupamo prema svemu onome što budemo postavili kao ciljeve", navodi Apostolović.
Cilj je da se do juna završi najveći deo ključnih obaveza i stvore uslovi za otvaranje novih klastera.
"Verujem da možemo da postignemo značajan napredak u narednim mesecima, a zaključno sa junom da završimo najveći deo ključnih obaveza koje su postavljene kao ciljevi", poručuje Apostolović.
Ističe i da sledeći klaster koji bi trebalo da bude otvoren je klaster 3.
"Ne želim da licitiram o mogućem vremenu otvaranja. Najpre, mislim da treba da rešimo situaciju u vezi sa novousvojenim setom zakona, da formiramo REM i da onda počnemo ponovo da razgovaramo sa državama članicama na temu otvaranja klastera. Verujem da ćemo do juna biti spremni za otvaranje i preostalih klastera. Važno je da budemo spremni, jer nikad ne znate kada će političke okolnosti da se možda promene. I ako krenemo stvarno, a verujem da hoćemo već u narednim danima, sa svim ovim reformama, to će kreirati i drugačije mišljenje i percepciju o Srbiji među državama članicama", zaključio je Apostolović.
Komentari (0)