"Odjekivali su pucnji i bombe": Tog dana počeo je lov na Srbe - 22 godine od pogroma na Kosovu i Metohiji
Komentari17/03/2026
-12:31
Navršava se 22 godine od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji. Bilans dvodnevnog divljanja desetina hiljada Albanaca: 19 poginulih Srba, 4.000 proteranih Srba, uništeno više od 900 srpskih kuća, zapaljeno, porušeno i oskrnavljeno 39 crkava i manastira, među njima i Crkva Bogorodice Ljeviške, koja je pod zaštitom Uneska. Sećanja na dane smrti i straha, još su sveža.
Tog 17. marta 2004, pred očima više od 30.000, do zuba naoružanih pripadnika mirovne misije, počeo je lov na Srbe. U Prištini, Kosovu Polju, Obiliću, Lipljanu, gorele su srpske kuće, uništavani njihovi stanovi. U Kosovskoj Mitrovici, na terasi, snajperom iz Južnog dela grada, ubijena je Jana Tučev.
"Iz priča koje su nama posle par godina rekli neki od komšija, ona se u tom trenutku sasvim slučajno našla na samoj terasi, zatvorenoj. Iz kog razloga je stajala tu, nikome nije jasno....... U tom trenutku kada se to desilo, samo se čuo dovik, kako je zvala mog tatu i posle toga se više ništa nije čulo. A odjekivali su i pucnjevi i bombe, svašta se čulo", rekla je za Euronews Srbija Eleonora Nedić, ćerka ubijene Jane Tučev.
Gradovi su očišćeni od Srba, a desetine srpskih sela je nestalo za samo nekoliko sati. Razulareni ekstremisti, njih više od 70.000, ostavljali su iza sebe pustoš.
"Pokrivala sam deci glavu da ne čuju pucnje, da ne čuju kako padaju krovovi zapaljenih kuća, da ne čuju ništa, ali pored toga, one su znale, njih dve od osam i 12 godina su znale. Ova mala je plakala zato što je videla da joj sestra plače", priseća se Dragana Stanojević iz Kosova Polja dešavanja tog dana.
Dragan Ćirković iz Kosova Polja ispričao je šta se tog dana desilo u Kosovom Polju.
"Sa roditeljima sam bio kod kuće kada se kuća zapalila, zapalili su je ne znam kojom napravom, nije ni bitno. Uspeo sam to da ugasim mlekom, jer je tada nestalo i vode i struja i telefoni, bukvalno sve, bukvalno kao da su nam obeležavali kuće", ispričao je Ćirković.
Povezane vesti
Plamen je gutao sve što su vredni domaćini sticali godinama i decenijama.
"Gledaš kako ti gori kuća, gori ti sve, i detinjstvo, i mladost, i starost. Sve ono što je lepo izgorelo je za pet minuta", dodao je Ćirković.
Euronews Srbija
Slavomir Mirić iz Lipljana ispričao je šta se dešavalo tog dana u Lipljanu.
"Radili su po tom principu pošto su imali neke tkanine, natope ih benzinom, a kanistere su dovlačili od Doma zdravlja koji je 50 metara od nas, tu su bili skladišteni i onda bace na krov srpskih kuća i počne da gori i onda njihovo divljanje, besnilo i kada su stigli do kuće Nenada Vesića, on je izašao, pošto je živeo sa sestrom i majkom, pokušao je da njih odbrani....ranili su ga, on je pao i onda su njegovo telo ubacili u kuću koja je gorela", naveo je Slavomir Mirić iz Lipljana.
Živ je spaljen i Zlatko Trajković iz Kosova Polja, u kući u blizini crkve Svete Katarine, koja je minirana. Poseban rušilački nagon napadači su ispoljavali nad srpskim hramovima u Podujevu, Prištini, Prizrenu, Uroševcu... Uništavali su svedoke vremena i istorije.
"U crkvi svetog Nikole sada ne postoji ništa što je bilo pre martovskog pogroma, znači pre paljevinje crkve. Ovde se nalazio jedan od najlepših ikonostasa u srpskoj pravoslavnoj crkvi, rad debarskih majstora koji je bio na neki način po ovom sadašnjem vremenu rečeno, nekim novom jezikom, u 3 D izradi", rekao je Staniša Arsić, prištinski paroh.
Nekadašnji sveštenik Bogorodice Ljeviške Vladan Vukomanović rekao je da tokom martovskog pogroma za razliku od drugih crkava koje su stradale u Prizrenu, Bogorodica Ljeviška je stradala na jedan drugačiji način.
Povezane vesti
"Albanski ekstremisti su ovde uneli gume i burad sa naftom i to sve upalili. Tako da je ceo freskopis bio u gareži. I u dosta je lošem stanju. Te godine je poskidan olovni krov, zvono je palo i obnova Bogorodice Ljeviške je u toku", dodao je.
A sve je počelo nakon vesti kosovskog javnog servisa, za koju je dokazano da je lažna, da su Srbi krivi za utapanje albanskih dečaka u selu Čabra kod Zubinog Potoka.
Kako su Srbi preživeli pogrom i gde su danas
Za Euronews Srbija o 17. martu od pre 22 godine govorio je i politikolog Ivan Tomić iz Gračanice, koji je tada imao oko 14 godina. Kako je rekao, sećanja na taj dan ostala su duboko urezana.
Povezane vesti
"Taj 17. mart ostaje duboko urezan u kolektivno sećanje svih Srba koji su tada bili ovde, koji su preživeli sve ono što se tog dana dešavalo. To su strašne stvari koje niko normalan ne zaslužuje da mu se dogode. Najviše je poražavajuće što i danas niko nije odgovarao za te zločine", rekao je Tomić.
Tomić se tog dana nalazio u Čaglavici, gde su se njegova porodica i on sklonili nakon 1999. godine, kao interno raseljena lica iz Prištine.
"Stanovali smo bukvalno na početku Čaglavice, odmah pored magistralnog puta. Kada je masa rulje krenula iz pravca Prištine, nekoliko stotina Srba, uključujući mene, okupilo se na ulazu u selo sa motikama, lopatama i svim što smo imali kod kuće. Nažalost, nismo imali oružja. Psihološki smo pokušavali da se suprotstavimo i možda odvratimo rulju. Kada je kordon KFOR-a počeo da se povlači, masa je lagano prodirala do sela. Počelo je paljenje, čuli su se i pucnji, pa smo se sa porodicom i prijateljima evakuisali u drugi deo sela", prisetio se Tomić.
Govoreći o današnjem položaju Srba na Kosovu i Metohiji, Tomić ističe da formalno Srbi učestvuju u privremenim prištinskim institucijama, ali da prava koja postoje "na papiru" retko funkcionišu u praksi.
"Veliko je nepoverenje između Srba i Albanaca i žalosno je da u 21. veku elementarna ljudska prava poput slobode kretanja, bezbednosti ili imovinskih prava moramo tretirati kao politička pitanja. Položaj Srba postaje sve teži, što vidimo svakog dana kroz zakone i praksu", zaključio je Tomić.
Više o tome pogledajte u videu ispod:
Komentari (0)