Kako je NATO bombardovanje 1999. oblikovalo narativ agresija i međunarodne odnose: Mitić i Ković u emisiji "Plenum"

U emisiji Plenum, dr Aleksandar Mitić, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, i dr Miloš Ković, istoričar i univerzitetski profesor, razgovarali su o formiranju i promeni narativa o agresijama, od NATO bombardovanja 24. marta 1999. do savremenih intervencija u Iranu i na Bliskom istoku. Sagovornici su posebno istakli kako je odluka o početku bombardovanja SR Jugoslavije uticala na percepciju "dobrih" i "loših" agresija u međunarodnim okvirima, te kako se taj narativ prenosi kroz medije i udžbenike čak i danas.

Svedočanstvo sa lica mesta: Mitić opisuje traumatične scene

Dr Mitić, koji je bio jedini novinar zapadnog medija prisutan svih 78 dana na Kosovu i Metohiji, priseća se scene od 1. maja 1999. godine.

"Bio je sunčan dan, posle dugog perioda bombardovanja, i u Prištini se održavao koncert grupe Galija. Nekako je delovalo kao normalnost, ali iznenada sam dobio poziv da se hitno uputim prema Podujevu".

Tamo su Mitić, direktor Medija centra Radovan Urošević i kanadski novinar Pol Votson, dobitnik Pulicerove nagrade, bili svedoci napad NATO aviona.

"Avion se spustio u punoj brzini i eksplozija je uništila deo mosta pred nama. Mislili smo da je kraj. Bacili smo se u jarak i preživeli, dok su ambulantna kola pogođena, a doktor ranjen. Da smo išli samo nekoliko sekundi brže, ne bismo preživeli", priseća se Mitić.

Euronews

U ovom napadu stradalo je 14 dece, a Mitić je odmah izvestio da je NATO odgovoran. 

"Za razliku od ranijih incidenata koje je NATO pokušavao da demantuje, ovoga puta je priznanje došlo brzo. Koristili smo serijske brojeve bombi da dokažemo odgovornost, što je omogućilo da se breaking news objavi i potvrdio da su to NATO bombe", dodaje Mitić.

Naglašava da je događaj pokazao koliko je medijska kontrola ključna u vojnim operacijama. 

"Sticajem okolnosti, tog dana se dešavao samit Evropske unije. I Toni Bler izlazi pred novinare i svi novinari ga pitaju - upravo smo dobili vest, AFP javlja da je NATO pogodio kolonu Albanaca koji se nalaze na traktorima. I Bler je reagovao tako što je rekao, ne znam ništa o tome, ali znajući Srbe -  to mora da su oni učinili", priseća se Mitić i dodaje:

"Tog dana, a to smo saznali mnogo kasnije iz izveštaja britanskog Sandej Tajmsa koji je pisao tome u novembru 1999. godine, te večeri je bilo dosta dramatično u NATO i na relaciji između Londona i Vašingtona. Bil Klinton je te večeri pozvao Tonija Blera i rekao: Toni, nakon ovoga što se dogodilo danas na zapadu Kosova, mislim da mi gubimo medijski rat u Srbiji". 

Prema rečima Mitića, NATO je počeo bombardovanje pod izgovorom da brane Albance od potencijalne agresije, i ne samo agresije, nego genocida za koji se Srbi spremaju. 

"Umesto sprečavanja te humanitarne katastrofe, sad ne samo da smo videli još veću humanitarnu katastrofu, već vidimo da NATO ubija te Albance koje je došao da štiti. NATO je shvatio da gubi medijski rat. Posle napada na kolonu traktora 14. aprila, Toni Bler je naveo da će preuzeti kontrolu nad propagandom. Sledeće nedelje krenuli su u kampanju urušavanja svakog otpora – bombardovanjem RTS-a i kontrolom informacija širom Evrope".

Dr Mitić ističe da je tadašnja propagandna mašinerija imala za cilj da opravda intervenciju NATO-a i preokrene javno mnjenje, dok su stvarne žrtve i razaranja relativizovani. 

"Ovo je primer kako se rat za narativ vodi paralelno sa fizičkim sukobom. Lažne vesti su bile svakodnevica, a mi smo morali da dokumentujemo svaku činjenicu, svaki krater, svaki serijski broj bombe da bismo dokazali istinu", rekao je Mitić.

Političke i geopolitičke posledice

Dr Ković objašnjava kako je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. bilo signal da međunarodna pravila više nisu apsolutna. 

"To je prelazak iz unipolarnog u multipolarni svet. NATO je poslao poruku da se pravila ne poštuju, a Rusija i Kina su jasno videle da sledeći na redu mogu biti oni", rekao je Ković.

On ističe da je bombardovanje SR Jugoslavije oblikovalo način na koji se kasnije tretiraju intervencije u Libiji, Iraku, Siriji, Avganistanu, a sada i Iranu. 

"Ulazimo u epohu krstaških ratova za liberalne vrednosti i ljudska prava. Ovo nije više samo lokalna agresija, već ideološki sukob koji se vodi širom sveta", dodaje Ković.

Ističe da je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji pretrpela genocid, dok je ostatak sveta često ignorisao patnju civila.

"Vojska i narod su se hrabro držali, ali posledice su strašne. Bombardovanje je signaliziralo da međunarodna pravila više ne važe", ističe Ković.

Euronews

Sagovornici naglašavaju da linija intervencija koja počinje na Kosovu 1999. vodi do savremenih napada, uključujući akcije na Bliskom istoku. 

"Toni Bler je tada izjavio da Vestfalski mir više ne važi, da počinje nova epoha ratova za vrednosti. To je početak krstaških ratova koje danas vidimo u Iraku, Libiji, Siriji, Avganistanu i Iranu", istakao je Ković. 

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.