Nikolić: Hapšenja Srba na Kosovu i Metohiji "puzeće" etničko čišćenje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić izjavila je danas, povodom najnovijih hapšenja Srba na KiM koje Priština sumnjiči za navodne ratne zločine, da nije reč o izolovanim incidentima, već o kontinuiranoj politici uslovljavanja, pritiska i terora nad Srbima i dodala da međunarodna zajednica ima načina da zaustavi takvu politiku Prištine, ali da reakcije uglavnom ostaju na nivou verbalnih osuda.
"Politika uslovljavanja, pritiska i terora, kako je predsednik (Vučić) rekao, jezivog terora na prostoru Kosova i Metohije, sa jednim jedinim ciljem - da tamo ne postoji ni pravo ni pravda za srpski narod", rekla je za RTS Nikolić.
Dodala je da se tako oduzimaju sva ljudska i osnovna prava, a prostor za normalan život sve više nestaje.
Nikolić je ukazala da međunarodna zajednica ima mehanizme da zaustavi takvu politiku Prištine koja, kako je istakla, teži da jednim potezom etnički očisti prostor Kosova i Metohije, budući da su Srbima na Kosovu i Metohiji oduzeta sva prava, i individualna i kolektivna.
Prema njenim rečima, na KiM je dovoljno da neko bude optužen za navodne ratne zločine na osnovu svedočenja, bez obzira na to da li je optužba tačna.
"U devedeset devet od sto slučajeva znamo da nije", navela je Nikolić i dodala da o tome, međutim, sudi Priština, odnosno politički sud koji nema veze sa pravom i pravdom.
Podsetila je da uhapšeni žive na području KiM 27 godina i da ranije nikada nisu bili predmet istrage.
Povezane vesti
Nikolić je primetila da je fokus Prištine sve više na severu Pokrajine, s ciljem da preostalo stanovništvo napusti taj prostor i ocenila da je reč o ''puzećem'' etničkom čišćenju.
Ona smatra da međunarodna zajednica ima načina da uslovi Prištinu - pre svega finansijskom pomoći, statusom glavnog posrednika u dijalogu i da SAD imaju veliki politički i bezbednosni uticaj.
Prema njenim rečima, problem predstavlja politika "okretanja glave" i saopštenja bez rokova, na šta se, kako kaže, Priština u prethodnom periodu navikla, budući da reakcije međunarodne zajednice uglavnom ostaju na nivou verbalnih osuda bez prave kazne.
To, dodala je, omogućava nastavak politike etničkog čišćenja, naročito izražene u poslednje četiri godine.
Kao primer pozitivnog angažovanja međunarodne zajednice Nikolić je navela slučaj Visokih Dečana.
"Imali smo primer Visokih Dečana kada međunarodna zajednica zaista hoće da pomogne i kada se zaista u pravom smislu te reči uključi u rešavanje problema", rekla je Nikolić.
Podsetila je da je odluka ustavnog suda u Prištini, doneta 2016. godine, sprovedena tek između 2018. i 2020. godine upravo zahvaljujući angažovanju međunarodne zajednice.
Povezane vesti
Naglasila je da je to, ipak, samo jedan primer, ali da pokazuje da međunarodna zajednica, kada to želi, raspolaže mehanizmima da deluje, poput nedavne obustave radova u zaštićenoj zoni manastira.
Komentari (0)