Volodimir Zelenski u Beogradu: Šta donosi poseta Srbiji i gde je prostor za saradnju dve zemlje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mijat Kostić iz organizacije „Novi Treći Put“ ocenio je da dolazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u Srbiju nije potpuno neočekivan, imajući u vidu prethodne kontakte dve zemlje i posetu predsednika ukrajinskog parlamenta Beogradu.
„Vidimo da možda tajming nije toliko neočekivan. Pre toga je bio i predsednik parlamenta Ukrajine u poseti Srbiji i tada je potvrđeno da dve zemlje imaju dosta toga zajedničkog“, rekao je Kostić za Euronews Srbija.
Prema njegovim rečima, jedna od ključnih poruka posete jeste mogućnost jačanja saradnje Srbije i Ukrajine, posebno kroz evropske integracije, ekonomiju i energetiku.
„Najviše će se fokusirali na to da su i Srbija i Ukrajina potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji i da imaju neku zajedničku budućnost“, naveo je Kostić.
Govoreći o mogućim političkim temama razgovora Vučića i Zelenskog, Kostić je istakao da postoji prostor za saradnju zbog sličnih stavova dve zemlje kada je reč o pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
„Ukrajina nije priznala Kosovo. Zajednička borba za suverenitet i teritorijalni integritet možda je i nešto što najviše vezuje Srbiju i Ukrajinu“, rekao je on.
Euronews Srbija
Dodao je da je Srbija od početka rata u Ukrajini javno podržavala očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, dok je Kijev ostao pri stavu nepriznavanja nezavisnosti Kosova.
Povezane vesti
Kostić je podsetio i na istorijske veze dve zemlje, navodeći da je Ukrajina svojevremeno osudila bombardovanje tadašnje Jugoslavije.
„Vidimo da tu postoji neki vid političkog poverenja“, ocenio je.
Energetika i namenska industrija kao moguća polja saradnje
Kada je reč o ekonomskim odnosima, Kostić smatra da najveći potencijal postoji u energetici, ali i u namenskoj industriji.
„Ono gde bi možda stvarno mogle da sarađuju dve zemlje jeste oblast energetike, ali i potencijalno namenska industrija“, rekao je.
On je ukazao na razvoj industrije dronova u obe zemlje, navodeći da je Ukrajina tokom rata bila prinuđena da ubrzano razvija nove tehnologije.
„Srbija je poslednjih godina intenzivirala ulaganja u veštačku inteligenciju i pravljenje dronova, a to je oblast u kojoj i Ukrajina, nažalost zbog rata, konstantno mora da inovira“, naveo je Kostić.
Sankcije i odnos prema Rusiji
Komentarišući pitanje sankcija Rusiji, Kostić je rekao da će Zelenski verovatno izneti svoj stav, ali da Srbija ostaje pri dosadašnjoj politici.
Povezane vesti
„Srbija je ustanovila svoju politiku i svoje stavove iznela pre nekoliko godina. Ne očekujem da će se to menjati“, ocenio je.
Prema njegovim rečima, poseta dolazi u složenom trenutku za Ukrajinu, posebno zbog neizvesnosti oko dalje američke pomoći i pitanja sistema protivvazdušne odbrane.
Euronews Srbija
Kostić je ocenio da bi nedostatak sistema poput Patriota mogao dodatno da oteža položaj Ukrajine.
„Ukrajina i dalje zavisi od strane pomoći, pre svega američke“, rekao je.
On je naveo da evropski paketi pomoći imaju značaj, ali da sami po sebi ne omogućavaju brzo stvaranje kompletnog protivraketnog sistema.
Istovremeno, ukazao je na paradoks ukrajinskog razvoja vojne tehnologije.
„Ukrajina je razvila svoje ofanzivne sposobnosti mnogo više. Ima dronove koji mogu da pogode mete na velikim udaljenostima, ali njen defanzivni sistem i dalje nije dovoljno razvijen da presretne sve ruske rakete“, rekao je Kostić.
Rat u Ukrajini kao test za budućnost ratovanja
Jedna od glavnih tema savremenog ratovanja postali su dronovi, a Kostić smatra da je rat u Ukrajini postao svojevrsni poligon za razvoj novih tehnologija.
„Realnost je takva da je ovo postao teren gde se testiraju novi modeli dronova“, rekao je.
On je naveo da su ukrajinske kompanije tokom rata razvile veliki broj različitih sistema, uključujući jeftine dronove koji mogu da se koriste za izviđanje i napade.
„Sa jednostavnim komponentama i cenom manjom od 100 dolara moguće je napraviti dron koji može da izvrši određene zadatke na ratištu“, objasnio je.
Prema njegovim rečima, rat je doveo do ubrzanog razvoja ukrajinske dronske industrije, ali je istovremeno podstakao i Rusiju da dodatno razvija sopstvene kapacitete.
„Budućnost ratovanja verovatno ide ka autonomnim vozilima i dronovima, gde će uloga čoveka biti sve više promenjena“, zaključio je Kostić.
Komentari (0)