Zahtevi za ukidanje suda u Hagu nakon presude Tačiju i ostalima: Ko može da donese takvu odluku?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na Kosovu i Metohiji, ali i šire, ne prestaju reakcije nakon osuđujuće presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju. Sa svakodnenih protesta Albanaca u Prištini, ali i i širom Evrope, kao i od dela političara i pravnika, čuli su se i zahtevi da se Specijalizovana veće Kosova sa sedištem u Hagu, ukinu. Reporterka Euronews Srbija proveravala je da li je to moguće.
Prvi zahtev za ukidanje Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, pokrenula je odmah nakon presude Demokratska partija Kosova, osnivača Hašima Tačija, koja je 2015. godine, glasala za njihovo osnivanje.
"Trebalo bi odmah održati sastanak sa svim parlamentarnim grupama. Moj potpis na listu kojom se preduzimaju konkretni koraci za poništenje Suda u Skupštini Kosova, biće prvi", rekao je Enver Hodžaj iz Demokratske partije Kosova.
Da bi se takva odluka usvojila u parlamentu, potrebna je dupla dvostruka većina glasova.
"Koliko ja znam, potrebni su i glasovi nevećinskih zajednica, tako da ako se pokrene inicijativa za ukidanje suda, znamo da je to nemoguće. Možda se čak i ne isplati baviti ovom temom", naveo je Šaćir Totaj iz Demokratske partije Kosova.
Ni da svih 120 poslanika glasa "za", taj sud ostaje, stav je poznatog prištinskog advokata, ranije angažovanog u Hagu, Toma Gašija. Ono što prištinski poslanici mogu zatražiti, jeste izveštaj iz suda o finansijskom poslovanju, broju zaposlenih i sličnim tehničkim detaljima, ali najvažnije je, kako kaže Gaši, ući pripremljen u žalbeni postupak.
Armend NIMANI / AFP / Profimedia
"Da bi se naši zahtevi ostvarili, treba na koordinisan način koristiti mirne proteste, nacionalne peticije, pravne i parlamentarne inicijative, zvanične zahteve institucijama, stručno praćenje, transparentno finansiranje odbrane, međunarodno lobiranje, mrežu dijaspore, javnu komunikaciju i istorijsku dokumentaciju", rekao je Fatmir Sopi iz Udruženja veterana OVK.
X/kos_data/Screenshot
Povezane vesti
Portparol Kancelarije specijalizovanog tužioca za Kosovo u Hagu, Kris Benet, rekao je da se mandat suda nastavlja sve dok Savet Evropske unije ne obavesti kosovske institucije da su istrage i svi postupci koji iz njih proizilaze završeni, što je u suprotnosti sa stavovima Albanaca da među njima nije bio ratnih zločina.
"Pre izvesnog vremena je Skupština Kosova donela jednu rezoluciju, jedan zakon, po kome svi koji dovode u pitanje borbu OVK, svi koji žele da ukažu na zločine koje je ta organizacija činila, rizikuju novčanu ili zatvorsku kaznu", rekao je za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Gudžić.
Specijalizovana veća Kosova, formirana su nakon višegodišnje istrage Specijalnog istražnog tima, osnovanog da proveri navode Dika MartIja o trgovini organima u takozvanoj Žutoj kući. Na čelu tima je bio američki tužilac Klint Vilijamson, koji je po završetku istrage saopštio da postoje dovoljni dokazi za podizanje optužnice protiv pojedinih bivših vođa OVK, dok za trgovinu organima tada, kako je rekao, nije bilo dovoljno dokaza. Vilijamsovu istragu danas kritičari postojanja Specijalizovanih veća Kosova, ne pominju.
Komentari (0)